Foto: FoNet/Marko DragoslavićPripadnici neonacističke grupe „Zentropa Srbija“ okupili su se u nedelju uveče u Beogradu kako bi obeležili godišnjicu smrti Milana Nedića, predsednika kvislinške Vlade Srbije za vreme nacističke okupacije u Drugom svetskom ratu. Sagovornici Danasa smatraju da je održavanje takvog skupa pokazatelj visokog stepena prisutnosti fašizma u našem društvu.
Prema proceni Arhiva javnih skupova, na komemoraciji Milanu Nediću u Beogradu se okupilo oko 65 njegovih simpatizera, pripadnika grupe „Zentropa Srbija“, dok je sa druge strane policijskog kordona bilo između 35 i 40 antifašista, okupljenih oko Zeleno-levog fronta.
Sociološkinja i bivša narodna poslanica Vesna Pešić smatra da je skup na kome je obeležena smrt Milana Nedića održan zato što je Srbija, fašističko društvo.
„Imate tih fašista koliko hoćete. Šta je bio Nedić, ako ne fašista. Podržavao je Nemce, bio Hitlerov namesnik u Srbiji, hapsio komuniste u okupiranoj državi“, navodi Pešić.
Ističe da svi koji slave Milana Nedića istovremeno slave i Hitlera, iz čega se, kako kaže, može zaključiti da su fašisti.
Politički analitičar Duško Radosavljević kaže za Danas da fašizam u Srbiji već godinama unazad brani vladajući režim.
„Da režim ne brani takve stvari i okupljanja, da je raskrstio sam sa sobom, da deli antifašističke i evropske vrednosti, on bi znao kako da postupi u ovakvim situacijama“, kaže Radosavljević.
Kako dodaje, veliki broj pripadnika režima nastavlja politiku Milana Nedića, Dimitrija Ljotića i ostalih kvinslinških snaga poraženih u Drugom svetskom ratu.
„Zbog toga vlast pospešuje rad takvih grupacija, zato što se one vrlo često stavljaju na njihovu stranu. Skup na kome je obeležena godišnjica smrti Milana Nedićaje je još jedna od farsi izvedenih u režiji režima“, smatra Radosavljević.
Zamenica predsednika DS Dragana Rakić, smatra da u ovom trenutku postoje stvari koje su bitnije od obeležavanja smrti Milana Nedića.
„Od obeležavanja Nedićeve smrti, koji je preminuo pre osam decenija, građane Srbije mnogo više boli i brine što se godišnjica streljanja novinara i urednika Slavka Ćuruvije obeležava njegovim ponovnim ubistvom, jer je Apelacioni sud okrivljene za njegovo ubistvo posle 25 godina pravosnažno oslobodio“, kaže Rakić.
Sociolog Jovo Bakić kratko je prokomentarisao okupljanje neonacista.
„Fašisti su tu i već nas godinama upozoravaju na svoje prisustvo“, kaže Bakić.
Obeležavanje smrti Milana Nedića „bura u čaši vode“
Naučni savetnik na Institutu društvenih nauka i predsednik Foruma za strateške studije Neven Cvetićanin za Danas kaže da je „sve to što se desilo bura u čaši vode“.
„To nije toliko bitno za naše društvo jer kada se analizira ta organizacija vidi se da ona nema veliki uticaj. Kada se ode na njihov veb sajt vidi se da to takođe nije funkcionalno. Dakle, ne da je ograničen uticaj te organizacije, već je veoma ograničen, pa i zanemarljiv da bi se tome, po mom mišljenju, pridavala velika medijska pažnja“, kaže Cvetićanin.
Kako on ocenjuje, u Srbiji uopšte ne postoji neka esencijalna neonacistička ideologija, jer i za vreme Drugog svetskog rata to nije postojalo, te da su sve kolaboracionističke vlade više bile iz nekog pragmatizma i preživljavanja, odnosno da nisu imale potpuno razrađenu ideologiju poput ustaša u Hrvatskoj.
„Uopšte, neonacizam je veštački problem u srpskom društvom jer on ne postoji u nekom svom esencijalnom obliku i veoma bi bilo apsurdno sad optuživati Srbiju i Srbe za nacizam kad je to jedan od naroda koji je nateže postradao u Drugom svetskom ratu od nacizma i aktivno se borio kroz dva pokreta otpora, bez obzira da li je reč o Partizanskom, odnosno Narodno-oslobodilačkoj vojsci ili Ravnogorskom koji je u prvim godinama rata takođe bio pokret otpora“, navodi sagovornik.
On naglašava da ta organizacija nema nikakav uticaj ni na ljude ni na javno mnjenje.
„Mislim da se pisanjem o takvim stvarima daje povoda da bi neko sad pomislio da postoji neonacizam u Srbiji koji. Ne samo da ne postoji sada, nego nikad nije postojao“, podvlači Cvetićanin.
Sagovornik je u razgovoru referisao i na knjigu čiji je autor – „Evropska desnica između mača i zakona“, u kojima se bavio svim desnicama – i umerenoj i ekstremnoj i nacističkoj.
„To sam istraživao godinama i rezultati mog istraživanja su da u Srbiji imamo možda klasični nacionalizam, ali nešto kao nacizam, zasnovan na rasnoj osnovi, to ne postoji u Srbiji. Bilo bi potpuno besmisleno s obzirom na našu istoriju, jer mi nikada nismo imali velike simpatije za taj deo političkog spektra. To je više jedna informacija koja nije zaista toliko bitna, ne predstavlja glavni tok našeg društva. Mislim da to možda ne zaslužuje neki obimniji i dublji komentar i da će se takve pojave najbolje „hendlovati“ tako što će se staviti na blagi ignor“, zaključuje on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
