Milica i Golijat, u tri smene

Pobija stereotipe, odvažna, neustrašiva, brzo uči i sa osmehom provodi svojih osam sati u damperu na visini od 4,5 metra.

– Čini mi se da sam od malena imala želju da sednem u kamion. Oduvek sam volela da vozim, jer sam se i kao devojčica igrala autićima, umesto da mi društvo prave lutke. Jednostavno volim volan – priča Milica znatiželjnim novinarima koji su na kriveljski kop došli da vide ovo čudo od žene. Po završetku srednje škole, Milica je dobila diplomu vozača motornih vozila četvrtog stepena za B i C kategoriju. Na posao je čekala pet- šest godina i konačno počela da radi špediterski posao u garaži RBB-a. Budući da je mnogo više radila sa papirima, nego sa vozilima, što joj nije bilo po želji, osmelila se i pitala šefove može li da se oproba kao vozač dampera. Dobila je šansu i odgovorila izazovu. Iako je i ranije bilo pokušaja da žene upravljaju pomoćnom i mnogo manjom mehanizacijom, grejderom na primer, sve je ostajalo samo na tome. Miličin san se ostvaruje poslednja tri meseca. U prvoj, drugoj ili trećoj smeni.

– Najteže mi pada noćna vožnja, kad sam u drugoj ili trećoj smeni. Tada posebno moram da vodim računa kada se mimoilazim sa kolegama, jer ako, recimo, on vuče teret, ja moram da ugasim svetla, ali i da ga opomenem da sam tu. Moram da se sklonim sa strane i nađem pravu deonicu za bezbedno mimoilaženje. Nije mi, priznajem, svejedno i kada se spuštam na donje etaže do bagera PH1, gde su uži putevi. Ipak, i pored mojih predrasuda o tome kako će kolege reagovati i da li će sarađivati sa mnom, moram da kažem da su me odmah prihvatili i maksimalno mi pomažu da se što pre uklopim – kaže ova smela mlada žena.

– Ma, nije uopšte teško, čak mi je i lakše da vozim damper nego moj auto, zbog bolje preglednosti. Ovo su novi kamioni, laki su za upravljanje, imaju elektroniku i više komandi. Uživam vozeći, jer su velika vozila moja velika ljubav. Zato sam i završila tu školu – priča Milica u dahu dok je pod budnim okom instruktora parkirala svoj damper uz bager koji će za par minuta u korpu njenog kamiona utovariti 220 tona jalovine, dodajući da je po struci tehničar drumskog saobraćaja, odnosno vozač motornih vozila.

Od instruktora Srđana Ristića, vozača sa dvadestogodišnjim iskustvom, pa do ostalih kolega o Milici se čuju samo reči hvale. Hvale njenu smelost, odvažnost, veštinu, brzinu kojom je savladala sve što o ovim kolosima znaju njene starije kolege, osmeh. Milica hoće da uči i dalje. Sprema se da u dogledno vreme položi i vozački ispit za D kategoriju i vožnju autobusa, ali ne zbog promene zanimanja, jer joj namera da penziju dočeka za volanom dampera krstareći terasama borskog rudnika. A kad odradi svoju smenu, ova vredna samohrana majka hita kući gde je čeka sedmogodišnja kćerkica Anđela. Vožnja dampera jeste ispunjenje Miličinog profesionalnog sna, istovremeno, i mogućnost da „jačom“ platom svojoj mezimici obezbedi sve što je do sada priželjkivala. I pokaže na delu da je sve moguće.

Uostalom i David je savladao Golijata, kao što je Milica ovladala upravljanjem najvećeg kamiona na kriveljskom kopu.

Procenti

U Rudarsko topioničarskom basenu Bor zaposleno je 4.872 radnika, pri čemu petinu čine žene. S obzirom da se radi o kompaniji čija je osnovna delatnost kopanje rude bakra, procenat učešća žena u ukupnom broju radnika nije za potcenjivanje. Kada se pritom uzme u obzir da polovina od skoro 900 zaposlenih žena radi direktno u proizvodnji, poput Milice Božić Kovanović, onda se rodna ravnopravnost kojoj težimo ne čini tako dalekom.