Mileva Marić Ajnštajn: Nepriznata naučnica

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ovo je bezveze! Opet su Srbi ugrozeni i opet njih neko mrzi.
   U istom periodu je zivela Marija Kiri, koja je dobila cak dve Nobelove nagrade. I naravno da je diplomirala fakultet.

2. Mileva Maric nije naucnica, vec je bila supruga jednog od najvecih fizicara dvadesetog veka.

3. Ономе кога интересује да сазна више о животу Милеве Марић и њеном односу са Албертом Ајнштајном препоручујем изванредну књигу Радмиле Милентијевић на ту тему…

4. Svako koga stvarno zanima biografija Ajnstajna i Mileve moze preko neta da nadje ozbiljne biografe koji su se bavili njihovim zivotima.Ono sto pisu vecina nasih novina je prosto smesno, sa aspekta istine.To isto vazi i za Milankovica, Teslu, Pupina, Zujovica, Cvijica,…..Ovi nasi velikani takvim tekstovima u ocima drugih koji sve znaju o njima, bivaju na neki nacin blamirani.A pored toga se stvara predstava o nasem narodu, kao tesko iskompleksiranom.Svi gore pomenuti su stvarno dali veliki doprinos nauci, ali zasto od toga praviti mitove, preuvelicavati, i izmisljati jos i lazi o koje kakvim nepravdama.

5. Ocekivao sam informativniji tekst a ne tekst sa predvidljivim informacijama. Ovo je podesno za neki deciji casopis. Da ne govorimo o ulozi zrtve na sta se, nepravedno prema Mileni Ajnstajn, svodi njen celokupan zivot.

6. A šta je njen naučni doprinos da bi je smatrali naučnicom? Samo bez teorija zavere, molim vas… Može biti da je ona bila divna žena, inteligentnta, itd. ali je to ne čini naučnicom.

7. Pesnik se postaje tako što objavljuješ pesme, a naučnik tako što objavljuješ naučne radove u stručnim naučnim časopisima. To što je neko imao sve petice iz srpskog, super prolazio na takmičenjima iz recitovanja i srpskog jezika ga ne čini pesnikom ako ne piše pesme. Imanje potencijala i dobre ocene iz matematike te ne čine naučnikom ako nemaš naučne radove.

8. Mileva Maric 1896. upisala je studije za dobijanje diplome nastavnika u srednjim skolama.( She enrolled for the diploma course to teach physics and mathematics in secondary schools) u Cirihu.1997/98 prelazi u Hajdelberg gde SLUSA predavanja iz matematika i fizike ali ne kao student, vec kao auditor ( student mora imati dokumentovani dokaz o iskustvu u praksi najmanje tri godine.(university graduates must provide documentary evidence of their practical experience (work as auditors) totalling at least three years).To je izdrzala samo JEDAN SEMESTAR ( do aprila 1998). i vratila se u Cirih gde je 1990. izasla na diplomski ispit za nastavnika (godinu dana kasnije nego ostali studenti iz njene grupe) Ispit nije polozila a najgoru ocenu je dobila iz jedne oblasti iz matematike..Pokusava jos jednom 1901. ali opet pada na ponovljenom zavrsnom ispitu tako da nije dobila zavrsnu diplomu za nastavnika sa kojom bi mogla da upise doktorske studije (She discontinued work on her diploma dissertation that she had hoped to develop into a PhD thesis under the supervision of the physics professor Heinrich Weber.) I nije istina da je zivela tesko, Ajnstajn joj je davao pola svoje plate, kasnije je novcanim iznosom Nobelove nagrade osnovao fond za izdrzavanje dece, a ona je imala pravo na uzivanje kamate. Od tog novca je kupila TRI kuce u Cirihu, u jednoj je zivela sa sinovima, a druge dve je izdavala. Kasnije je posle prodaje dve kuce vlasnistvo nad trecom prenela na Ajnstajna da je ne bi izgubila, ali Ajnstajn joj je dao pravo da zivi sa sinom Edvardom u njoj. Ajnstajn joj je do kraja njenog zivota redovno slao novac za izdrzavanje.

9. @Aleksa
   arija Kiri (za razliku od Mileve Marić) je pripadala NOVOM esnafu "fizike i hemije substruktura" (esnaf započeo svoj hod oko 1890. u labaratoijama: Kevendiš (Kembridz, prvi prof te laboratorije bio je Maksfel), Bekerel (Pariz) i tsl.
   endeljejev se kretao na tragu Daltona koji je 1805. postavio hipotezu da se elementi razlikuju samo po JEDNOJ osnovnoj karakteristici – atomskoj težini. Mendeljejev je pronašao dokaze za postojanje tog ključa, da sled po atomskoj težini nije slučajan. Skrivena struktura atoma se mogla izraziti JEDNIM brojem u paradigmi da je atom nedeljiv. 1897. dolazi do preokreta paradigme Tomson je u Kembridzu otkrio elektron. Prema broju elektrona vodonik i helijum nalaze se na 1 i 2 mestu, litijum sa 3 elektrona na trećem mestu. Mesto koje elektron zauzima u novoj tablici naziva se "atomski broj" – on određuje fizičku realnost unutar atoma, unutar savremene fizike i savremenog sveta. Slika se sada promenila. Od "atomske težine" prešli smo na "atomski broj" na nivo substruktura – Radeford, Bor, Hajzemberg…crvena linija govori nam da elektron prelazi iz treće staze u drugu… Vodonik, na primer, u spektru ima 3 jasne linije: crvenu, plavu, plavozelenu! Stvarao se novi spektralni simbolički jezik prirodnih nauka. Pa i Albert je dobio Nobelovu nagradu za rad o "fotoelektronima".

10. @Zoran Stokic Hvala, upucen sam u sve to kao fizikohemicar, ali iako je vrlo informativno, ne vidim da ima veze sa onim sto sam ja napisao… @mad mom je napisala odlican odgovor, sa kojim se slazem i koji se nadovezuje na tekst i moj komentar. Vise sam saznao iz njenog komentara nego iz samog teksta.