Malinović: Građani Srbije donatori dovođenja ruskog otpada

On pominje primer nabavke ruskih aviona MIG 29, koja je proglašena za herojsko delo, a u koje bi tek trebalo da se uloži 185 miliona.

To je, prema oceni Malinovića, novac za koji se mogla kupiti čitava nova eskadrila aviona niže kategorije, ili čak i šest potpuno novih MIG 29.

„Oni ne mogu demantovati da je u tom poslu zahvalnost trebalo da se uputi građanima Srbije, a ne Rusima. Jer su građani Srbije donatori dovođenja ruskog otpada“, rekao je Malinović u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet.

Odgovarajući na pitanje zašto država pristaje na tako nepovoljne uslove, on je predočio da su u pitanju političke igre, težak biznis i ogromne provizije.

„Tu bi sada trebalo videti koliko je na dobitku država, a koliko lica koja se bave ugovaranjima i sklapanjima, i ko su ljudi koji savetuju Vulinovog vrhovnog komandanta“, obrazložio je Malinović. On misli da je ruski odbrambeni sistem S-400 ovde nedavno izložen kako bi podigao i podgrejao atmosferu samo da bi se kod građana stvorilo lažno ubeđenje da se Srbija naoružava najmoćnijim oružjem, zbog koga nam niko više neće moći ništa.

S druge strane, Šormaz smatra da za novac koji će se uložiti u opremanje aviona MIG 29 nije moglo da se kupi šest novih aviona, bar ne te klase. On tvrdi da smo od sistema S-400 videli samo prazne cevi, odnosno izložbeni eksponat. Kao šef delegacije Skupštine Srbije u Parlamentarnoj skupštini NATO, Šormaz ističe da je Srbiji potrebna jaka i dobra spoljna politika, da su joj potrebni kanaderi za gašenje požara, a ne odbrambeni sistemi koji neće stići ako ih ne kupimo, a koji su pritom jako skupi.

„Bolje da trošimo na neke pametnije stvari, da razvijamo našu ekonomiju, našu nauku, da razvijamo naše tehnologije, da ulažemo u mlade, u obrazovanje, da budemo deo savremenog sveta. I onda će nas baš biti briga koji vojni sistem imamo“, rekao je Šormaz u razgovoru sa novinarkom Tamarom Skrozza.

Naoružanje se ne maže na hleb, od toga se ne živi, napomenuo je on i konstatovao da građani misle da se u naoružavanje ulaže mnogo, zato što je to percepcija medija. Na isti način tumači i utisak da je Srbija u ovom trenutku mnogo bliža Rusiji nego NATO.

„Sa Rusijom radimo ono što nam Rusija ponudi. Rusija nam je ponudila šest vojnih vežbi za pet godina, a NATO nam je ponudio nekoliko stotina“, naglasio je Šormaz.

Znači, kako je objasnio, ne izbegavamo mi nijedne, niti privilegujemo nekoga, „mi smo vojno neutralna država i imamo pravo da sarađujemo sa svima našom odlukom, i mi sa svima i sarađujemo“.

Tehnologija je najveći problem Vojske Srbije, uveren je Šormaz, koji smatra da nam je potrebno da tehnološki napredujemo, potrebni su nam obučeni, tehnološki pismeni i obrazovani vojnici, a ne vojnici koji trče oko kazana. On, takođe, ističe da je državni vrh toga svestan i da o tome razmišljaju svi koji su odgovorni, od ministra odbrane, preko Generalštaba, do predsednika države.

Za razliku od njega, Malinović ukazuje da je najveći problem to što iz Vojske odlaze ljudi.

„Došli smo u situaciju da se prvi put u istoriji vojnog organizovanja u Srbiji konkurs za upis u Vojnu akademiju ponavlja dva ili tri puta. Znate li vi koja je uvek bila gužva za to“, podsetio je Malinović.

Pozivajuči se na izreku da će „u rukama Mandušića Vuka svaka puška biti ubojita“, Malinović je naglasio da nije njen pobornik.

Kako je rekao, imamo mi Mandušića, ali dajte Mandušiću pušku koja može dobaciti koliko i puška na drugoj strani, „pa ćemo se onda meriti, ukoliko izbora nema“.

Ali, sve dok ima izbora, ovaj narod nema više resursa da bi bio „podvrgnut nekom novom stradanju, ili nečemu iz čega se nećemo izvući“, zaključio je Malinović.