Milićević: Borba protiv korupcije nikome u vlasti nije prioritet

Milićević je agenciji Beta kazao da se poslednjih godina u koalicionim sporazumima političkih stranaka borba protiv korupcije gotovo i ne pominje.

„Teško je poverovati, ali nikome borba protiv korupcije više nije prva stvar na agendi. U građanstvu se stiče utisak da je borba protiv korupcije praktično bespredmetna. Ako smo usaglasili zakone s Evropom i ako imamo tužioce i sudije koji znaju svoj posao, postavlja se pitanje šta je problem, zašto je borba protiv korupcije izostala, zašto skoro niko nije osuđen“, naglasio je Milićević.

Dodao je da se mnogi tužioci često žale da njihovi predmeti „padaju“ na apelacijama, a sudije ističu da predmeti nisu urađeni s dovoljno dokaza.

„Ako ove tvrdnje tužioca i sudija nisu tačne, postavlja se i pitanje ko je kriv što nema borbe protiv korupcije“, rekao je Milićević.

Upitan da prokomentariše to što predsednik Srbije Aleksandar Vučić u obraćanju javnosti skoro nikada nije spomenuo borbu protiv korupcije, Milićević je rekao da se prema anketama USAID-a Vučić visoko kotira kao borac protiv korupcije.

„To je veoma čudno, jer borba protiv korupcije nije u Vučićevom delokrugu nadležnosti“, ocenio je on.

Po njegovim rečima, danas se korupcijom bave sofisticirane osobe, koje se ponašaju ugledno i elegantno.

„Korupcija gotovo da i nije kažnjiva u Srbiji i za njom posežu ljudi koji imaju znanja i umeća. Resursi koje poseduju vlasnici kapitala su mnogo veći od resursa koje zemlje u tranziciji mogu da izdvoje za borbu protiv korupcije“, kazao je Milićević.

Na pitanje kakva je sudbina izveštaja koje vladi Srbije podnosi Savet za borbu protiv korupcije, Milićević je rekao da odgovora od vlade uglavnom nema.

„Mi ukazujemo i otkrivamo potencijalnu sistemsku korupciju. Napisali smo više od 70 izveštaja, ali vlada Srbije nam je odgovorila na samo jedan izveštaj. Niko ne reaguje kada dokumentujemo da nestaje poljoprivredno zemljište, da su ugovori s državom tajni, da najveći broj ugovora ima samo jednog ponuđača… Za borbu protiv korupcije od presudnog značaja je politička volja javnosti da žive u zemlji u kojoj vlada pravda, a koje u Srbiji nema“, istakao je Milićević.

Dodao je da kod nas javnost nije obaveštena o sistemskoj korupciji i njenim posledicama.

„U ovakvom sistemu informisanja, s ovakvim televizijama, svaka protivkorupcijska mera može da se prikaže na neki drugi način, a svaka koruptivna radnja se razvodnjava na sudovima. I onda narod smatra da nema svrhe boriti se protiv korupcije“, objasnio je Milićević.

Korupcija neće samu sebe uništiti, dodao je, i što korupcija duže traje i zauzima sve više mesta u društvu, borba protiv nje će biti sve teža.

„U samoj vladi Srbije imate ministre koji se sumnjiče da su učestvovali u raznim koruptivnim poslovima. Na čelu javnih preduzeća se godinama nalaze v.d. direktora koji izvršavaju samo ono što im se s vrha kaže“, rekao je Milićević.

Upitan da prokomentariše odnos međunarodne zajednice prema visokom stepenu korupcije u Srbiji, Milićević je kazao da je ta reakcija „vrlo mlaka“.

„Mi u Srbiji trebalo bi da se sami izborimo protiv korupcije i za vladavinu prava. Ne može da se toleriše parcijalna vladavina prava i selektivna borba protiv korupcije“, zaključio je Miroslav Milićević.

Po percepciji korupcije u javnom sektoru Srbija je na najnovijoj globalnoj listi međunarodne organizacije Transparency International pala za dodatnih pet mesta i sada se nalazi na 101. poziciji.

Stepen korupcije u Srbiji je posle Bosne i Hercegovine najveći u regionu i veći nego u zemljama kao što su Kuba, Etiopija, Gana, Ruanda ili Bocvana.

U prethodne dve godine Srbija je imala indeks percepcije korupcije (CPI) 38, i nalazila se na 94, odnosno 96. mestu, dok je ovogodišnji skor najlošiji u poslednjih 11 godina, otkako se primenjuje ista metodologija ocenjivanja.

Na čelu liste nalaze se Danska, Finska, Novi Zeland i Norveška s indeksima korupcije od 84 do 90, a na samom dnu su Somalija, Južni Sudan i Sirija sa 12 i 13 indeksnih poena.

U okruženju je najbolje ocenjena Slovenija sa 56 indeksnih poena i nalazi se na 41. mestu globalne liste, Albanija deli 101. mesto sa Srbijom, a iza njih je ostala samo Bosna i Hercegovina sa 35 indeksnih poena, koja se nalazi na 110. mestu, dok je Hrvatska 57.

Pored Albanije, Srbija se nalazi u grupi s Ekvadorom, Kazahstanom, Panamom, Peruom, Šri Lankom, Tajlandom i Turskom…