Mnogo nepravdi u svetu nauke je učinjeno prema Milevi Marić Ajnštajn i njenom doprinosu u tome da Albert Ajnštajn dobije Nobelovu nagradu za fiziku 1921. godine, za objašnjenje fotoelektričnog efekta.
Pomenuti rad objavljen je 1905. godine, a Mileva i Ajnštajn su se razveli 1919. godine, posle 16 godina braka. Talentovana naučnica nije imala jednostavan put kroz obrazovanje. Rođena u Titelu, osnovnu školu završila je u Rumi, srednju školu započinje u Višoj devojačkoj školi u Novom Sadu, a 1887. prelazi u Kraljevsku malu realnu gimnaziju u Sremskoj Mitrovici, jer ženska deca u Austrougarskoj nisu imala pravo na više školovanje.
Upisala se u peti razred Kraljevske srpske gimnazije u Šapcu. Kao talentovana matematičarka položila je ispit i upisala se u Saveznu tehničku visoku školu u Cirihu na studije matematike i fizike. Tu upoznaje Alberta Ajnštajna, a tokom studija pokazuje interes i znanje iz fizike, matematike i astronomije. Zimski semestar 1897. provela je u Hajdelbergu kod profesora fizike – nobelovca Filipa Lenarda, gde proučava fotoelektrični efekat i oduševljava se saznanjem o odnosu brzina atoma i rastojanja pod kojima dolazi do njihovih sudara. Upravo to će biti obrađeno u Ajnštajnovom radu o Braunovom kretanju.
Po povratku u Cirih zbližava se sa Ajnštajnom. I pored toga što jedina iz odeljenja nije položila diplomske ispite, 1900. godine počinje istraživanja u laboratoriji profesora Vebera, kod koga priprema diplomski rad. Ipak, ona iznenada povlači projekat svoje odlično ocenjene doktorske disertacije, koja nikada nije pronađena, i time završava školovanje a da nije diplomirala. Umesto diplome, pošto se ženama nisu dodeljivale, dobila je samo potvrdu da je završila Politehnički fakultet. Do povlačenja doktorata je došlo jer profesor Veber nije želeo da primi Ajnštajna za svog asistenta.
Ajnštajn je 1901. doktorirao, a iste godine Mileva ostaje u drugom stanju. Odlazi u Novi Sad kod roditelja da bi rodila devojčicu Lizerl, koja je ubrzo preminula. Mileva i Albert su se venčali januara 1903. Nakon toga je Mileva rodila još Hansa Alberta, koji je kasnije postao profesor univerziteta u Berkliju (Kalifornija), i Eduarda, koji je u mladosti duševno oboleo i o kome se Mileva do kraja života brinula. Sele se u Berlin, a od 1914. žive razdvojeno.
Sa dva sina živela je teško i bez stalnog zaposlenja u Cirihu, povremeno dajući časove matematike i klavira. Novčani deo Nobelove nagrade Ajnštajn je dao Milevi, ali je sav novac otišao na lečenje obolelog sina Eduarda, uključujući i tri kuće u Cirihu. Siromašna i razočarana preminula je 4. avgusta 1948. u Cirihu, gde je i sahranjena na groblju Nordhajm.
Tekst je nastao u okviru projekta koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.