Izmena Zakona o elektronskim medijima, koje je predložila Vlada Srbije, pokušaj je gašenja poslovanja SBB-a, ocenio je izvršni direktor tog kablovskog operatora Milija Zeković.
„Vlada Srbije donela je predlog izmena teksta Zakona o elektronskim medijima, van očiju javnosti, nakon javne rasprave, odnosno dodata su dva stava u članu 122, kojim se suštinski ide na štetu kablovskih operatora, a u korist emitera sa nacionalnom frekvencijom“, rekao je Zeković u intervjuu za agenciju Beta.
On je istakao da „ovakva netransparentna izmena direktno ugrožava poslovanje kompanije SBB, koja konstantno upozorava na različite vrste opstrukcija sadašnje vlasti i medija sa kojima se suočava u svom poslovanju“.
Poslednja u nizu bila je, kako je naveo Zeković, cenzura SBB reklame na RTS-u, koja je stopirana bez ikakvog objašnjenja.
Na pitanja na koji način bi predložene izmene medijskog zakona mogle da utiču na SBB, on je kazao da bi mogle da potpuno obustave poslovanje te kompanije, a da Srbijom zavlada još veći medijski mrak.
„Novi zakon otvara put da REM reguliše i natera SBB da sav prihod od TV distribucije uplaćuje TV kanalima sa nacionalnom frekvencijom. To znači da će SBB-u ovim zakonom moći da se nametne obaveza da emituje nacionalne kanale i da REM određuje naknadu koja će da se plaća za njih“, naveo je Zeković.
Kako je objasnio, osim što se radi o apsolutno neprimerenom mešanju u slobodu poslovanja, REM je do sada pokazivao značajnu pristrasnost prema nacionalnim emiterima i za očekivati je da će ih podržavati u njihovim zahtevima.
„Ovim zakonom se zapravo legalizuje protekcija televizija sa nacionalnom frekvencijom. Tako će praktično operator, u ovom slučaju SBB, biti prinuđen da plaća cenu koju odrede pružaoci medijske usluge, pa makar ona bila i 10 puta veća od realne“, rekao je Zeković i podsetio na problem iz oktobra 2022. godine, kada su pojedini emiteri upravo i pokušali da povećaju 10 puta cenu za emitovanje.
Komentarišući šta bi to značilo za TV kanale koje distribuira SBB, istakao je da SBB ne bi mogao da opstane na tržištu jer bi verovatno sav prihod od distribucije kanala uzimale televizije sa nacionalnom frekvencijom.
„Mislim da javnosti mora da bude jasno da ovakav potez vlasti direktno ugrožava ne samo poslovanje SBB-a, nego i građane Srbije koji žele da se slobodno informišu. Nezavisne televizije ne bi imale više gde da se prikazuju, a da ne pominjem ugrožavanje egzistencije preko 1.800 zaposlenih ljudi u SBB-u“, upozorio je Zeković.
Dodao je da je zabrinjavajuće što se to radi kompaniji koja je jedan od najvećih investitora u Srbiji, sa ulaganjem od 900 miliona evra u infrastrukturu i razvoj, plate zaposlenih i medijske sadržaje, a koja je nastala u Srbiji i koja uredno plaća poreze državi već preko 20 godina, koliko postoji.
Zeković je ukazao i da se predloženim zakonskim izmenama menja i raspored TV kanala, u korist televizija sa nacionalnom frekvencijom.
„Do sada je bilo pravilo da se raspored kanala određuje uz primenu objektivnih kriterijuma, a sad se zakonom favorizuje raspored TV kanala. Tako bi, hteli ne hteli, na prvih nekoliko pozicija TV ponude morali da budu nosioci nacionalnih frekvencija, od kojih su neki inače višestruko kritikovani za svoj sadržaj“, rekao je Zeković.
Kako je naveo, ponude drugih kanala, onih koji nemaju nacionalnu frekvenciju, bile bi gurnute u zapećak, za šta nema nikakvog obrazloženja.
„Napominjem i to da nijedna odredba koja bi se ticala nezavisnosti i odgovornosti REM-a, koje su predlagale brojne zainteresovane strane nije usvojena. REM će tako nepromenjen, u dugoročnom periodu, odlučivati o srpskoj medijskoj sceni“, rekao je Zeković.
Na pitanje zašto je RTS odbio da emituje reklamu „Kada imaš izbor, biraš SBB“, on je kazao da javni servis, koga direktno plaćaju svi građani Srbije, ne bi smeo da krši zakon i donosi diskriminatorske odluke poput te.
„Izdvojili smo ozbiljan budžet za marketinšku kampanju na RTS-u i reklama je emitovana samo jednom i to nakon sitnih korekcija koje je od nas tražila pravna služba RTS-a, a tiču se fonta teksta u reklami koji se odnosi na izvor podataka. Nakon toga, niko iz rukovodstva nas nije udostojio odgovora zašto su se opredelili za cenzuru SBB-a i tako naneli štetu našoj kompaniji, opstruirajući našu kampanju“, rekao je Zeković.
Po njegovim rečima, pojedini tabloidi su pokušali da kroz pompezne naslove pokrenu priču da reklama SBB-a „vređa“ sve one koji nisu korisnici tog kablovskog operatora i da na osnovu toga reklama krši Zakon o oglašavanju.
„Naša reklama je u skladu sa svim propisima i zakonima, uključujući i Zakon o oglašavanju, da ne vređa nikog i da nam niko, pa ni RTS, nije to spomenuo kao potencijalni razlog neemitovanja. Kada se javni servis opredeli da cenzuriše jednu reklamu i odbije da prihoduje od marketinga morao bi ne samo SBB-u da objasni ovaj postupak, već javnosti Srbije, jer ova odluka poprima odlike retko viđenog skandala“, rekao je Zeković.
Istakao je da direktor RTS-a Dragan Bujošević već treću nedelju ignoriše dopis SBB-a koji mu je upućen, ali da se nada da će Upravni odbor RTS koji kontroliše rad televizije i direktora ispitati „ovu eklatantnu i nerazumnu cenzuru, ali i utvrditi zašto je RTS opstruirao kampanju SBB“.
„SBB je svih ovih godina pozivao nadležne institucije da nam omoguće jednake uslove na tržištu koji su predviđeni Ustavom i zakonom kako bismo mogli da gradimo i proširimo mrežu, jer sada smo prisutni u 35 gradova, a želimo da budemo dostupni na celoj teritoriji Srbije. Neverovatno je da građani u Srbiji ne mogu da imaju slobodan izbor operatora čije usluge žele da koriste“, rekao je Zeković.
Kako je ocenio, novim zakonom o medijima, ukoliko bude donet, poruka vlasti je jasna – SBB kompaniji želi da se onemogući poslovanje, a građanima Srbije potpuni medijski mrak.
„To onda više nije problem samo SBB-a, već svih koji žive i rade u ovoj državi. Moguće je da će se jednom na fakultetima proučavati ovakav netržišni i nefer tretman prema jednoj kompaniji, koja je do sada uložila 900 miliona evra u Srbiju, a 300 miliona u digitalizaciju mreže“, rekao je Zeković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.