MILJENKO DERETA: Izuzetno je važno da se ne zaboravi da je 9. maj Dan pobede nad fašizmom i da je upravo zbog toga simbolično proglašen i za Dan Evrope. Ovo je posebno važno za Srbiju koja je svoj antifašistički deo istorije potpuno potisnula u drugi plan. Možda zato što smo u tom herojskom periodu imali saveznike i prijatelje u Evropi i svetu koji delu naše političke elite danas više nisu potrebni – kaže za Danas Miljenko Dereta, direktor Građanske inicijative.
MILJENKO DERETA: Izuzetno je važno da se ne zaboravi da je 9. maj Dan pobede nad fašizmom i da je upravo zbog toga simbolično proglašen i za Dan Evrope. Ovo je posebno važno za Srbiju koja je svoj antifašistički deo istorije potpuno potisnula u drugi plan. Možda zato što smo u tom herojskom periodu imali saveznike i prijatelje u Evropi i svetu koji delu naše političke elite danas više nisu potrebni – kaže za Danas Miljenko Dereta, direktor Građanske inicijative.
l Zbog čega je važno da Srbija uđe u Evropsku uniju, ako se izuzmu ekonomski razlozi?
– Teško je izuzeti ekonomske razvoj jer je siromaštvo Srbije osnovni razlog našeg zaostajanja u svim aspektima života. Siromaštvo sputava punu realizaciju svih naših intelektualnih, kreativnih i stručnih potencijala. Dakle, razvoj ekonomije je preduslov za ostvarivanje boljitka u oblastima koje su za mene prioriteti, a to su pitanja ljudskih sloboda, pravne države i pre svega modernizacija obrazovnog sistema. Decentralizacija i demokratizacija obrazovnog sistema mora postati dugoročni prioritet za Srbiju jer iz njega proizilaze rešenja za probleme zapošljavanja kao i formiranje slobodnih, hrabrih aktivnih građana.
l Možete li da zamislite Srbiju za pet godina kao zemlju koja više nema problema kao što je poricanje ratnih zločina, bez tereta Ratka Mladića i tajnih službi za koje samo njeni pripadnici znaju šta rade?
– Mogu da zamislim Srbiju koja funkcioniše na tim vrednostima, ali ne u tako kratkom roku. Svaki od pomenutih izazova zahteva visok stepen saglasnosti u društvu koji je skoro nemoguće postići u trenutnim okolnostima. Reforma tajnih službi jeste obaveza države i zavisi od političke volje i hrabrosti. Ako se takvi ljudi okupe u vladi, to se može relativno lako postići. Od promena u tim službama, dakle od političke volje direktno zavisi i „rasterećenje“ od problema Ratko Mladić. Pitanje ratnih zločina je kompleksnije i ja ga vidim kao proces prihvatanja sopstvene istorije. Oni su zauvek upisani u istoriju Srbije 20. veka, i mi i buduće generacije moramo da živimo sa takvom prošlošću. Sistem vrednosti koji to treba da podrži gradi se godinama i prožima sve aspekte javnog života.
l Kako vidite građane Srbije kao deo zajednice evropskih zemalja, odnosno da li će se specifičnosti, po kojima su oni prepoznatjivi u svetu, smanjiti ili nestati?
– Deo građana Srbije se prepoznaje po nepristajanju da žive u zajednici sa drugim evropskim narodima. Dakle, ako postanemo deo Evropske unije, ta će se razlika izbrisati jer će podrazumevati da smo ispunili neophodne uslove i dostigli standarde evropskog okruženja. Voleo bih da nas sve više prepoznaju kao izvor novih ideja i nove oslobođene kreativne energije. Da njihova slika o nama što više liči na sliku koji mi imamo o sebi.
l Šta je to na čemu bi politička elita trebalo da insistira kad je reč o vrednostima koje nisu a i te kako bi trebalo da budu sastavni deo života svakog građanina Srbije?
– Sloboda i sigurnost građanki i građana. Solidarnost. Lični primer kao „očigledna nastava“, a ne „kraduckanja“, „lažuckanja“ i slično. Prihvatanje različitosti kao vrednosti koja nas dopunjuje i obogaćuje, a ne kao osnove za konflikt s komšijom, regionom, Evropom i svetom. To u našoj svakodnevici znači više poštovanja i pažnje prema potrebama manjina.
l Šta vidite kao najveći problem i otpor koji sprečava Srbiju da postane zemlja kao i svaka druga članica EU?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
