Legija izašao iz kuće i predao se nakon 14 meseci skrivanja: Kako je Danas pre 20 godina izveštavao o potezu Milorada Ulemeka?

Filmski grad tog maja 2004. godine bio je sve, samo ne uobičajen.

U Ulici Ilije Stojadinovića 87 na visokom betonskom zidu koji je ograđivao tri kuće, tik jednu uz drugu, nalazile su se kamere za video nadzor, ali i ispisan grafit – „Gde si Legija“.

U parku koji se nalazio ispred pomenutih kuća bilo je nekoliko ljudi sa decom, ali većina nije htela da razgovara sa novinarima.

Nekoliko stanovnika naselja, koji su živeli u komšiluku u to vreme, govorili su da je upravo taj park skoro identičan onom koji se nalazio isprad kuće Dušana Spasojevića u Šilerovoj.

Tri zidom opasane kuće, bile su specifičnije od drugih i po još jednom detalju – obezbeđenju.

Komšije su tvrdile da im prisustvo obezbeđenja nije novo, jer je lično obezbeđenje bilo tu i pre atentata na premijera Đinđića, a posle tog događaja došli su maskirani pripadnici Žandarmerije.

Prema rečima sagovornika Danasa od pre 20 godina, nekoliko nedelja posle završetka akcije “Sablja”, uniformisane žandarme smenili su momci u civilu.

Da li je grafit “Gde si Legija” bio poruka ili putokaz, nikad se sa sigurnošću nije utvrdilo, ali jedno je ostalo činjenica – upravo iz jedne od kuća koje su izvirale iza zida sa grafitom izašao je upravo onaj koga tamo niko nije očekivao.

Da li zato što su mislili da su dogovor postigli mimo očiju javnosti ili je on zaista, mada manje verovatno, imao svoje načine da u kuću uđe i pored tolikog obezbeđenja, Legija se ukazao pred pripadnicima Žandarmerije.

“Non-stop su bili tu i stalno sam se pitao zašto čuvaju kuću ako je prazna. Kao da su ga i tada čuvali. Nekad je ispred kuće bio jugo a nekad neki drugi auto. Ja sam jednom u jugiću video dva kalašnjikova. Nisu kontaktirali sa stanovništvom”, rekao je sagovornik koji je želeo da ostane anoniman i koji je skoro svakodnevno prolazio pored „rezidencije“ Milorada Ulemeka.

Neki od sagovornika su tada govorili i da je park do akcije “Sablja” bio jedan od lepših za igranje dece u celom Beogradu, ali je posle ove policijske akcije znatno zapušten i oštećen. Znalo se u kraju da je upravo za preuređenje ovog parka bio zaslužan Legija.

“Nema to nikakve veze sa politikom i Legijom nego to govori o Srbima. Dok ima neko ko čuva park on će biti čitav, a čim neko ne vodi računa o tome odmah propada i uništava se”, rekao je jedan od sagovornika.

Nekima je ovakav park ličio na živi štit jer je u njemu bilo mnogo dece sa roditeljima i niko se preko tog prostora nije mogao neopaženo približiti kući – „skloništu“ tadašnjeg državnog neprijatelja broj jedan.

Milorad Luković Ulemek Legija terećen je za više krivičnih dela – otmicu i likvidaciju Ivana Stambolića, pokušaj ubistva Vuka Draškovića, a bio je i prvooptuženi za ubistvo srpskog premijera Zorana Đinđića.

Na dan predaje u popodnevnim časovima, izašao je iz svoje kuće u ulici Ilije Stojadinovića i predstavio se obezbeđenju Žandarmerije.

U danima koji su usledili nakon praznika, nizali su se i medijskih naslovi.

Iznenadnu vest javnosti je potvrdio tada načelnik Resora javne bezbednosti MUP Srbije Miroslav Milošević. a ministar unutrašnjih poslova Srbije Dragan Jočić je znatno kasnije to ponovio u zvaničnom saopštenju.

“Luković se oko 21 čas samoinicijativno predao organima MUP-a. Lišen je slobode i dalji zakonski postupak je u toku. On se pojavio ispred svoje kuće i kontaktirao je s policajcima koji obezbeđuju njegovu kuću i saopštio im svoju odluku da hoće da se preda”, naveo je u obraćanju javnosti tadašnji načelnik Resora javne bezbednosti MUP Srbije Miroslav Milošević.

On je precizirao i da je za Ulemekom u tom trenutku bila raspisana potemica.

“Nije bilo dogovora”

Tadašnji ministar Jočić izjavio je da dobrovoljnoj predaji Milorada Lukovića Legije nisu prethodili nikakvi njegovi pregovori sa MUP Srbije.

Jočič je istakao da je zakonska procedura precizno ispoštovana i da, od trenutka predaje Lukovića pritvorskoj jedinici Okružnog suda, on nije više u nadležnosti MUP.

“S obzirom na to da je optužnica protiv Lukovića stupila na pravnu snagu i da je optuženi u nadležnosti Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu za borbu protiv organizovanog kriminala, saslušanje privedenog Lukovića u prostorijama MUP nije obavljeno, niti su od njega uzete bilo kakve izjave jer je to u nadležnosti suda”, rekao je Jočić pre 20 godina.

Jočić je rekao da je Luković odmah priveden u službene prostorije MUP, odakle je, posle sprovođenja zakonom propisane procedure, prebačen u pritvorsku jedinicu Okružnog zatvora u Beogradu.

Neposredno posle predaje i hapšenja bivšeg komandanta JSO, obezbeđenje zgrade SUP Beograd u Ulici 29. novembra višestruko je pojačano, a zgradu su okružili policajci naoružani automatskim oružjem.

Dva sata iza ponoći u zgradu Centralnog zatvora u Beogradu ušla je policijska ,,marica“,za koju se pretpostavljalo da je dovezla Ulemeka pošto su po uvidu reportera, za vozilom u zatvor ušli policajci u pancirima, naoružani automatskim puškama, koji su do tog trenutka stajali ispred kapije.

Pozivajući se na izvore bliske MUP-u, RTS je javio da je Ulemek razgovarao sa čelnicima MUP-a, ne precizirajući vreme.

Isti izvori naveli su daje uhapšeni ,,u normalnom psihofizičkom stanju“, te da je zatražio da se ošiša i obrije.

MUP Srbije, poštujući strogu zakonsku proceduru, nije dozvolio kontakte neovlašćenih osoba s Lukovićem, zaključeno je u tekstu Danasa pre 20 godina.

Advokat Momčilo Bulatović, jedan od branilac Ulemeka u postupku za ubistvo premijera Đinđića, istakao je da je bio iznenađen predajom svog klijenta i da nije bio sa njim u kontaktu.

Predaja i hapšenje Milorada Lukovića prošli su bez većih incidenata izuzev što su reporteru B92 Mašanu Lekiću nepoznati napadači, koji su se u vreme predaje nalazili oko porodične kuće Lukovića u beogradskom naselju Filmski grad, polomili kameru.

„Legijino obezbeđenje“ napalo reportera B92, a potom i druge novinare

“Reporteru B92 Mašanu Lekiću, koji je izveštavao o hapšenju Milorada Lukovića Legije, nepoznati napadači su polomili kameru”, pisao je Danas.

Lekić je tada u razgovoru za Danas rekao da su mu, dok je sa oko 250 metara udaljenosti snimao Legijinu kuću, prišla dvojica ćelavih momaka, koji su bili ispred kuće i pitali ga: „Hoćeš da brišeš ili da lomimo kameru“.

“Rekao sam da ću im dati materijal, ali su me onda pitali za koga snimam. Kada sam rekao da snimam za B92, oteli su mi kameru i razbili je o zemlju. Rekli su mi da, ako me neko bude pitao, kažem da su Legijino obezbeđenje”, opisao je Lekić.

On je naveo da u blizini, za vreme tog incidenta, nije video nijednog uniformisanog policajca.

Lekić je rekao da se nije uplašio kada su mu napadači prišli, jer „radi crnu hroniku i spreman je na takve stvari“.

“Ono što ovaj slučaj čini posebno opasnim je što je neko od građana Srbije želeo đa sakrije detalje o hapšenju prvooptuženog za ubistvo predsednika vlade i to upravo uoči Svetskog dana slobode štampe koji se, u organizaciji UNESCO obeležava u Beogradu”, pisao je Danas tih dana.

“Bez snimanja i slikanja” naslov je lista Danas od 5. maja 2004. godine, a koji je dodatno posvedočio o stanju iz okruženja Ulemekove kuće.

“Ispred Legijine kuće juće je bilo pet momaka. Dok su trojica koji, onako od oka ne izgledaju kao pripadnici MUP, a još manje neke specijalne jedinice, sedeli na ogradi parkića, koji se nalazi preko puta Legijine kuće, dvojica krupnih, kratko ošišanih momaka su sedeli u crvenom jugu”, pisao je Danas.

Prvopomenuta trojica su govorila da samo pričaju i da ne žele da odgovaraju na pitanja.

“Jedan od dvojice koji su sedeli u jugu je lagano prišao, a na pitanje da li su oni privatno Legijino obezbeđenje ili pripadnici MUP-a spremno je odgovorio da ne daju izjave, a da odgovor na pitanje kakvo su oni obezbeđenje možemo da dobijemo od MUP-a. ‘Ne diramo i ne napadamo nikoga, samo imamo naređenje da obezbeđujemo objekat i da sprečimo slikanje i snimanje i to možete da prenesete svojim kolegama’, rekao je krupni, kratko ošišani mladić u crnoj spitfajer jakni. Na pitanje da li ima nekoga u kući, ovaj član obezbeđanja nije hteo da odgovori podsećajući da ne daju nikakve informacije. Za razliku od njega, jedan od trojice momaka koji su ‘samo pričali’ je izgubio kompas i povišenim i zvaničnim tonom, sve u stavu mirno, rekao: ‘Mnogo pitanja postavljate, vratite se odakle ste došli’”, pisao je Danas.

Tu nije bio kraj incidentima.

Dva čoveka u civilu sprečila su i ekipu Radio-televizije Srbije da snimi Legijinu kuću i oduzela su kasetu snimatelju te televizije, preneo je Danas 6. maja.

Oni su saopštili da je toj televiziji u MUP-u rečeno da ljudi u civilu koji su sprečili snimanje “nisu iz njihove službe”.

Televizija je navela da su članovima ekipe RTS-a, iako su imali vidno istaknute propusnice i od Lukovičeve kuće bili udaljeni više od 150 metara, prišla dva čoveka u civilu, naredila im da prekinu snimanje i oduzela im kasetu.

“Na intervenciju simatelja da je reč o nacionalnoj televiziji, rečeno mu je da niko neće nikome dozvoliti snimanje Legijine kuće”, dodala je ta televizija i istakla da, iako su u blizini događaja bila parkirana policijska kola, niko nije intervenisao.

Bez saslušanja, prve informacije tek na sudu

“Milorad Ulemek-Legija, kao prvooptuženi u dva aktuelna postupka koja se vode pred Posebnim odeljenjem za organizovani kriminal, neće biti saslušavan, već će svoj iskaz dati na samim suđenjima”, rekla je za Danas pre 20 godina sudija Maja Kovaćević Tomić, tadašnja portparolka Posebnog odeljenja za organizovani kriminal.

“Optuženog Ulemeka Lukovića povodom postupaka u Posebnom odeljenju ne može da saslušava policija, niti će on svoj iskaz dati istražnom sudiji, jer je istraga okončana. On će biti saslušan na suđenjima. Nastavak suđenja optuženima za ubistvo premijera Đinđića je 10. maja, pa bi optuženi Ulemek Luković već tada mogao da da svoj iskaz, sem ukoliko ne zatraži odlaganje da bi mogao da pripremi odbrana Njemu će sada biti prvo uručen poziv i optužnica – rekla je sudija Kovačević Tomić.

Sudija Tomić je tada dodala da postoji mogućnost da neki svedoci koji su već saslušani na ovom suđenju budu ponovo pozvani zbog Ulemeka, ako bi on hteo nešto da ih pita ili ako treba da se suoči sa njima povodom suprotnih iskaza.

Advokat Bulatović, branilac Ulemeka, koji je očekivao da će se sa klijentom videti tokom 3. maja, za Danas je potvrdio da Ulemeka policija ne može da saslušava povodom postupaka koji su u toku, ali i dodao da po njegovom tumačenju „stvar je pravnih shvatanja da li optuženog u ovakvoj situaciji treba da sasluša istražni sudija“.

On je naglasio i da polidja ne može da saslušava Ulemeka bez prisustva advokata i dodao je da još nije dobio takav poziv.

“Legija bio u kući”

U izdanju lista Danas za 5. maj objavljena je i izjava Legijinog advokata koja je dodatno doprinela konfuziji o tome gde se nalazio 14 meseci.

“Prvooptuženi za ubistvo premijera Zorana Đinđića Milorad Luković Legija bio je, po preporuci dvojice funkcionera MUP, od ubistva srpskog premijera Zorana Đinđića 12. marta prošle godine, sve vreme u svojoj kući gde se u nedelju i predao”, izjavio je u danima nakon Legijine predaje njegov advokat Slobodan Milivojević, a nakon što ga je po prvi put od hapšenja posetio u Centralnom zatvoru u Beogradu.

Čuvari probaju hranu

“Milorad Luković se oseća dobro”, potvrdio je Milivojević, dodajući da je ipak zabrinut za njegov život, jer su u „nekim organima zadržani ljudi iz bivše vlasti, pa postoji mogućnost da se prema njemu preuzmu mere slične onima koje su preuzete protiv Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića-Kuma“.

On je potvrdio da je Ulemek pod posebnim merama čuvanja i da čuvari probaju i hranu koja mu se dostavlja.

Iz MUP-a Srbije tada nisu želeli zvanično da komentarišu Milivojevićeve izjave.

U Informativnoj službi našem listu pre 20 godine je rečeno da je Ulemek u nadležnosti suda i da policija više “nema ništa sa njim“, te da neće biti komentara.

Ipak, napomenuto je da se izjave advokata Milivojevića odnose direktno na policiju, „tako da je moguće da će nekih zvanićnih izjava biti kasnije“.

Do zaključenja ovog izdanja MUP se nije oglasio zvaničnim saopštenjem.

Danas je tada iz visokih policijskih krugova saznao neformalno da je porodična kuća Lukovića u beogradskom naselju Filmski grad više puta pretresana i da je nakon atentata na premijera Đinđića bila pod stalnim nadzorom, što su mogli da vide i građani koji su prolazili pored kuće.

Naš izvor, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je pre 20 godina da „odbrana diže prašinu“.

Na pitanje Danasa da li su dvojica visokih funkcionera još u službi u MUP, advokat Milvojević je odgovorio da on to ne zna, jer mu Luković-Ulemek nije rekao imena, te da će to njegov klijent verovatno sam saopštiti.

Branilac bivšeg komandanta JSO ipak je dodao da su njegovom branjeniku dvojica policijskih funkcionera dva dana nakon atentata na premijera Đinđića, saopštila da “nešto smrdi u celom slučaju, jer je na dan atentata raspisana poternica za njim, a nisu bili otkriveni neposredni počinioci“.

Na pitanje da li je tadašnje rukovodstvo MUP-a znalo da se Ulemek nalazi u svojoj kući, advokat Milivojević je odgovorio da ne zna.

“Nije bilo nagodbe oko predaje i on nije tražio status svedoka saradnika, niti mu je to nuđeno. On je to učinio sada, jer veruje da će ova vlast poštovati zakon i da će se na zakonit način dokazati šta je istina u vezi s atentatom na Đindića i ubistvom Ivana Stambolića. Nije bilo logično da se preda ranije u ruke vlasti koja ga je anatemisala”, rekao je Milivojević pre 20 godina.

Milivojević je naveo i da Ulemek nije imao veze sa pojavljivanjem pripadnika JSO, čiji je komandant bio, na suđenju optuženima za ubistvo premijera Đinđića.

Tadašnji advokat porodice Đinđić. Rajko Danilović i šef pravnog tima Centra za modemu politiku Ljubiša Kesić izjavili su u danima nakon Legijine predaje da „zaista treba biti naivan pa poverovati“ da se prvooptuženi za ubistvo premijera 14 meseci krio u svojoj kući.

“Nema sumnje da je ta izjava smišljena i predstavlja trik sa ciljem da se prikriju stvarni jataci i saradnici optuženog Lukovića koji su učestvovali u njegovom skrivanju nakon izvršenog krivičnog dela”, rekao je tada Danilović agenciji Beta.

I Ljubiša Kesić je izrazio sumnju u tačnost tvrdnji da se Luković krio u svojoj kući ocenjujući da se to „graniči sa naučnom fantastikom“.

Bivši potpredsednik Vlade Srbije Čedomir Jovanović izjavio je da je kuća Milorada Lukovića Legije nakon ubistva premijera Đinđića pretresana više puta.

“Legijina kuća pretresana je više puta, bila je pod celodnevnom prismotrom kao i kuće njegove familije i prijatelja”, rekao je Jovanović za RTS tada.

“Nije počela nikakva unutrašnja istraga o tome da je boravio u kući”

RTS je još javio da je nezvanično saznao da u MUP-u nije počela nikakva unutrašnja istraga o izjavi Lukovićevog advokata Slobodana Milivojevića, prema kojoj se Legija nalazio u svojoj kući svih 14 meseci nakon ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića, 12. marta prošle godine.

Toj televiziji je rečeno da istraga ne može biti pokrenuta ako Luković ne potvrdi reči advokata u istrazi.

Nagoveštavajući mogućnost da nastavak suđenja najavljen za 10. maj bude odložen, Milivojević je za Danas potvrdio „da je predmet preobiman” i da njegov klijent mora da se upozna sa svim što se do tada dešavalo.

Prema njegovim rečima, postojala su „neka dokumenta o povezanosti ljudi iz bivše vlasti sa kriminalom“.

Sudija Maja Kovaćević Tomić, tadašnja portparolka Posebnog odeljenja za organizovani kriminal izjavila je u danima nakon njegove predaje za Danas da je optuženi Ulemek imao pravo da zatraži odlaganje suđenja da bi se upoznao sa predmetom.

Legijino prvo pojavljivanje pred sudom 10. maja, ali iskaz tek 14. juna

Ulemek se pred sudom pojavio već tog 10. maja 2004. godine, ali tek da bi zatražio odlaganje kako bi imao vremen da se upozna sa do tada izvedenim dokazima i iskazima.

Sud mu je odobrio rok do 10 juna. Ipak, ponovo je tražio odlaganje – zbog predsedničkih izbora.

Umesto odgovora na pitanje predsedavajućeg sudskog veća sudije Marka Kljajevića da li priznaje izvršenje krivičnih dela koja mu se stavljaju na teret i da li priznaje svoju krivičnu odgovornost, zamolio je da iznese jedan predlog.

„Gospodine predsedavajući, bez obzira kako se ja danas ovde izjasnio, ja sam uveren da će moje izjašnjavanje na neki način uticati na ove predsedničke izbore. Ja bih Vas molio kao razumnog čoveka, da moje izjašnjavanje pomerite za ponedeljak zbog toga što ne želim niti da pomognem niti da odmognem bilo kojem predsedničkom kandidatu na ovim izborima. Verujte mi, ja sam to rekao i prošli put, ja nemam nameru da se branim ćutanjem. Sve što budem imao da kažem ja želim da kažem pred ovim Vašim većem, i na taj način želim da pomognem da se ceo slučaj raspetlja, ali verujte mi, ne želim da nosim breme koji istorija može da mi nametne zbog svih onih špekulacija koje su se pojavljivale u javnosti, a koje su vezane za ovaj proces. Ne želim da se i dalje ovaj proces dovodi u bilo kakvu situaciju vezano za politiku, pošto lično smatram ovo je već suviše ispolitizovano. Ja lično smatram da su ovi predsednički izbori mnogo važniji od toga da li ću ja danas dati izjavu ili ne, pogotovo što je ova država već četiri godine bez predsednika i Vi dobro znate gde se ja nalazim, znači nemam gde da odem. Rekao sam da izjavu imam nameru da dam. Mislim da ovaj narod treba da dobije predsednika po volji naroda, a ne pod pritiskom nekih afera ili nekih političkih manipulacija“, rekao je Legija na suđenju 10 juna 2004. godine.

I dok se tužilaštvo protivilo ovakvom predlogu, kao i deo advokata, većina okrivljenih i njihovih branilaca nije imala ništa protiv pomeranja Ulemekovog izlaganja.

Sud je Ulemekov predlog odbio uz obrazloženje da „dan održavanja izbora za predsednika Republike Srbije, nije zakonski razlog za odlaganje glavnog pretresa“ i da „političko delovanje stranaka ne može i ne sme da utiče na rad suda“.

Ulemek je svakako odbio da tog dana počne sa iznošenjem svoje odbrane, što mu je zakon omogućavao, pa je na neki način i dobio šta je želeo. Početak njegovog obraćanja pred sudom desio se četiri dana kasnije – 14. juna.

Polemike o statusu svedoka-saradnika

Već u prvim danima nakon predaje Ulemeka, polemisalo se o njegovoj potencijalnoj nagodbi sa tužilaštvom i dodeljivanjem statusa svedoka-saradnika.

Sudija Maja Kovaćević Tomić, obrazložila je za Danas da, prema odredbama Zakona, neko ko je organizator kriminalne grupe ne može dobiti status svedoka saradnika.

“Ulemek je optužen kao organizator grupe i na suđenju za ubistvo premijera Đinđića kao i u postupku za ubistvo Stambolića i pokušaj ubistva Draškovića”, podsetila je ona dodajući ipak da specijalno tužilaštvo ima pravo da menja sopstvenu optužnicu čak i u trenutku kad se daju završne red.

Ona je precizirala da upravo specijalno tužilaštvo pod tadašnjom upravom Jovana Prijića daje predlog da neko dobije status svedoka saradnika, a da je o tome odluku donosilo sudsko veće.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

Objašnjavajući eventualne razloge zbog kojih se Ulemek Luković dobrovoljno predao nakon 14 meseci bekstva, većina sagovomika Danasa nije isključivala mogućnost dobijanja statusa svedoka saradnika, iako je optužen kao organizator kriminalne grupe.

Advokat Božo Prelević, zastupnik Milana Veruovića, šefa ličnog obezbeđenja Zorana Đinđića, podsetio je tada da po tumačenju odredbe ni Ljubiša Buha-Cume nije mogao da dobije status svedoka.

Dodao je da veruje da u nekom preširokom tumačenju postojećeg Zakona Ulemek može da dobije status svedoka saradnika.

On je naglasio da se sada pokazuju sve mane postojećeg Zakona, na koje je ukazivano kada je bio donet.

Podsetio je da je zakon izabran od tri predloga iako je bio najlošiji.

Tada direktor Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja Dobrivoje Radovanović rekao je za Danas da je zakonski malo verovatno da Ulemek može da postane svedok saradnik, ali da su “političari svemoćni” i da su ranije pokazivali da je njihov interes preči od zakona.

Ulemekov branilac Bulatović na pitanje Danasa da li njegov klijent može da dobije status svedoka saradnika rekao je da prema važećim propisima s obzirom na kvalifikaciju nije moguće da Ulemek dobije takav status.

Na naše pitanje šta bi se dogodilo ako bi specijalno tužilaštvo promenilo kvalifikaciju za Ulemeka, advokat Bulatović je odgovorio kako ne želi da komentariše eventualnosti.

Iako se i narednih dana polemisalo o tome da li postoji mogućnost ili ne da Ulemek dobije status svedoka-saradnika, do toga nikada nije došlo.

“Ni ćutanje, ni zaštita”

Slobodan Milivojević, jedan od advokata Milorada Ulemeka Legije, izjavio je, u danima nakon njegove predaje, da se njegov klijent pred sudom neće braniti ćutanjem.

Milivojević je izjavio da mu je to preneo njegov klijent, kao i daje rekao da na sudu želi da „ide do kraja“, odnosno da „saopšti sve što ima da kaže“.

On je tada dodao i da ne postoji šansa da Legija prihvati da bude svedok saradnik, ćak i pod uslovom da se izmeni optužnica protiv njega.

Šta se na kraju desilo?

I do dan danas meseci tokom kojih je policija tragala za Ulemekom, ostali su pod velom misterije.

Ulemek je pred sudom ispričao da je na dan atentata u svojoj kući čuvao bolesnu decu.

Kako je rekao, bio je šokiran onim što se dogodilo, a naročito kada je video svoju fotografiju na TV-u.

Tada je pozvao šefa svog obezbeđenja, Nenada Šarea i sa njim ubrzo otišao u stan na Novom Beogradu, koji su povremeno koristili pripadnici JSO.

U tom stanu je bio do 13. marta.

“Kad je pao mrak, 13. marta, u stan je došao Vule Vukašinović i doneo mi poruku od žene. U poruci je pisalo: ‘Nešto nije u redu, vodi računa, sprema se likvidacija.’ Ta poruka me je povratila iz bedaka i dobio sam malo elana, jer sam shvatio da ne veruju svi u ono što televizija prenosi. Tada sam odlučio da je najbolje da se vratim kući”, ispričao je on.

Došao je do Save, ali nije mogao da je prepliva jer je bilo jako hladno i padao je sneg.

Onda je otišao sam do starog železničkog mosta i pretrčao ga, jer jedino tamo nije bilo policije.

“Pošto je moja kuća opasana belim zidom, legao sam na zemlju, 10 metara od tog zida, i prekrio se čaršavima tako da momci iz Žandarmerije, koji su nedaleko od mene stajali, ne mogu da me vide. Sačekao sam do jutarnjih sati kada će pozornost tih momaka, želeli oni to ili ne, biti mala, i u jednom trenutku oko pet sati, otvorila su se vrata jednog od džipova, i iskoristio sam taj momenat i preskočio u dvorište. Uvukao sam se u jedan šakt i sačekao tu. U jednom momentu izašao je moj sin Luka da se igra. Pozvao sam Luku tiho. ‘Pss, psss Luka’. Rekao mu da otvori jednu kućicu u dvorištu u koju sam kasnije prešao i sakrio se”, rekao je on na sudu.

Milorad Ulemek je naveo i da je na tom mestu ostao narednih 14 meseci.

Te nedelje 2. maja u popodnevnim časovima, izašao je iz svoje kuće na ulicu i predstavio se obezbeđenju Žandarmerije.

O tome je na jednom od glavnih pretresa, održanom 6. jula 2006. godine govorio oficir Žandarmerije Vladimir Ilić.

“Negde oko 20,15 časova dežurni oficir moje jedinice obavestio me je da je ispred kuće izašao Legija i izrazio želju da se preda pripadnicima Žandarmerije koji su obezbeđivali porodicu i objekat. Ja sam o tome obavestio svog neposrednog starešinu komandanta Žandarmerije, tada je bio general Goran Radosavljević, mobilnim telefonom i on mi je rekao da idem na lice mesta da vidim o čemu se radi i da ga izvestim. Ja sam otišao na lice mesta. Tamo sam bio negde recimo oko pola devet uveče. Ispred kuće stajao je Legija, stajala je njegova supruga i još jedno lice za koje sam kasnije saznao da je njegov brat. Prišao sam. Prepoznao sam ga po tetovaži na ruci pošto je imao dugu kosu i bradu i on mi je tada rekao da želi da se preda i da ga vodim u “29.-ti”. Ja sam pozvao generala Radosavljevića tu u njegovom prisustvu i rekao mu ovo što je meni Legija rekao. General mi je naredio da ga dovedem u prostorije MUP-a u Kneza Miloša 101 i tako sam i uradio. Znači, mojim službenim autom sa tog lica mesta otišli smo ja i on u MUP u Kneza Miloša gde nas je sačekao general Radosavljević. Tamo sam Legiju ostavio njemu i otišao”, rekao je on na sudu.

Objasnio je da je Žandarmerija obezbeđivala Ulemekovu kuću četiri do pet meseci pre njegove predaje, po naredbi tadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića.

Milorad Ulemek Legija pravosnažno je osuđen četiri puta – na 40 godina zatvora.

Nakon više od tri godine suđenja, 23. maja 2007. godine Legija je osuđen na 40 godina kao jedan od glavnih organizazora u ubistvu Zorana Đinđića 12. marta 2003. godine.

Za pokušaj ubistva Vuka Draškovića, odnosno atentat na Ibarskoj magistrali, kada su ubijena četiri člana SPO-a, pravosnažno je osuđen na 40 godina zatvora.

Zbog ubistva bivšeg predsednika predsedništva Srbije Ivana Stambolića i pokušaja atentata na Vuka Draškovića u Budvi pravosnažno je osuđen na 40 godina zatvora. Juna 2006. Vrhovni sud Srbije je potvrdio presudu.

Kao jedan od organizatora, u procesu protiv pripadnika Zemunskog klana koji se vodio zbog ubistava 17 lica, pravosnažno je osuđen na 40 godina zatvora.

Pošto u pravosuđu Srbije ne postoji sabiranje kazni, u zatvoru će provesti maksimalno 40 godina, odnosno, sve do maja 2044. godine.

Biografija Milorada Lukovića Ulemeka Legije

Milorad Luković Ulemek Legija, rođen je 1965. godine u Beogradu, u porodici koja potiče iz sela Pecka sa Korduna u Hrvatskoj.

Sredinom 1980-ih, nakon provalne krađe pobegao je u Francusku i pristupio Legiji stranaca, u kojoj je proveo sedam godina, ratujući u raznim krajevima sveta – u ČAD-u, Libiji, Bejrutu, Francuskoj Gvajani, u Persijskom zalivu…

U Srbiju se vratio 1992. i priključio Srpskoj dobrovoljačkoj gardi, Arkanovim „Tigrovima“ i u njihovoj bazi u Erdutu obučavao dobrovoljce za front.

Kao jedan od komandanata, sa Arkanom je ratovao u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

Kada je rasformirana Arkanova garda, prešao je u Jedinicu za specijalne operacije Službe državne bezbednosti Srbije „crvene beretke“, a zapovednik JSO je postao početkom 1999. kada je postavljen novi načelnik SDB Radomir Marković umesto smenjenog Jovice Stanišica.

Tokom rata na Kosovu, bio je komandant JSO i učestvovao je u brojnim operacijama.

U aprilu 2001. smenjen je sa mesta komandanta JSO SDB Srbije.

Oženjen je i ima troje dece, jedno iz prethodnog braka.

Nekoliko godina pre nego što se predao, umesto porodičnog imena Ulemek počeo je da koristi prezime svoje supruge – Luković, pisao je Danas pre 20 godina.