Foto: BETAPHOTO/ BRANISLAV BOŽIĆKako god da prođe njen petomesečni predsednički „međumandat“, do raspisanih izbora, dolazak Milene Delić na čelo Rukometnog saveza Srbije imaće posebno mesto u istoriji srpskog sporta, jer je nekadašnja reprezentativka postala prva žena na najisturenijoj poziciji u nekoj takvoj velikoj organizaciji na nacionalnom nivou.
Za poznavaoce prilika u našem rukometu i više od toga, s obzirom da je uspela ono što nije mogao njen prethodnik Božidar Đurković – da ujedini Beograd, Vojvodinu i centralnu Srbiju.
Ili ih makar privoli da stave moratorijum na međusobna trvenja i borbu za prevlast u sportu čija je slavna istorija ustupila mesto poluamaterskom bitisanju u finansijskoj bedi, organizacionom rasulu i sunovratu stručnosti.
– Cilj mi je da pokušam da pomirim regione, da budemo prava zajednica. Zadatak ovog rukovodstva je i rad na novom Statutu RSS, a najveći akcenat delovanja biće na decentralizaciji i regionalizaciji, nema rukometa bez igrača i klubova. Moramo da uradimo i sistematizaciju radnih mesta u kancelariji Saveza, kako bi njen rad bio usklađen sa potrebama RSS. Kada se postave temelji, možemo da pričamo i o sistemu takmičenja, da osnivamo stručne savete koji će praviti planove i programe za razvoj dece… Ako ne budem radila kako treba, slobodno tražite moju smenu i ja ću se povući. Početkom juna bi bila redovna izborna sednica, gde ćete imati priliku da odlučite da li smo ispunili zadatke – poručila je potpredsednica RSS (zadužena za ženski rukomet) u periodu od 2006. do 2012. godine i jedno vreme Đurkovićeva saradnica (2016) skupštinskim delegatima pre nego što je svih 39 prisutnih (od 47) podržalo kandidaturu dojučerašnje predsednice Skupštine RS Beograda.
Dovoljno hrabroj ili previše „ludoj“ da se uhvati ukoštac sa silnim problemima, (između ostalih) uz pomoć nekoliko koleginica iz igračkih dana u novom sazivu Upravnog odbora i amin beogradske sekretarke za sport Dragane Pešić Belojević, koja je ličnim prisustvom pozdravila izbor bivše saigračice za predsednicu Saveza, na čijem su vrhu mnogi videli legendarnog pivotmena Dragana Škrbića, ali je ovaj sa potpredsedničke funkcije procenio da mu nije više mesto u srpskom rukometu ili ga ovaj ne zaslužuje.
Po rođenju Slovenka, čija su lepota, potreba da isteruje pravdu i pevački dar (ima davno snimljenu kasetu sa osam pesama) bili predmet interesovanja medija i navijača nekada jednako kao i ono što je radila sa loptom (najviše u dresu čuvenog Radničkog sa beogradskog Crvenog krsta), nema repova iz prošlosti.
Osim ako ovoj dami britkog jezika, ali finih manira, neko ne bi prišio ispade njenog supruga Radoslava Šljivančanina, upamćenog po fizičkom napadu na jednog novinara u vreme dok je bio direktor ženske selekcije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
