Milioni ljudi ostavljeni bez nege zbog korone

Tako je čak 28 miliona zakazanih operacija otkazano ili odloženo tokom 2020. godine zbog pandemije korona virusa, dok je u većini zemalja zdravstveni sistem bio nedostupan u jednom periodu za značajan broj hroničnih bolesnika, pokazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije predstavljeni u studiji „Uticaj pandemije kovida 19 na resurse i usluge za nehronične bolesti“, objavljenoj u septembru.

Studija SZO, bazirana na odgovorima iz 163 države, pokazuje da se tri četvrtine zemalja suočilo sa prekidima u obezbeđivanju jedne ili više zdravstvenih usluga.

Prekidi su najčešće primećeni u domenu rehabilitacije (62 odsto država navelo da su postojali zastoji u rehabilitacionim uslugama), zatim kontrole hipertenzije (53 odsto), i dijabetesa (49 odsto).

Nešto manji broj zemalja prijavio je da je došlo do zastoja u brizi o obolelima od raka (42 odsto) i pacijentima sa hitnim kardiovaskularnim smetnjama (31 odsto), s tim da postoji značajna razlika između bogatih i siromašnih zemalja, u kojima su onkološki i kardiovaskularni bolesnici znatno češće imali problem da dobiju potrebnu negu.

– Studija pokazuje da su u većini zemalja ključne usluge u domenu kontrole hipertenzije, dijabetesa ili kancera bile prekinute, što je ostavilo milione ljudi bez nege. Ovi prekidi, udruženi sa povećanom izloženošću brojnim rizicima za hronične bolesti, kao što su nezdrava ishrana, upotreba alkohola, manjak fizičke aktivnosti i stres, prouzrokovani restriktivnim merama koje su primenjene u mnogim zemljama, stavili su hronične bolesnike u nepovoljnu poziciju. Dodatno, strah od zaražavanja među hroničnim bolesnicima uticao je da oni u manjoj meri traže medicinsku pomoć, navodi se u studiji SZO.

Istovremeno, predstavnik SZO za Srbiju Marjan Ivanuša kazao je da SZO ima privremene izveštaje koji pokazuju da se jeste povećala smrtnost od kardiovaskulatnih bolesti i to iz više razloga: ljudi nisu uspeli da stignu na vreme kod lekara, nisu uspeli da na vreme dobiju pomoć lekara, bolnice i lekari su bili prezauzeti obolelima od kovida 19 ili pacijenti uopšte nisu otišli kod lekara jer su se plašili da će se tamo zaraziti.

– Verujem da ćemo za koju godinu imati povećanu smrtnost koja nije povezana sa kovidom, rekao je Ivanuša govoreći u emisiji „Prav ugao“ na RTV, osvrnuvši se na posledice pandemije na hronične bolesti.

Statistika po uzroku smrti u Srbiji, koju objavljuje Republički zavod za statistiku, trebalo bi tek narednih godina da postane dostupna za 2020.

Trenutno se mogu videti podaci za 2018, prema kojima je najviše ljudi umrlo od kardiovaskularnih bolesti (52.663), tumora (22.084) i bolesti sistema za disanje (5.250).

Istovremeno, zbirni podaci RZS-a pokazuju da je u Srbiji značajno bila povećana smrtnost tokom letnjih meseci, kako je to pokazala analiza Nikole Zdravkovića, urednika i osnivača naučnog časopisa Odiseja, objavljena na sajtu Peščanika.

Oslanjajući se na podatke Republičkog zavoda za statistiku, Zdravković je pokazao da je tokom avgusta preminulo 885 više ljudi u poređenju sa desetogodišnjim prosekom, dok je u julu „višak smrtnosti“ bio čak 1.896.

Prethodno je u junu preminulo 456 osoba više u poređenju sa prosekom. Istovremeno, u analizi se primećuje da je po zvaničnim podacima od 1. juna do 31. avgusta u Srbiji od kovida 19 umrlo 469 ljudi.

– S druge strane, u istom vremenskom periodu, broj umrlih ljudi odstupa od desetogodišnjeg proseka za čak 3.238, odnosno oko 13,5 odsto. To je ni manje ni više nego desetostruko veća brojka od očekivane, tzv. standardne devijacije. Iako su brojke RZS dobre, to je zapravo pravi dosadašnji bilans kovida 19 u Srbiji od opuštanja mera – navodi Zdravković u svojoj analizi, ističući i da se ne može izvući zaključak da je preko 3.000 osoba preminulo od korone, jer na „višak smrtnosti“ utiču i druge stvari poput preopterećenog zdravstvenog sistema odnosno činjenice da su stradale osobe koje nisu mogle da dobiju negu jer je celo zdravstvo bilo usmereno na zbrinjavanje obolelih od korone.

Zašto pacijenti nisu mogli da dođu do lekara?

Analiza SZO „Uticaj pandemije kovida 19 na resurse i usluge za nehronične bolesti“ primećuje da su najčešći razlozi za prekid zdravstvenih usluga otkazivanje zakazanih pregleda (65 odsto), obustavljanje skrining programa (46 odsto), karantinske mere i obustava javnog saobraćaja (43 odsto), angažovanje medicinskog osoblja za zbrinjavanje kovid pacijenta (39 odsto), nedovoljno zaštitne opreme kako bi se obezbedila nega pacijentima (33 odsto)… U uslovima kada je pacijentima bio ograničen pristup zdrasvtvenom sistemu, većina zemalja je pokušala da premosti te prekide tako što je pribegla trijaži pacijenata kako bi oni kojima je najpotrebnije dobili negu i komunikaciji sa pacijentima putem telefona ili elektronski.

Poziv čitaocima Danasa

Dnevni list Danas tokom narednih nedelja tematizovaće kako je epidemija korona virusa uticala na različite grupe hroničnih bolesnika u Srbiji. Prvi u seriji tekstova baviće se uticajem kovida 19 na obolele od dijabetesa, koji je od početka označavan kao veliki faktor rizika za inficirane novim virusom. Namera nam je da predstavimo koji su najveći izazovi sa kojima se hronični bolesnici suočavaju kroz lična svedočenja obolelih i mišljenja lekara. Pozivamo čitaoce da putem mejla druš[email protected] podele sa nama svoja iskustva kako bismo što obuhvatnije predstavili specifične probleme svake grupe posebno.