Milica Mandić: Najuspešnija srpska olimpijka

– Jako mi je bilo teško već na početku dana, tokom druge borbe. Tada sam postala svesna pritiska koji sam sebi nabila zato što su ovo moje poslednje Olimpijske igre. Toliko sam želela da se nađem na postolju da me je to možda obuzelo u jednom momentu, ali tu su bili Gale, Tijana, naš psiholog. Znala sam kakvu podršku imam iza sebe. Verovala sam u ono što smo radili toliko godina unazad. Ništa od toga nije bilo uzalud… – objasnila je dvostruka pobednica takmičenja nad takmičenjima kada su se stišale emocije i presahle suze zbog šampionskog oproštaja od Igara i, ranije najavljenog, kraja aktivnog bavljenja sportom.

Dok su mediji u transu najavljivali napad na tron 29-godišnje Beograđanke ratničke energije i nežne lepote samo njeni najbliži su se molili da joj se ne obnovi povreda zadnje lože, zbog čega je 25 dana pre odlaska na Daleki istok paralelno trenirala i išla na tri fizikalne terapije u 24 časa.

– Koliko god da sam srećna zbog uspeha, mislim da je najlepše vratiti se kući ljudima koji te vole. Oni su bili uz mene i kada nije bilo toliko dobro. Ovo je i njihova medalja – ostala je skromna i zahvalna Mandićeva.

Kakva je bila i kada je u 11. zakoračila na tatami, na prvu zavolela svoj budući sport, „radi njegove eksplozivnosti, brzine i kontaktnosti“, odnosno „discipline, samopouzdanja, poštovanja autoriteta i strpljenja“, naučenih ispod kacige. Odmalena je imala sve šampionske karakteristike, a kako su je trener Jović iz TK „Galeb“, majka Vesna, otac Predrag, starija sestra Jovana i pokojna baka Živanka uvek i u svemu podržavali, predsednica Sportske komisije Olimpijskog komiteta Srbije stigla je da skupi hrpu odličja na Svetskim i kontinentalnim prvenstvima, gran-prijima… I, pride, diplomira na Fakultetu za kulturu i medije Megatrenda.

I da ne odustane od svoje odluke da život na borilištima i u teretanama podredi privatnim prioritetima i zadovoljstvima, a tako nešto se dalo izvući između redova jedne od izjava iz Tokija, ostaće veliki „krivac“ za to što je tekvondo pustio „korenje“ u zemlji loptaša, a njena strast i istrajnost postali ideja vodilja mnogim mladim sportistima.