Milioni za nepotrebne ili štetne projekte

S druge strane, i pre donošenja ovog budžeta, različite organizacije civilnog društva ali i opozicione stranke upozoravale su na brojne stavke koje su se našle u gradskoj kasi a koje su u suprpotnosti sa onim što građani i struka žele, pa i sa samim zakonom.

Većina njih smatra da su “transparentnost” koju vlast ističe, kao i javni uvid u budžet samo lažno ispunjavanje forme i prikrivanje velikog broja spornih projekata.

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić istakao je da je stiglo 9.046 predloga građanki i građana za budžet Grada, te da se javna rasprava organizuje treću godinu zaredom, a da je trećina predloga prihvaćena i realizovana tokom ove godine.

Vesić se čak obratio građanima i putem letka koji je u sva domaćinstva stigao zajedno sa prošlim računom Infostana, gde navodi kako će, na predlog građana, biti urađeni neki novi partkovi, igrališta, bazeni i uklanjanje deponija.

Nabrojao je još i koliko se vrtića izgradilo ili gradi, koliko škola ili domova zdravlja je rekonstruisano, koliko kilometara kanalizacije se planira. Pomenuo je i izgradnju metroa i širenje tramvajske i vozne mreže, iako se taj projekat finansira iz republičkog budžeta.

S druge strane, vlast ne spominje da su u nacrtu budžeta, primera radi, i dalje predviđena sredstva za izgradnju žičare na Kalemegdanu ili jarbola sa zastavama, od kojih se davno navodno odustalo, upravo zbog reakcije stručne i šire javnosti, ali i odluke Upravnog suda kojom je izgradnja gondole zaustavljena.

Kako navode iz beogradskog odbora Stranke slobode i pravde (SSP), ovaj budžet svakako neće biti najveći jer se planira deficit od 20 milijardi dinara, ali i povlačenje novih kredita od 6,6 milijardi, što je sedam puta više nego u ovoj godini.

– Od toga su krediti kod domaćih banaka 4,5 milijardi dinara, što je “zgodno” ovoj gradskoj vlasti jer se za trošenje tog novca ne dostavljaju izveštaji EBRD ili EIB niti imaju kontrolu nabavki. Uprkos tome što stvarni gradonačelnik Beograda Goran Vesić pokušava da četiri meseca pred izbore beogradsku vlast prikaže kao transparentnu i „na usluzi građanima“, svakome ko u poslednjih osam godina živi u našem gradu jasno je kako to izgleda u praksi i kolike su razmere korupcije koja parališe Beograd godinama, kaže za Danas Mila Popović, predsednica beogradskog Odbora SSP.

Ona podseća da Beograd šest godina nema glavnu autobusku i železničku stanicu “što bi bio skandal i da je 1921, a ne 2021. godina”.

– Da se uzima mišljenje građana u razmatranje da li mislite da bi oni odlučili da se za sajt i onlajn komunikaciju potroši neverovatnih 18 miliona evra, a za „pametne semafore“ 21 milion evra? To je gotovo 40 miliona evra, koji su mogli da se potroše za vrtiće, škole, besplatne udžbenike, pomoć sugrađanima koji imaju smetnje, podršku starijim sugrađanima, parkove i efikasne javne službe -u sve ono što čini život boljim. Građani Beograda veoma dobro znaju ko šta i kako radi, i zbog toga je izvesno da će ova vlast biti smenjena na izborima trećeg aprila, kada će se u Beograd vratiti dobar život, uverena je Popović.

Odbornik Građanskog demokratskog forume ( GDF) u Skupštini grada Zoran Vuletić smatra da u navodnom učešću građana u kreiranju potrošnje budžeta postoji “ozbiljna nelogičnost” zbog nemogućnosti kontrole te komunikacije na relaciji vlast-građani.

– Potvrda za ovo što govorim nam dolazi i iz letka koji smo svi dobili uz poslednji račun Infostana, a gde se pominje izgradnja (infrastruktura) autobuske stanice na Novom Beogradu. Građani Beograda sigurno nisu podržavali ovakvu ideju, takođe ni izmeštanje železničke stanice na čuveni Prokop do kog ne zna da dođe 90 odsto Beograđana. Ne verujem da su građani ikada podržali i izgradnju tržnog centra na železničkoj stanici Prokop gde će investitor morati da radi formiranje parcele na izgrađenoj betonskoj ploči. Po nedavnim rečima investitora to je parcela u vazduhu!? Morao je da se menja zakon kako bi se upodobio sa stanjem i željama na terenu. Sigurno ne grešim ako kažem da je prekopotrebno uvođenje reda u Katastru da ne bismo imali ovako skandalozne primere poslovanja. Katastar kao i sve ostale institucije se finansiraju iz budžeta koji građani finansiraju, a zauzvrat dobijaju užasno lošu uslugu. U pomenutom letku kao i na jučerašnjoj sednici se provlači i projekat Metro koji se navodno finansira iz gradskog budžeta, a svi znamo da metro finansira republika, uostalom to je nedavno i Vesić rekao ,, Beograd ne bi mogao da finansira izgradnju metroa, iznos od 4,4 milijardi evra predstavlja četiri gradska budžeta’’. Završiću samo sa par stvari iz plana za 2022. i projektima sa najvećim iznosom, kako su nazvani u budžetu tj. izgradnjom fiskulturne sale TŠ Kolubara, gradske pijace Lazarevac, rekonstrukcijom pijace u Obrenovcu, vezom Borska-petlja Lasta, termalnom rehabilitacijom javnih zgrada… Sve navedeno nam ne daje ni jedan argument da se vlast Beograda ozbiljno bavi infrastrkturnim kapitalnim projektim, smatra Vuletić.

CLS: Ovaj budžet je antiekološki

Centar za lokalnu samoupravu (CLS) upozorio je da je u novom budžetu predviđeno 108 miliona dinara za “stručni nadzor” u budućoj spalionici otpada u Vinči, uprkos tome što taj nadzor može da vrši i gradski Sekretarijat za zaštitu životne sredine. Takođe, neće biti izdvojen ni jedan dinar za obećanu kanalizaciju u Batajnici, Boleču, Altini i još nekim delovima grada. Centar je konstatovao da u budžetu nema ozbiljnih mera za poboljšanje kvaliteta vazduha, niti novih novih biciklističkih staza za centar grada, pa je on ocenjen kao antiekološki. Prema Vesićevim rečima, predviđena je nabavka još mernih stanica za kvalitet vazduha, iako je stručna javnost naveliko objašnjavala da nam više stanica ne treba, već konkretne mere za rešavanje problema. zagađenja.