Milica Pejanovic Đurišić: Okreće novi list

Kako pišu mediji u CG, ona je rešena da osnuje novu političku partiju, levog centra, pod „radnim“ nazivom Demokratska partija.

Na ovaj potez se odlučila jer je, kako stoji dalje, DPS, čiji je bila jedan od osnivača, „potrošena kao brend zbog niza afera“ i da je pametnije praviti novu stranku nego da se „otima“ za eventualnu naslednicu Mila Đukanovića.

Spekuliše se da je ovakav potez Pejanović Đurišić očekivan imajući u vidu da je Đukanović ničim nije posebno obavezao.

Neki u tome vide „njenu osvetu“ Đukanoviću kome, kako tvrde, nikada nije oprostila što je smenio njenog supruga Zorana sa mesta direktora Montenegro erlajnsa.

Navodno je već razgovarala sa potencijalnim budućim saradnicima među njima i bivši premijer CG Igor Lukšić, za čijeg je mandata Pejanović Đurišić imenovana za prvu ženu u istoriji CG na čelo Ministarstva odbrane.

„Razmenila je mišljenja“ i sa Raškom Konjevićem, potpredsednikom SDP-a ali i poznanikom sa crnogorskog univerziteta Zdravkom Krivokapićem, liderom koalicije „Za budućnost Crne Gore“.

Iako već desetak godina nije aktivna u DPS-u pominjala se pred predsedničke izbore 2018. kao mogući kandidat DPS-a.

Izazovi je na određeni način motivišu kad je politika u pitanju, kazala je kada 2012. polagala zakletvu za ministarku odbrane, navodeći da je oduvek bila spremna da se bavi stvarima koje zahtevaju veliki angažman.

Spada u red političara prozapadne orijentacije.

U političke vode je ušla krajem 1988. kao „prvoborac“ tadašnjeg „događanja naroda“, kada postaje deo novog rukovodstva.

Važila je za proverenog kadra DPS-a. Mediji su pisali da je 1997, dok je obavljala funkciju predsednice DPS-a (ujedno ona je prva Crnogorka na čelu neke partije), Đurišićeva odigrala ključnu ulogu u vreme raskola u partiji, kada je podržala Mila Đukanovića u sukobu sa Momirom Bulatovićem.

Često je pominjana kao mogući mandatar za sastav nove crnogorske vlade „suverenističkog bloka“.

Odbila da bude član delegacije DPS-a 1999. u razgovorima sa radikalima na Svetom Stefanu, jer ni pod kakvim uslovima nije želela da sedi za istim stolom sa Vojislavom Šešeljem.

Oštro je 2002. kritikovala odluku o potpisivanju sporazuma o novim odnosima Srbije i CG, kada je „bojkotovala“ rad partijskog vrha.

Bila je ambasadorka državne zajednice SCG u Belgiji i Luksemburgu, a potom i najviši diplomata CG u Francuskoj.

Rođena je Nikšićanka.

Po struci je inženjerka elektrotehnike.

Redovni je profesor informatike i telekomunikacija na Elektrotehničkom fakultetu u Podgorici.

Tečno govori engleski, francuski i italijanski jezik. Majka je troje dece.