Haške osuđenike Milana Martića (60) i Dragomira Miloševića (72) trebalo bi prebaciti na izdržavanje kazne zatvora u Srbiju, jer im je u Estoniji, gde sada izdržavaju kaznu, povređeno pravo na jezik, iz čega proizilaze brojne druge povrede njihovih prava, smatra Miloš Janković, zamenik republičkog ombudsmana.
On je, naime, ovih dana, postupajući po pritužbi, zajedno sa Zdravkom Grujićem, zamenikom direktora Kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom, posetio zatvor Vangla u Tartuu, u Estoniji, gde su smešteni Martić i Milošević, koji su osuđeni na kazne zatvora od 35, odnosno 29 godina.
Janković za Danas kaže da im je poseta zatvoru omogućila da neposredno utvrde položaj u kom se nalaze Martić i Milošević.
– Ono što po meni predstavlja suštinski nedostatak njihovog položaja, a iz koga proističu brojne apsolutno neotklonjive povrede niza njihovih prava, kako u Estoniji, tako i u zatvoru u bilo kojoj drugoj udaljenoj zemlji, jeste neostvarivanje njihovog prava na jezik – kaže Janković.
On objašnjava da im je zbog toga povređeno pravo na socijalni kontakt i informisanje, te da su onemogućeni da komuniciraju sa ostalim osuđenicima.
Bitno im je otežana dostupnost štampe, literature, radio i TV kanala, kulturnih sadržaja na srpskom jeziku. Nemaju mogućnost ni komunikacije sa sveštenikom SPC.
Prema Jankovićevim rečima, povreda prava ovih osuđenika sastoji se i u nemogućnosti da se informišu o svojim pravima i obavezama tokom izvršenja kazne. Zato se i postavlja pitanje validnosti dokumenata na estonskom jeziku koje kao osuđenici potpisuju, zatim postupaka na istom jeziku u kojima se odlučuje o njihovim pravima, a u kojima oni učestvuju. Istovremeno se postavlja i pitanje kako da sačine podneske ili da ostvare pravo na žalbu.
Takođe, Janković navodi da postoje posledice i u oblasti zdravstvene zaštite – pre svega otežano obaveštavanje dežurnog zatvorskog službenika o potrebi zdravstvenog pregleda, odnosno vrsti tegoba, te nemogućnost osuđenog da informiše lekara o zdravstvenim problemima ili pak nemogućnost da lekaru izrazi pristanak na medicinsku meru, niti da istu opozove.
– Mislim da navedeno predstavlja neke od odlučnih razloga za njihovo prebacivanje na izdržavanje kazne zatvora u Srbiju – zaključuje Janković.
Zarađivao deset evra mesečno
Janković je tokom posete saznao i da osuđeni moraju da plaćaju pojedine troškove tokom izvršenja kazne zatvora, kao što su struja ili higijena. Utvrdio je i da osuđeni ne ostvaruju pravo na rad i zaradu po osnovu rada. Martić je, naime, u proteklih skoro pet godina radio samo nekoliko meseci, kao čistač u zatvoru i tako zarađivao po 10 evra mesečno. Takođe, navodi Janković, primetan je nedostatak kategorizacije i napredovanja u tretmanu, a uočen je i problem komunikacije sa porodicom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
