Kada je nakon Vladimira Bebe Popovića i pokojnog Srđana Đurića postao šef vladine Kancelarije (Biroa) za medije, Milivoje Mihajlović je relaksirao odnose sa medijima, u meri neviđenoj do tada, ali i od tada.
Prvo, zato što se novinarima uvek uvek javljao na telefon, drugo zato što nije koristio marketinške tehnike zavaravanja sagovornika, već pristojnu kolegijalnu komunikaciju. A ona uključuje i šale, lako shvatljive onima koji rade pod pritiskom, kao recimo, da na novinarsko pitanje da li će novi šef BIA Aleksandar Đorđević biti izabran na današnjoj sednici Vlade, odgovori sa – ja sam mislio da vi zovete zbog nečeg ozbiljnog. Ali, informacije nikada nije uskratio pa ni tada – „nisam video tu tačku na dnevnom redu“, kao ni pomoć u tehničkim stvarima (blagovremene akreditacije za ministarski savet OEBS, kineski samit za Put svile ili bilo koji veliki događaj čiju je medijsku organizaciju vodila njegova Kancelarija).
A za sve to zaista nije dovoljan neki ubrzani PR kurs, već bogato profesionalno iskustvo. U dugoj karijeri Mihajlović je radio za mnoge medije, vodio je i Radio Prištinu tokom ratnih godina, kao i prištinski Medija centar, kada nije bilo stranog izveštača bilo koje medijske kuće, koji se njemu nije obratio za pomoć i brifing. I dan danas nastupa kao analitičar za Kosovo, sa puno znanja i činjenica, i bez nametanja sopstvenih zaključaka. Svi mu priznaju da je jedan od najuspešnijih izdanaka škole novinarstva iz vremena velikih jugoslovenskih medija.
Na funkciju direktora Radio Beograda izabran je sredinom jula 2015. a od tada i vladina Kancelarija za medije nema formalnog šefa. Prekjuče je smenjen metodom „šuta u vis“ – Upravni odbor RTS odlučio je iznenada da ga postavi za pomoćnika generalnog direktora Dragana Bujoševića. Opozicioni deo javnosti reagovao je na to čuđenjem „kako ga nisu smenili ranije“, budući da se Informativni program Radio Beograda drastično razlikuje od televizijskog – sadrži polemike, debate, kritike, a gostuju i opozicioni lideri.
Milivoje Mihajlović je rođen 1958. u Prištini gde je i diplomirao 1983. na Filozofskom fakultetu, odsek književnost. U Beograd je, kao i drugi raseljeni s Kosova, došao 1999. Nikada nije bio član nijedne stranke. Oženjen je i otac dve ćerke.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.