Milenko Jovanović: Nema pravog smanjenja zagađenja vazduha u Boru

Pravo pitanje nadležnima je koliko je do sada podneto krivičnih prijava zbog višestrukog ponavljanja pojave epizoda opasnih po zdravlje ljudi. Odgovor je nula, taman koliko je dozvoljena i njihova pojava, kaže za Danas Milenko Jovanović, ranije smenjeni načelnik Odeljenja za kvalitet vazduha u Agenciji za zaštitu životne sredine, i napominje da svi podaci eksplicitno pokazuju da je zagađenje vazduha u Boru i dalje nedopustivo visokog nivoa i da se ne vidi poboljšanje usled, takođe „nevidljivih“ mera.

– Varijacije u koncentracijama od godine do godine postoje, ali kako ne postoje adekvatne i najavljene mere, čijom se primenom preko postojećeg monitoringa može pratiti njihova uspešnost, ne može se govoriti o postojanju neophodnog sistemskog pristupa rešavanju tog problema. Osim srednjih godišnjih koncentracija, koji su prema našem zakonodavstvu jedino merilo ocene kvaliteta vazduha, a što odavno ometa prikaz stvarnog stanja, postoje u ovoj oblasti mnogo važniji pokazatelji koji daju realniju sliku nivoa aerozagađenja. Radi se o (ne)uzimanju u obzir i broja dana i sati sa prekoračenjem odgovarajućih graničnih vrednosti (GV). Kao kruna žmurenja pred enormnim zagađenjem vazduha u Boru je i zanemarivanje reakcije nadležnih institucija na pojavu zakonom izričito zabranjene pojave takozvanih koncentracija opasnih po zdravlje (tri sata uzastopno koncentacija sumpordioksida (SO2) preko 500 mikrograma po kubnom metru). I pored više mojih pokušaja, ova inicijativa „popravke“ postojećeg Zakona o zaštiti vazduha i pratećih uredbi, naravno nije prihvaćena, objašnjava Jovanović.

On napominje da se analizom pojave pomenutih koncentracija opasnih po zdravlje za period od 2010. do 2020. vidi da je broj tih epizoda bio i preko 100 u toku godine, i da je od 2016. do 2018. pao na manje od pet slučajeva, što se takođe ne sme tolerisati.

– Ne znači da su ostale koncentracije bezopasne, ali ove imaju nultu toleranciju i nultu reakciju institucija. Razlog smanjenja nije bio u nekim uspešnim merama, već u enormno smanjenoj proizvodnji pred promenu vlasničke strukture topionice. Krajem 2018. novi vlasnik preuzima upravljanje i u 2019. dolazi do velikog povećanja broja ovih epizoda, sa tri na 18, a u 2020. na čak 26, što govori da je u pitanju drastično povećana proizvodnja i/ili neadekvatan kapacitet ili neispravnost uređaja za odsumporavanje. Takođe je važno znati da je od sredine septembra 2020. tek posle pritiska javnosti, počelo višemesečno saniranje tog postrojenja. U 2021. godini je bilo sličnog prekida u zagađenju u periodu novog remonta tog ili srodnog postrojenja. Ovde se ne može govoriti o merama koje su dovele do smanjenja broja ovih epozoda, jer je ispravnost uređaja podrazumevajuća, a kapacitet proizvodnje mora biti usklađen sa mogućnosti kontrolisanja emisija zagađujućih materija, a ne samo profitom, smatra Jovanović.

Govoreći o uzrocima ovolikog zagađenja vazduha u Boru, Jovanović podseća da je proizvodnja bakra i pratećih metala počela pre više od jednog veka, dok je topionica na postojećem mestu aktivna decenijama.

– Ta nesrećno izabrana lokacija je prva loša pretpostavka prekomernog zagađenja, ali ne i opravdanje za nečinjenje institucija godinama, pa i sada. Neposredna blizina grada, kao i niži lokacijski položaj u odnosu na grad Bor, jer je vrh dimnjaka u nivou viših spratova zgrada, je razumljivo loš preduslov za čist vazduh, ali i obaveza da se dodatno vodi računa o aerozagađenju. Od pre više od 15 godina, kada je uspostavljen automatski monitoring kvaliteta vazduha na dva merna mesta, a od 2010. na još jednom, podaci su dostupni i relevantni, tako da nema diskusije oko toga kakav je bio i kakav je sad kvalitet vazduha, kaže Jovanović.
U međuvremenu je poraslo interesovanje i briga građana za zdravlje, jer je dostupnost informacija višestruko povećana, a medicinska istraživanja spustila pragove bezbednih koncentracija polutanata.

– Bor je, nažalost, poznat po visokim koncentracijama sumpor dioksida (SO2) oduvek, koje su od 2010. do 2015. bile na nivou neverovatnih i u Evropi neizmerenih. Ne manje zabrinjavajuće je i prisustvo izuzetno kancerogenog metala arsena u vazduhu, koji je produkt prerade rude različitog kvaliteta, definitivno lošeg. Koncentracije ovog polutanta su dostizale i do 100 puta veće vrednosti na godišnjem nivou od zakonom tolerisanih. Tu su još nađene i povećane koncentracije kadmijuma, nikla, olova… Najčešći uzrok lošeg kvaliteta vazduha u Srbiji, suspendovane čestice su takođe prisutne u visokim koncentracijama, ali su druge zagađujuće materije dominantne u više nego zabrinjavajućem ugrožavanju zdravlja građana. Treba znati da su i ostali mediji životne sredine, podzemna i površinska voda kao i zemljište potpuno degradirani, a ne zagađeni. To je dovelo do drastičnog povećanog broja slučajeva specifičnih oboljenja, vezanih za kontinuirano previsokim zagađenjem životne sredine, a posebno vazduha i što su pokazala istraživanja naših i međunarodnih eksperata. Nema primera u okruženju takvog stanja životne sredine, odnosno takvog sistematskog ugrožavanja zdravlja stanovnika, upozorava Jovanović.

Podaci poražavajući

– Broj sati sa prekoračenjem graničnih vrednosti od 350 mikrograma je u 2019. bilo 235, u 2020. je iznosio 374, a u 2021. je bio 156. Zakonom je inače predviđeno maksimum 24 puta u toku kalendarske godine. Broj dana sa prekoračenjem GV od 125 mikrograma je u 2019. bilo 41, u 2020. je iznosio 58, a u 2021. je 19. Zakonom je dozvoljeno tek tri tokom kalendarske godine, Jovanović iznosi podatke iz zvaničnog izveštaja Agencije.