Milanko Šekler: Većinu mutacija virus napravi na svoju štetu

Ona je specifična po tome što se nalazi na malo „nezgodnijem“ mestu, što može da utiče na efikasnost vakcina i na lakšu prenosivost. S tim da bih ja sa rezervom uzeo podatak da novi soj ima do 70 odsto veću prenosivost, zato što ne postoje studije koje bi potkrepile ovaj procenat koji je toliko odjeknuo u javnosti, kaže u razgovoru za Danas Milanko Šekler, virusolog i mikrobiolog Specijalističkog veterinarskog instituta u Kraljevu.

On objašnjava da je soj o kome se poslednjih dana naširoko govori prvi put registrovan u Brazilu u aprilu mesecu, a potom se pojavio u Južnoj Africi, pa u Britaniji u septembru.

Upitan kako vidi reakciju evropskih država koje su obustavile saobraćaj sa Britanijom, sagovornik Danasa kaže da su te odluke više donete „iz straha od reakcije građana koji bi mogli optužiti vlast da ih ne štiti dovoljno nego iz objektivnih razloga.“

– Virusi svakodnevno mutiraju i tu nema ničeg neobičnog. Jedan virus kada uđe u ćeliju dobije 10.000, uslovno rečeno potomaka i svi se razlikuju po malo. Virus je neživa materija, koja se menja i prilagođava, jer ništa ne može da radi osim toga. Pri tome, RNK jednolančani virusi, kakav je novi korona virus, su nestabilni, odnosno oni nemaju mehanizme da poprave grešku koju naprave pri umnožavanju. Svaka greška koju napravi je trajnog tipa i većina tih grešaka je takva da virus sam sebe uništi. Većina mutacija koju napravi, virus napravi na svoju štetu, kaže Šekler.

Kako ističe, sve mutacije koje pravi, virus pravi slučajno, bez unapred određenog plana. Povremeno se desi da neka od mutacija zapravo mu ide na ruku.

– Takve mutacije koje mu odgovaraju, poput lakše prenosivosti, virus će zadržati jer mu one omogućavaju da preživi, navodi Šekler, dodajući da kako bude rastao broj ljudi koji su preležali bolest, odnosno onih koji imaju dovoljan nivo antitela, virus će biti pod sve većim pritiskom da se menja.

– Kada virus uđe u organizam nekoga ko ima imunitet, njega sačekaju antitela. On će i u organizmu koji ima antitela mutirati, i može da se desi da se stvori mutacija na koju postojeća antitela neće moći da odgovore. Što više ljudi bude vakcinisano i što više ljudi bude prebolevalo ovu bolest, postojaće sve veći pritisak na virus da mutira, tako da može da inficira i one koji su vakcinisani ili one koji su već jednom bili bolesni. Tako nešto se dešava kod živine kod koje je potrebno na svakih četiri-pet godina menjati vakcinu, objašnjava Šekler.

Upravo zbog pritiska koji postoji na virus da se promeni, sagovornik Danasa smatra da će vakcina pomoći da se trenutna situacija razreši, tako što će zaštiti najugroženije poput starih i hroničnih bolesnika, koji najčešće završavaju u bolnicama.

Međutim, kako kaže, jedino trajno rešenje jeste da se virus prilagodi nama i mi njemu.

– Evolutivno posmatrano, novom korona virusu u interesu je da se prilagodi čoveku, tako da postane samo jedan od četiri korona virusa koje već imamo, a koji izazivaju obične prehlade, zaključuje Šekler.

Postavite pitanje mikrobiologu iz Specijalističkog veterinarskog instituta u Kraljevu – Milanku Šekleru u komentarima ispod ovog tvita. ⏬

Njegove odgovore očekujte uskoro na našim mrežama #ViPitateOniOdgovaraju pic.twitter.com/GsKcSXU37e

— Dnevni list Danas (@OnlineDanas) December 24, 2020

Vakcina se može lako promeniti

Sojevi korona virusa prisutni u Srbiji su i oni koji postoje u gotovo svim evropskim zemljama i po svojim osobinama se ništa ne razlikuju od drugih sojeva, kaže Milanko Šekler. On objašnjava i da će biti potrebno nekoliko nedelja da se u laboratorijskim uslovima proveri da li je postojeća vakcina efikasna protiv novog soja iz Britanije. „Takođe moguće je da ako se ispostavi da je manje efikasna, da se vakcina promeni za relativno kratko vreme kako bi mogla da bude delotvorna i za novi soj“, navodi Šekler.

U Britaniji prevladao mutirani soj

– Procenat zaraženih novim sojem u Britaniji rastao je od septembra, tako da je u novembru bio oko 40 odsto, a sada je skoro 60 odsto zaraženih novim sojem. Sasvim je moguće da se novi soj lakše prenosi, međutim na prenošenje virusa utiče mnogo različitih faktora – od broja zaraženih u jednom trenutku do mera koje su na snazi – i stoga je nezahvalno procenjivati da ovaj soj ima 70 odsto veću prenosivost, naglašava Šekler.