Milena Dravić: Jedina prava heroina YU filma

Priznanje za životno delo, koje bijenalno dodeljuje Udruženje dramskih umetnika Srbije, do sada je već imalo 29 laureata.

Valjda zato što je toliko dala jugoslovenskom i srpskom filmu, njen pozorišni rad ostao je sve ove godine pomalo u senci, iako je Milena Dravić svojim ulogama stvarala i istoriju domaćeg teatra, kao što je to činila u kinematografiji.

Dovoljno je pomenuti samo nekoliko predstava u kojima je igrala – pre svega u Ateljeu 212 („Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji“, „Čudo u Šarganu“, „Dekameron“…) i Zvezdara teatru („Urnebesna tragedija“, „Lari Tompson – tragedija jedne mladosti“), da bi ta slika bila celovita. A šta tek reći za predstavu BDP-a „Harlod i Mod“, koja već godinama stvara jedan poseban magični svet, svojstven samo ovom komadu i njegovoj glavnoj glumici.

Tako je to sa velikim glumačkim zvezdama. Njihov rad se nikada vidi samo u jednoj oblasti. Uvek se još poneka umetnost očeša o njihov talenat, a ne obratno. Sa istim žarom sa kojim se predala filmu i pozorištu, ova glumica je gradila i istoriju televizije, pre svega u najvećem šou program nekadašnje Jugoslavije „Obraz uz obraz“.

Kao što se i nekim drugim glumcima u svetu dešavalo, Milenu je, dok je kao devojčica pohađala baletsku školu, uslikao neki magazin, a zahvaljujući tim fotografijama slavni reditelj František Čap dodelio joj je prvu ulogu u omladinskoj komediji „Vrata ostaju otvorena“.

Iako deluje da je njen ulazak u film bio lak i blistav, za dugogodišnju karijeru morala je da se bori. Mogla je da oseti kako se dobre uloge vidno proređuju nakon učešća u filmovima crnog talasa (pomenimo samo tri izvrsne uloge – „Čovek nije tica“, „W. R. Misterija organizma“ i „Jutro“), a nešto slično dogodilo joj se i tokom devedesetih kada se javno suprotstavila tadašnjem režimu.

Ipak, zbog nesumnjivog talenta i dostojanstva i posvećenosti svom pozivu, danas je jedina glumica sa ovih prostora koja je ušla u Svetsku filmsku enciklopediju s kraja 20. veka, bila na naslovnoj strani Njujork tajmsa, dobila nagrade u Kanu, Veneciji, Puli… Posle raspada bivše zemlje, i dalje je viđena kao jedina prava heroina jugoslovenskog filma. Oprobala se u svakom žanru od partizanskih epopeja do eksperimentalnih drama, a njen neodoljivi šarm i neposrednost možda su najvidljiviji u komedijama, koje publika najduže pamti.

Zanimljivo je da se uprkos njenom imenu i dugogodišnjoj karijeri, svaki put kada priprema novu ulogu, iznova bori sa tremom.

„To su uvek neke Tantalove muke. To valjda, kod nekih ljudi, ide uz posvećenost, odgovornost“, kaže glumica.

Rođena je 10. oktobra 1940. godine u Beogradu. Bila je u braku sa rediteljima Kokanom Rakonjcem i Purišom Đorđevićem pre nego što se udala za Dragan Nikolića, sa kojim je ostala do poslednjeg dana. Arsen Dedić joj je posvetio pesmu „Milena“. Hobi joj je fotografija.