Miloš Banđur, doskorašnji narodni poslanik iz SNS, o susretima sa ruskim ultradesničarem: Lisov je humanitarac 1Miloš Banđur: Foto privatna arhiva

Sa Aleksandrom Lisovim, čelikom Rusko-srpskog centra ”Orlovi”, sreo sam se pre rata u Ukrajini, i to humanitarnim povodom, a teza da Beograd i Srbija u vreme ovog rata “postaju baza za neke međunarodne ekstremne desničare, posebno one sa izrazito proruskim stavovima” neistinita je i zlonamerna, tvrdi Miloš Banđur, doskorašnji narodni poslanik i funkcioner SNS-a.

Danas je preneo istraživanje Radija Slobodna Evropa u kojem se između ostalog navodi da se Banđur, koji na društvenim mrežama otvoreno podržava politiku Kremlja i agresiju na Ukrajinu, sastajao sa Lisovim.

U njemu se iznosi ocena pojedinih analitičara da Beograd i Srbija, u vreme ruske invazije na Ukrajinu, postaju baza za neke međunarodne ekstremne desničare, posebno one sa izrazito proruskim stavovima.

Od početka invazije, predstavnici ultradesničarskih organizacija iz Srbije odlaze u Rusiju i održavaju kontakte sa srodnim grupama, ali nema indicija da nadležni organi u Srbiji takve kontakte tretiraju kao potencijalnu pretnju, navodi se u analizi.

„Lisov nije ekstremni desničar, već čovek koji voli ruski i srpski narod“

“Aleksandra Lisova sam upoznao u jesen 2019. kao istaknutog društvenog radnika i humanitarca koji je po dobročinstvu poznat i kod nas. Isticao se prikupljanjem i slanjem pomoći srpskim porodicama na Kosovu i Metohiji, posebno onima sa većim brojem dece. Organizacija koju vodi i istoimeni časopis ‘Dobar čovek’ imaju za cilj dobročinstvo i promociju dobročinstva u društvu. Ne smatram ga ekstremnim desničarem jer osim ljubavi prema svom ruskom i srpskom narodu nisam primetio mržnju prema bilo kom drugom narodu, rasi, religiji, društvenoj grupi”, kaže Banđur za Danas.

Banđur kaže da je Lisov tada njemu lično preneo ideju Udruženja pravoslavnih preduzetnika i privrednika Sankt Peterburga da manastiru Sveti Roman, u eparhiji niškoj, kod Ražnja, poklone specijalno izrađenu i osveštanu ikonu Svete Ksenije Petrogradske, pošto neke porodice iz okoline manastira slave tu sveticu.

Delegacija Vasiljeostrovskog reona Sankt Peterburga i delegacija ovog udruženja su nešto kasnije, 6. i 7. februara 2020, posetili manastir Sveti Roman, kojem su predali na poklon ovu ikonu, kao i grad Niš.

U Nišu su, istovremeno, upriličeni susreti privrednika dva grada, a udruženje iz Sankt Peterburga priredilo je izložbu poznatih zadužbinara i dobročinitelja- privrednika iz perioda pre revolucije koji su svoj imetak podelili sirotinji ili bili pokrovitelji nauke i kulture.

Vasiljeostrovski reon i grad Niš tada su “započeli stvaranje međusobnih veza” koje su formalizovane pre par meseci donošenjem odluke Skupštine Grada Niša o “saradnji i prijateljstvu”.

“Znam da je gospodin Lisov na svojim plećima izneo i postavljanje spomenika Aleksandru Nevskom u okviru dvorišta crkve Svetog Aleksandra Nevskog u Beogradu. On je bio motorna snaga tog projekta. Otkrivanju spomenika, u novembru 2021, prisustvovali su najviši predstavnici Beograda i Sankt Peterburga i brojne zvanice, među kojima sam se nalazio i ja. Tada sam ga poslednji put video, ali se nadam da ćemo se i ubuduće sretati na novim projektima koji jačaju vekovne veze između naša dva naroda”, kaže on.

„Ne znam ništa o saradnji ultradesničara iz Srbije i Rusije, već da Srbija postaje centar za ruske i ukrajinske privrednike“

Banđur kaže da  “kolektivni Zapad nema kredibilitet da nama pridikuje na temu ultradesnice”. On ocenjuje da “Srbija nikada nije bila rodno mesto slične ideologije, a da je srpski narod najveća žrtva ustaštva i nacizma”.

Prema njegovim rečima, rodno mesto nacizma “nalazi se u EU”, koja je između ostalog “godinama blagonaklono gledala kako neonacističke banderovske horde divljaju po Ukrajini”.

Do ruske vojne intervencije su, kaže, i dovele “ultradesna ideja mononacionalne Ukrajine prema kojoj polovina stanovnika treba da zaboravi na ruski nacionalni identitet”, kao i “ugrožavanje nacionalne bezbednosti Rusije namerom Ukrajine da uđe u NATO”.

“Ne znam ništa o saradnji takozvanih ultradesničara iz Srbije i Rusije i sumnjam da bilo šta ozbiljno po tom pitanju postoji. Smatram da samoreklamiranje pojedinaca na tom polju nema realno pokriće, ali dobro služi zapadnim obaveštajnim krugovima i medijima za kompletiranje narativa o ‘zlim Srbima i Rusima’. Lično osuđujem svaki oblik diskriminacije ljudi i naroda prema rasi, veri, boji kože, poreklu, identitetu, pripadnosti manjinskoj grupi i slično”, kaže.

Banđur dodaje da tezu da Beograd i Srbija u vreme invazije Rusije na Ukrajinu postaju baza za neke međunarodne ekstremne desničare sa izrazito proruskim stavovima plasiraju “neprijatelji Srbije” i da je “ona neistinita i zlonamerna”.

“Srbija, umesto toga, postaje centar koji okuplja ruske i ukrajinske privrednike koji ovde otvaraju svoje firme. Zahvaljujući svojoj mudroj politici, Srbija postaje međunarodni biznis hab, a ne to što joj žele neprijatelji”, zaključuje.

 “Režim u Ukrajini je izdajnički, a Donbas žrtva neonacističke ideologije”

Banđur je prethodno za Danas kazao da da režim u Ukrajini ima „izdajničku ulogu“, a da su vojni sukob Rusije i Ukrajine želeli „NATO jastrebovi, inače zajednički neprijatelji Ukrajinaca, Rusa i svih nas“.

U tekstu za naš list ocenio je da Srbija ne treba da uvede sankcije Rusiji.

On je prethodno na svom Fejsbuk profilu, u poruci „braći i građanima Donbasa“ u Ukrajini, naveo da je “režim iz Kijeva, koji je u organizaciji zapadnih specijalnih službi nezakonito i nasilno preuzeo vlast 2014.“, osam godina granatirao njihova naselja, te da su oni “žrtve neonacističke ideologije”.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari