Miloš Zeman: Voli Srbiju, ali bez Kosova

Oduševilo je to srpske čelnike i njihove simpatizere iako je Češka jedna od zemalja koja je podržala nezavisnost Kosova i održava diplomatske odnose sa Prištinom. Da li je u pitanju diplomatski gaf, priča u prazno ili način da se dodvori svojim domaćinima, ne znamo, ali zasigurno je pokupio sve simpatije kada je na konferenciji za novinare kazao da će u svojoj zemlji pokrenuti pitanje da se preispita odluka o priznaju Kosova.

„Ministar odbrane Metnar Lubomir je već izjavio da je bila greška što smo priznali nezavisnost Kosova, tako da će bar on biti na mojoj strani. A kako će biti na drugoj strani, videće se za mesec dana“, rekao je Zeman. U češkoj političkoj javnosti Zemanova izjava o Kosovu izazvala je burne reakcije i sporenja.

Njegov pratilac u Beogradu, ministar unutrašnjih poslova Jan Hamaček kazao je da po ustavu predsednik ima ceremonijalnu ulogu te da se za spoljnu politiku ne pita šef države već vlada. Poznato je da Zeman i šef diplomatije Češke Tomaš Petšiček nisu baš usaglašeni i neretko iznose dijametralno suprotne stavove oko najvažnijih pitanja. Kako je kazao Petšiček, „ne vidim razlog zašto bi Češka povlačila priznanje Kosova“. Usledila je i izjava predsednika češkog Senata Jaroslava Kubera, koji je kazao da je ideja predsednika Miloša Zemana da Češka ukida priznanje Kosova nerealna. „To je upravo rekao da bi ugodio Srbima, ali ništa od toga ne sledi. On nema autoritet da to promeni“, rekao je Kubera.

Pre dve godine je tokom posete Hrvatskoj dao podršku evropskom putu zemalja Balkana, osim Kosova. Zeman je bio na čelo češke vlade koja je podržala NATO bombardovanje Jugoslavije 1999. Poznavaoci političkih prilika u Češkoj kažu da i je izazov opisati Zemanovu političku orijentaciju. Nije čistokrvni levičar, iako je kao premijer vodio Socijaldemokratsku partiju, više populista. Neretko napada medije i novinare, jer ne podnosi kritiku – još odjekuju njegove izjava „žalim što novinari uopšte postoje“, „inteligencija čeških novinara je na nivou bića koja su nekada živela na Madagaskaru“.

U češkoj javnosti njegove istupe često prate navodi da pojavljuje pod dejstvom alkohola. Povezuju ga sa sumnjivim kapitalom sa Istoka – Rusija i Kina. Prošle godine je reizabran za predsednika. Po struci je ekonomista. Tokom Praškog proleća 1968. priključuje se komunistima, ali je izbačen iz partije dve godine kasnije jer se protivio okupaciji Čehoslovačke od strane Varšavskog pakta. U periodu višestranačja postaje član, kasnije i lider čehoslovačke Socijaldemokratske partije koju je transformisao u najjaču stranku u zemlji. Pre deset godina osniva sopstvenu partiju – Stranku građanskih prava. Krajem meseca napuniće 75 godina.