Posle dve odluke ustavnog suda u Karlsrueu kojima su neke odredbe nemačkih izbornih zakona proglašene neustavnim, Nemci su početkom ove godine izmenili već dovoljno komplikovana izborna pravila i učinili ih još komplikovanijim. A sve u cilju da nemački Bundestag bude što vernija slika izborne volje birača. Ipak, oko sedam miliona glasova otišlo je posle prošlonedeljnih parlamentarnih izbora partijama kojima ih njihovi vlasnici nisu namenili.
To su glasovi onih stranaka koje nisu uspele da uđu u Bundestag, a među njima su i dve kojima je to izmaklo za dlaku: samo glasači slobodnih demokrata i Alternative za Nemačku bacili su po dva miliona glasova, a Piratske partije milion. Tako je tačno 6,86 miliona Nemaca ili oko 15 odsto od ukupnog broja izašlih na glasanje ostalo bez svojih parlamentarnih predstavnika.
Profesor ustavnog prava Hans Herbert fon Arnim već decenijama je noćna mora nemačkih političara. Kad god oni pokušaju sebi da obezbede ono što im po ustavnim ili moralnim načelima ne pripada – Arnim im je za vratom. Gotovo sedam miliona glasova koji su otišli strankama kojima nisu namenjeni, „tako visok broj , to je nešto novo“, primećuje Arnim u izjavi za nedeljnik Špigl i dodaje : „Bez obzira kako vrednujete programe tih partija, to je nedemokratski“. I ima predlog kako da se to ispravi i nemački izborni sistem učini još komplikovanijim. Bilo bi još komplikovanije, priznaje Arnim, „ali ipak bolje nego što je bacanje miliona glasova“.
Nemački izborni sistem je mešovit. Na svakim parlamentarnim izborima svaki Nemac ima po dva glasa. Jednim glasa za listu od 299 direktnih mandata, odnosno za kandidate navedene poimence. U svakom izbornom okrugu pobeđuje onaj poslanički kandidat koji je osvojio najveći broj glasova. Drugi glas Nemci daju za stranke, koje proporcionalno osvojenom broju glasova dele takođe 299 mandata, ali samo pod uslovom da su osvojile najmanje pet odsto glasova izašlih na izbore. Stranka čiji direktni kandidati osvoje najmanje tri mesta ulazi u parlament bez obzira na cenzus, što je, po mišljenju Ustavnog suda, dosad remetilo procentualni raspored volje birača. Pa su izborna pravila izmenjena tako da se u slučaju pojave takve stranke broj poslanika Bundestaga povećava sve dok se na izborima uspostavljeni procentualni odnosi među strankama ponovo ne uspostave.
Sada Hans Herbert fon Arnim predlaže da se na ovoj drugoj listi uvede jedan boksić u koji će birači upisivati ime one stranke koja bi bila njihov drugi izbor, u slučaju da omiljena stranka ne uđe u parlament. Tako njihovi glasovi ne bi bili dodeljeni stranci za koju oni možda ni u kom slučaju ne bi glasali ili podeljeni među velikima mimo njegove volje.
Katastrofa Vestervelea
Da direktni mandat nije nimalo lako dobiti svedoči primer Zelenih, koji nisu uspeli da osvoje dva, njihovi šefovi Cem Ozdemir i Renate Kinast izgubili su. Ključni političari nemačkih liberala, njihov šef Filip Resler i sadašnji ministar spoljnih poslova Nemačke Gvido Vestervele ispali su takođe iz te trke i to katastrofalnim rezultatom. Prvi je osvojio 2,6 odsto, a drugi samo šest odsto glasova u svom izbornom okrugu. Nije prošao ni socijaldemokratski kandidat za kancelara Per Štajnbrik. Ali je prošao lider Levice Gregor Gizi.
Najbolje je među svojim biračima prošao poslanik Hrišćansko-socijalne unije Peter Ramsauer sa 62,6 odsto glasova. Nemačka kancelarka Angela Merkel po rezultatu je na šestom mestu u Nemačkoj, sa osvojenih 56,2 odsto glasova.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
