Foto: Miroslav Dragojević / Danas„U to doba, kada aktivno se bavio opozicionom politikom bio je realista i još bitnije ubeđeni Evropejac. Njegovo školovanje je evropsko, pogled na svet evropski. U Evropi se osećao dobro, pogotovo u germanskom delu“.
Ovim rečima Milan St. Protić je opisao Zorana Đinđića govoreći u amfiteatru Filozofskog fakulteta u Beogradu na tribini „Atentat na Zorana Đinđića – 20 godina posle“ u organizaciji studenata istorije „Ostrogorski“.
„Možda je u mladosti i bio Jugosloven, ali kada je došlo do raspada Jugoslavije i to krvavog, o tome je razmišljao kao najbolji učenik Bizmarkove realpolitike“, ocenio je Protić.
Prema njegovim rečima, Đinđić je smatrao da je preterani intelektualizam u politici smetnja- trudio se da bude što direktniji i životniji.
„I kada je preuzeo vođenje Vlade, politika je bila zasnovana na tim temeljima, šta najviše može da se uradi u ovim okolnostima. One su date, a na nama da pronađemo najbolje rešenje“, rekao je Protić dodavši da nikad nismo imali na čelu države čoveka koji se toliko doživljavao kao građanin Evrope i koga je Evropa tako doživljavala.
Protić ga opisuje kao čoveka sa ogromnom željom da radi na sebi, da se usavršava, da nikada nije bio zadovoljan onim što zna.
„Ja sam mu se divio zbog toga, jer ja sam bio lenština, a on neverovatno vredan“, zaključio je Protić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
