Miljković: Ako smo Belivuk i ja organizovali kriminalnu grupu, onda su Vučić i Vulin podstrekači

Miljković je svoj iskaz otvorio opisom kako je u jesen 2019. godine u klubu Gotik upoznao ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina. Vulin mu je tom prilikom, rekao je Miljković, tražio dve stvari – da pronađe sigurnu kuću “za njihove potrebe”, ali i da “namesti” predsednika Višeg suda u Beogradu.

Kuća koju je našao za Vulina, tvrdio je Miljković, upravo je kuća u Ritopeku u kome je grupa, prema navodima optužnice, počinila sedam teških ubistava, prethodno mučeći žrtve.

– Vulinu se svidela kuća, ali mu se nije svideo pristupni put, kazao je Miljković. U nastojanju da ojača svoju tvrdnju on je rekao da je nedugo nakon toga put do kuće asfaltiran što nije mogao da naloži ni on, ni Belivuk, već samo “vrh izvršne vlasti”.

Čim se dotakao druge Vulinove molbe, da se Aleksandru Stepanoviću, predsedniku Višeg suda, “namesti” Tijana Maksimović, kako bi ga “podsetili da mora da sluša šefa”, Miljkovića je prekinula sudija Vinka Beraha Nikićević.

– Kakve to veze ima sa teškim krivičnim delima za koje se teretite, pitala je sudija.

Miljković je odgovorio da ne zna zbog čega ga sudija prekida, i da će doći do dela iz optužnice.

Na opasku sudije da njega ne terete Vučić i Vulin, Miljković se usprotivio.

– Oni me terete. Oni su me već i osudili. Ja moram da objasnim šta je dovelo do toga. Ako smo Veljko Belivuk i ja organizovali kriminalnu grupu, oni su onda podstrekači, naveo je Miljković nakon čega je neometano nastavio da iznosi odbranu.

U svom opisu svega što je prethodilo suđenju, Miljković je rekao da su oni odbili da se žale na optužnicu, kako bi suđenje što pre počelo.

– Međutim, oni su predmet dali sudiji Zorani Trajković koja je odmah otišla na bolovanje. Tu smo izgubili četiri i po meseca. Oni su kupovali vreme, plašili su se šta ćemo da kažemo. Ali, mi nismo hteli da pregovaramo sa njima, naveo je Miljković.

Osvrćući se na konkretne dokaze tužilaštva, Miljković je ponovio tvrdnje koje je dva dana ranije izneo Veljko Belivuk. Njihova odbrana je da su oružje i DNK-a tragovi podmetnuti u kuću u Ritopeku, da je Skaj aplikacija nezakonito pribavljena, ali i da su okrivljeni saradnici pod pritiskom odlučili da sarađuju sa tužilaštvom.

– Oni su uhapsili naše žene, sumnjičići ih da su se bavile pranjem novca. Naše žene su prale novac samo kada bi nam oprale farmerke sa novcem u džepu, kazao je Miljković.

Druookrivljeni Miljković je deo svog izlaganja posvetio i Skaj aplikaciji preko koje je grupa kominicirala i, prema navodima optužnice, delila fotografije kojima se dokazuje izvršenje ubistava. Miljković je ponovio da su te fotografije montirane, ističući da se slike prikazane na konferenciji za medije ni ne nalaze u dokaznom materijalu.

Prema njegovim rečima, njihovim advokatima se javio čovek iz Švajcarske koji je tvrdio da se među objavljenim fotografijama nalazi i njegova fotografija. Miljković je rekao da je taj čovek živ i da je u pitanju fotografija iz perioda kada je bio povređen u tuči.

Prateći istu liniju argumentacije Miljković je kazao da nijedno telo žrtava nije pronađeno, i da “nije krivično delo biti mrtav”. On je kazao da niko od žrtava nije bio “student teologije” dodajući da niko ne može da se iznenadi kada osobe takve biografije nestanu.

Ponavljajući tezu koju je Belivuk izneo, Miljković je kazao da mu nije jasno kako su oni mogli da izvedu ubistva za koja se terete kada se uzme u obzir da su šest meseci bili praćeni od strane policije i BIA.

– BIA je imala kameru ispred kuće u Ritopeku i navodno imaju snimak na kojem se vidi kako Ljepoja ulazi u kuću. Zašto ste onda pustili da ubijemo Ljepoju? Jeste li vi onda naši saučesnici? Zašto niko nije poslao policiju da upadne u kuću, sve nas pohapsi ili pobije pod izgovorom da smo se opirali hapšenju, zaključio je Miljković.

Nakon njega svoju odbranu izneo je trećeokrivljeni Miloš Budimir, koji je negirao da je član kriminalne grupe, već isključivo navijačke grupe “Iz principa”. On je takođe svoj kratak iskaz počeo tvrdnjom koja nema veza sa optužnicom, rekavši da je on, zajedno sa drugim navijačima, bio angažovan tokom vanrednog stanja da na krovovima zgrada pali baklje i skandira.

Goroveći o optužbama Budimir je ponovio da im je policija uzela DNK-a tragove kako bi ih podmetnuli u kuću u Ritopeku, ističući da su oni, ali i njihove porodice bili pod izuzetnim pritiskom.

Niz drugih okrivljenih je nakon toga izlazilo za govornicu, ponavljajući isti tekst: “Nemam veze sa krivičnim delima koja mi se stavljaju na teret. Odbranu ću detaljno iznostiti u toku postupka. Po savetu advokata neću odgovarati na pitanja”.

Od ovog scenarija jedini je odstupio Nemanja Lakićević, koji se sumnjiči da je učestvovao u zaveri da se Zdravko Radojević na prevaru odveze u kuću u Ritopeku gde je, prema tvrdnji tužilaštva, mučen i ubijen.

On je negirao sve optužbe, rekavši da je on najbolji prijatelj sa Radojevićem duže od dvadeset godina i da ne poznaje nikoga od okrivljenih.

– Ja nemam nikakve veze sa ovim. Nikada u životu nisam ni bio na stadionu Partizana i nikada nisam video nikoga od okrivljenih, kazao je Lakićević uz ogradu da je isključivo poznavao Miloša Budimira, ali da nisu bili prijatelji. I pored toga, on nije želeo da odgovori na pitanja tužioca da li je ikada razgovarao telefonom sa Markom Miljkovićem, rekavši da se ne seća. On je takođe odbio da odgovara na sva pitanja koja se tiču prepiske putem Skaj aplikacije.

Krivični postupak u Posebnom odeljenju Višeg suda u Beogradu biće nastavljen sutra. Na optuženičkoj klupi nalazi se trideset osoba koje se terete da su kao članovi kriminalne organizacije počinili sedam teških ubistava, trgovinu narkoticima, nedozvoljeno držali oružje, otimice i silovanje.