Milivojević: Najava vanrednih izbora je vest koja se plasira sa drugim ciljem

Milivojević je za Fonet rekao da „vanrednih izbora možda i bude“, iako su te informacije, prema njegovom mišljenju, „najverovatnije iz repertoara vest za nesvest“.

Povodom nedavne Hanove posete, on predviđa da će Evropska unija (EU), a verovatno i OEBS, da žmure na neslobodu govora, neslobodu zbora i neslobodu u najširem smislu, kako bi Vučić bio „hiperkonstruktivan i hiperkooperativan u pogledu Kosova“.

„Mislim da će na kraju poglavlje 23, koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava, dakle i ljudska prava i slobodu medija, biti veći problem od problema Kosova“, prognozira Milivojević.

Kako je obrazložio, „deluje da je vlast spremnija da se odrekne Kosova, uz utešnu nagradu, od jedne i po opštine, nego da ozbiljno uđe u rešavanje poglavlja 23“.

On je saglasan sa ocenama da raspisivanje izbora u Srbiji zavisi i od „odluke Prištine da ukine takse“, preciznije od „odluke Vašingtona, koji određuje politiku Prištine“.

Milivojević podseća da je Vučić, obrazlažući svoj uzdržani stav prema vanrednim izborima u odnosu na ostatak Predsedništva SNS, rekao da „ne želi da zatvori vrata potencijalnom dijalogu sa Albancima, ukoliko ukinu takse“.

Govoreći o „karakteru“ poteza SNS, počev od najave eventualnih vanrednih izbora, do najave dva aprilska mitinga, on je konstatovao da se ti potezi ne mogu definisati „ni kao ofanzivni, ni kao defanzivni“.

Predsednik je, prema rečima Milivojevića, primetio da se „nešto dešava u Srbiji“, iako umanjuje „broj demonstranata na ulicama“, i zato je pokrenuo „stranačku kampanju Budućnost Srbije“.

Istovremeno, nametnuo je diskvalifikaciju i kriminalizaciju jedne druge kampanje koja se zove građanski protesti, nazvavši je „kampanjom vešala“, a od nedavno joj tepa „kampanja motornih testera“, uočio je Milivojević.

On smatra da se „Vučić najviše plaši dva zahteva opozicije – slobodnih i fer izbornih uslova i slobode medija“ i navodi da su „izborni uslovi „benigan zahtev kome bi se svako i na Zapadu i na Istoku smejao, sem možda u Severnoj Koreji, gde nema višestranačkih izbora“.

S druge strane, ukazuje Milivojević, „oslobađanje dva ključna, najgledanija medija, RTS i najuticajnije komercijalne televizije“, lako bi moglo da utiče na rast kolektiviteta koji ne glasa za Vučića.

Prema njegovom stavu, Vučić „fantastično dobro čita“ istraživanja javnog mnjenja i u njima piše da ima podršku oko 60 procenata građana koji bi izašli na izbore.

To je sve, nema više, ostali neće izaći, a ako i izađu, neće glasati za njega, kaže Milivojević.

On ukazuje i na „iracionalan momenat“ Vučićeve politike što je celu Srbiju pretvorio u Doljevac i jedno selo u Homolju, „gde je svojevremeno osvojio više od 80 i više od 90 odsto glasova“.

Kako je objasnio, očigledno je da na nivou Srbije „njegov politički, državnički, stranački kapaciteti to ne mogu da iznesu, kao ni stranačka logistika, uključujući i ljude“.

„Drugo, nenormalna je situacija da onaj koji je promovisao politiku ‘100 za jednog’, dođe u poziciju da može da nastavi da promoviše tu politiku, sada protiv sopstvenog naroda, koji misli da nije baš u redu da se on, na primer, tek tako odriče Kosova“, mišljenja je Milivojević.

Osvrćući se na atmosferu u zemlji i „iskopane političke rovove“, on je primetio da je u Srbiji „rov iskopala samo jedna, i to ona jača strana“, koja je „podigla zid i želi da se razgraničava sa opozicijom“.

Milivojević razlog za to vidi u „svesti predsednika Srbije o potencijalima svog političkog dopadanja ili nedopadanja biračkom telu“.

Vlasnik agencije Pragma, koja se bavi političkim marketingom i političkim PR-om, smatra da je „gospodin Vučić klasičan politički improvizator“, koji je u stanju da više puta u jednom danu, ili u nekoliko dana, iznosi dijametralno suprotne stavove.

Predsednik Srbije svakodnevno krši Ustav

Milivojević ozbiljan problem vidi u činjenici „da predsednik krši Ustav, da se ponaša kao izvršna vlast, iako to nije, da vodi državnu politiku, iako je to u domenu vlade“.

Prema njegovoj oceni, „svakog dana čini nešto što podleže i krivičnoj odgovornosti“, na šta ne reaguju ni državni tužilac, ni Ustavni sud.

„Predsednik Republike, po Ustavu, odražava državno jedinstvo. Vučićevo ponašanje, da budem fin, govori o kućnom nevaspitanju, čak i da ne zna ništa o pravu, a zna jako mnogo“, rekao je Milivojević.

Za njega je zaprepašćujuće da predsednik Republike „menja imena i prezimena svojim političkim oponentima, nazivajući jednog lidera opozicije narkomančina Trifunović, drugog fašista Obradović, dok trećeg zove tajkun Đilas“.

„Četvrtog nekad zove katarski ili hongkongški plaćenik, a njegovi mediji tog četvrtog nazivaju i velikosrpskim nacionalistom, ali i islamskim fundamentalistom, zbog porodičnog porekla“, podsetio je Milivojević.

Još više od „kriminalizacije opozicionih lidera“, njega brine „nemilosrdna kriminalizacija“ svakog kritičkog stava javnih ličnosti koje se ne bave politikom.

Govoreći o eventualnom dijalogu vlasti i opozicije, Milivojević je poručio da je to Vučićeva dužnost, kao predsednika Republike, uprkos tome što ga odbija.

„Kao predsednik SNS, ne mora ni sa kim da razgovara, a vidimo da ne razgovara ni sa svojim najbližim saradnicima, ali kao predsednik države mora da vodi dijalog“, jer na kraju, kako je Milivojević rekao, „uvek bude razgovor, a sve ostalo je traćenje vremena“.

„Mi koji smo služili vojsku znamo, to su nas učili, ako ne uspe dijalog, bude rat. Da bi se rat zaustavio“, kako je predočio, „neophodan je neki razgovor o uslovima završetka rata ili kapitulaciji“.

Vučić traći vreme, a može, kao što je to 1992. učinio Milošević, „tada daleko jači, nego što je sada Vučić, koji je usvojio zahteve opozicije i promenio izborni sistem u proporcionalni, i pobedio ponovo“, podsetio je Milivojević.

On misli da niko normalan ne želi radikalizaciju situacije, ni u opoziciji, a nada se ni u vlasti, „pogotovo što vlast može ponovo da pobedi u relativno normalnim izbornim uslovima“.

Spisak medija kao „dokaz“ slobode medija

Milivojević, međutim, kao „mali problem“ vidi to što „vlast građansku neposlušnost tumači kao radikalizaciju, što i teorija i praksa demantuju“.

Spisak 18 medija i portala koji je, kao „dokaz“ slobode medija, u javnost iznela Suzana Vasiljević, savetnica predsednika Srbije, Milivojeviča podseća na onu „spektakularnu“ izložbu „Necenzurisane laži“, a koju je „osmislio konsultant Mila Đukanovića i tada Vlade Srbije“.

„Taj spisak je brutalna pretnja onima koji drugačije misle, drugačije pišu, drugačije govore“, ukazao je on i izrazio bojazan da taj spisak znači i dosijee urednika i novinara, koji u tim medijima rade i njihove kućne adrese.

To je upozorenje da se zna šta rade, gde žive i da „treba da razmisle kako ubuduće da se ponašaju“, protumačio je Milivojević i zaključio da je „iznošenje spiska medija „neprimereno za državnu službenicu“.