Militarizacija Svetskog ekonomskog foruma

Tokom trajanja desilo se više of 450 rasprava, na kojima je bilo 2.500 učesnika i eksperata iz sveta, uključujući 300 ministara, 50 šefova država i 70 generalnih direktora multinacionalnih kompanija i banaka. Forum u Davosu održava se decenijama u poslednjoj nedelji januara, na vrhuncu skijaške sezone. On je, osim jezgra za definisanje trendova ekonomije, tehnologije, društvenih pitanja, takođe i rekreativni festival svetske superklase.

Skijaško zadovoljstvo uz hiljade radnih, svečanih večera, koktela i prijema, definišu koheziju. Može se reći da je u svetu oko 6.000 takvih osoba koje dolaze iz politike, biznisa, vojske i sveta ideja. Ako bi se pitali da li postoji lista, mogla bi i ona da bude navedena. Ako bi bila objavljena, moglo bi se reći da bi ta lista istog časa i zastarela. Moć je prolazna: mnogi od njih kvalifikuju se zbog posla koji rade, ali ljudi dolaze i odlaze, neki se penzionišu, neki umiru, drugi trpe finansijske i profesionalne probleme, dok se neki smenjuju svake godine.

PRVI „LETNJI DAVOS“: Posle zimske nedelje u Davosu, veliki broj najvažnijih učesnika selio se u Minhen, gde se održavala Minhenska konferencija o bezbednosti. Sve to izostalo je ovog puta. Prvi letnji Davos obeležen je militarizacijom tema koje su bile u centru pažnje. To, na jednoj strani nije ni čudno, imajući u vidu rusko-ukrajinski sukob, ali je opet retka tema za tipičnog učesnika Davosa – menadžera sa velikim primanjima koga uglavnom mimoilaze ratovi i problemi savremenog sveta. Davos je ove godine održan na antiruskoj platformi, prvi put bez visokih ruskih zvanica.

Podsetimo, prošle godine ruski predsednik Putin govorio je posredstvom video linka. A ove, ni Moskva nije ostala dužna zapadu. U atmosferi podbadanja i verbalnih doskočica između Rusije i Zapada, najčešće uvredljive prirode, poznati TV voditelj Sergej Sosedov predstavio je psihološke portrete zapadnih lidera. Tako je britanska ministarka spoljnih poslova, Liz Tras, bila „pokisla kokoška“, a njen premijer Borisa Džonsona nazvan je „pacijentom psihijatrijske klinike“. Nemačkog kancelara Olafa Šolca nazvao je „oligofrenom“, a američkog predsednika Bajdena, „potpuno bolesnim čovekom“.

Makrona je počastio ocenom da je „latentni gej koji voli babe“. Osim toga, moskovska gradska skupština predlaže da se trg ispred američke ambasade nazove Trg zaštitnika Donbasa, pa bi američka ambasada dobila novu adresu, poput brojnih ruskih ambasada u svetu, koje su se našle u ulicama koje su posvećene Ukrajini. Zamenik predsednika Moskovske dume, Stepan Orlov, objasnio je da će tako Amerikanci dobiti „zapamtljiviji topografski orijentir“.

U poplavi međusobnih uvreda, teško je bilo održati hladnokrvnost i u Davosu. Ipak, u pristupu ukrajinskom sukobu, obrazovane su dve struje. Prva, smatra da Rusija iz ovog sukoba treba da izađe izolovana od sveta i poražena. U toj grupi koja je više po ukusu ukrajinskog predsednika Zelenskog, nalaze se gotovo svi evropski lideri koji su učestvovali na skupu. Volodimir Zelenski je u snažnom govoru na otvaranju rekao da c´e gruba sila ponovo zavladati svetom ako se dozvoli da ruska invazija na Ukrajinu prođe bez odgovora. Ukrajinski predsednik je poručio delegatima da c´e njihov samit postati besmislen ako Putinu bude dozvoljeno da pobedi u ratu jer ga „ne zanimaju naše misli“ i „gruba sila… ne govori, ona ubija“.

STATUS QUO ANTE BELLUM: Predsednca Evropske komisija Ursula fon der Lajen navela je da Rusija mora da bude poražena u ovom ratu. „Rusija tretira milione ljudi ne kao ljudska bića, već kao bezličnu populaciju koja će biti premeštena, kontrolisana ili postavljena kao tampon između vojnih snaga, pokušavajući tenkovima da zgazi težnje cele nacije“, rekla je.

Na strani onih koji smatraju da je zadatak svetskih lidera da održavaju ravnotežu u svetu, a posebno ravnotežu između tri svetske sile – SAD, Kine i Rusije, te da u tom okviru traže rešenje i za ovaj sukob, našao se 99-godišnji velikan svetske diplomatije, Henri Kisindžer. On misli da je mudro misliti o okončanju rusko-ukrajinskog sukoba i to što pre. Kao što je govorio još 2007, a zatim 2014, pa ponovio 2017, „Ukrajina je trebalo da bude most između Evrope i Rusije“. Ali sada možemo uc´i u prostor gde je linija podele ponovo iscrtana i Rusija je potpuno izolovana.

„Sada se suočavamo sa situacijom u kojoj bi Rusija mogla da se potpuno otuđi od Evrope i traži trajni savez negde drugde. Ovo može dovesti do diplomatskih distanci nalik Hladnom ratu, što će nas vratiti decenijama unazad. Trebalo bi da težimo dugoročnom miru“. Kisindžer je rekao i da rat u Ukrajini ne bi smeo da potraje još dugo. Ukrajina mora da počne pregovore „pre nego što stvori preokrete i tenzije koje nec´e biti lako prevaziđeni“. U idealnom slučaju, linija razdvajanja trebalo bi da bude povratak na status quo ante bellum. „Vođenje rata dalje od te tačke ne bi se odnosilo na slobodu Ukrajine, već na novi rat protiv same Rusije“, rekao je Kisindžer.

Mnogi su ovo doživeli kao poziv zapadu da pritisne Ukrajinu da popusti pred zahtevima Moskve. Ove Kisindžerove reči poslužile su ukrajinskom predsedniku da poveća pritisak na zapad. „U oštroj reakciji narednog dana, Zelenski je optužio Kisindžera da je govorio Hitlerovoj publici 1938. u Minhenu. „Izgleda da kalendar gospodina Kisindžera nije 2022. vec´ 1938, i on je mislio da razgovara sa publikom ne u Davosu, vec´ u tadašnjem Minhenu“, rekao je ukrajinski predsednik.

Pomalo geopolitički eskcentričnu, ali iskrenu verziju onoga što se događa u svetu, dao je američki milijarder i filantrop s globalnim društvenim ambicijama u ostvarenju projekta otvorenog društva, Džordž Soros. On je optužio nemačku kancelarku Angelu Markel za „merkantilističku politiku“ koja je dovela do preterane energetske zavisnosti Evrope od Rusije. „Sklopila je posebne poslove s Rusijom za snabdevanje gasom i učinila Kinu najvećim nemačkim izvoznim tržištem. To je Nemačku učinilo najboljom ekonomijom u Evropi“, objasnio je Soros uzroke uspeha nemačke privrede i optužio je indirektno za saučesništvo sa najopasnijim autokratskim režimima u svetu – Rusijom i Kinom. Nemačkoj je pripisao odgovornost i za ruske poteze prema Ukrajini.

Soros je rekao da je Putin dobio pristanak Si Đinpinga za invaziju na otvaranju Zimskih olimpijskih igara u Pekingu početkom februara. „Si krije tajnu. Nikad nije rekao kineskom narodu da je vakcinisan vakcinom koja je dizajnirana za izvornu varijantu iz Vuhana i nudi vrlo malo zaštite od novih varijanata“, rekao je Soros.

RUSIJA NE SME DA POBEDI: Nemački kancelar Olaf Šolc bio je jedini lider iz G7 koji je učestvovao na forumu. On je nastojao da istakne raziliku i udaljavanje od Nemačke Angele Merkel, ali i da ne prekine sve niti s njom. On je izabrao formulaciju da „Rusija ne sme da pobedi“, umesto da mora da izgubi, naglašavajući moralne osnove razlike između Putinove i zapadne politike. Šolc je rekao da svet više nije bipolaran kao što je bio tokom Hladnog rata, kad su SAD i Sovjetski Savez dominirali geopolitikom, ocenjujući da ruski predsednik „želi da se vrati svetskom poretku u kojem najjači diktiraju šta je ispravno, a u kojem to nisu sloboda, suverenitet i samoopredeljenje“.

„Ako neki žele da nas vrate u prošlost nacionalizma, imperijalizma i rata, naš odgovor je: ‘Ne s nama!’ Zalažemo se za buduc´nost“, rekao je Šolc. Ali, to nije umanjilo ukrajinsko nepoverenje prema Nemačkoj. Dok je Šolc ovo govorio, u Ukrajini, među njenim ekspertima raslo je razočaranje držanjem Evropljana prema sukobu. Oni sada otvoreno tvrde da su Francuska, Nemačka i Italija „izdale Ukrajinu“, namećući mirovni sporazum u ime Putina, koji konsoliduje nove teritorijalne dobitke. To se odnosi na italijanski mirovni plan u kome se definišu koraci u uspostavljanju primirja. Prvo se predviđa prekid vatre, a zatim bilateralni pregovori Rusije i Ukrajine o „spornim teritorijalnim pitanjima“. Iz ove formulacije, ukrajinski analitičari zaključuju da za ove države, Zaporožje i Hersonska oblast, a ne samo Krim i Donbas, nisu teritorija Ukrajine, već „sporna teritorijalna pitanja“ o kojima treba razgovarati sa Rusijom.

Ukrajinci smatraju da je ta politika izazvana strahom od mogućnosti pobede Ukrajine. „Dakle, sada je zapravo formirana koalicija Putina, Makrona, Šolca i italijanskog premijera Dragija, čiji je program da na papiru konsoliduje još šire zauzimanje ukrajinskih teritorija“, navode ukrajinski analitičari. Rusija je optužena da blokadom luka i onemogućavanjem izvoza ukrijinske pšenice dovodi neke delove sveta, posebno Bliskog istoka, na ivicu gladi. Odmah je odgovorio ruski predsednik Putin, koji je ponudio ukidanje blokade za ukidanje sankcija proitiv Rusije. Prvi odgovor je stigao iz Vašingtona koji je glatko odbio ovu ideju.

Za zemlju srednje veličine u evropskim okvirima kao što je Srbija, nije mala prilika da bude predstavljena na ovakvom skupu, a da se pri tom organizuje i panel o regionalnim pitanjima Zapadnog Balkana. Svetski ekonomski forum od 2018, od Samita EU održnog u Sofiji, intenzivno se bavi pitanjima regiona, gde Srbija ima važno mesto. Nedavno je u Beogradu otvoren Centar za 4. industrijsku revoluciju, što Srbiju približava najmodernijim ekonomskim, društvenim i tehnološkim trendovima u svetu. To, uz činjenicu da se Srbija nalazi u toj mreži, nije mali dobitak, koji vredi negovati i čuvati.