Ne očekujem reakciju zbog realnosti našeg života u kojoj se državni organi bave procesuiranjem političkih neprijatelja, a naviknutost javnosti na linč koju mnoge nestranačke ličnosti trpe stvara atmosferu u kojoj bi bilo sasvim nenormalno da neko reaguje na pretnje meni.
Međutim, te pretnje su sasvim nevažne u odnosu na značaj koji bi drugačiji odnos države prema ratnim zločinima imao po javni interes i atmosferu u društvu, koja bi rezultirala i manjim samopouzdanjem desničara. Pretnje upućene meni su nemerljivo mala cena koju plaćam za svoj višegodišnji rad u odnosu na decenije verbalnog i fizičkog nasilja koji trpe moje starije kolege, i to većinom koleginice. Uz to, pretnje na internetu ne mogu se meriti sa boli koju naša država kontinuirano nanosi žrtvama i njihovim porodicama, kaže za Danas Miloš Ćirić, aktivista za ljudska prava i saradnik Fakulteta za studije medija, Univerziteta The New School u NJujorku, objašnjavajući zbog čega ne očekuje reakciju policije i tužilaštva na brojne pretnje koje je dobio nakon objavljivanja teksta „Oprosti nam Fatima“ u Danasu.
Tekst koji kroz priču ubijene Fatime Muhić govori o odnosu građana Srbije i njenih političkih elita prema srebreničkom genocidu, privukao je veliku pažnju, a autoru doneo i veliki broj pretećih poruka. Ipak, Ćirić ističe da u ovom trenutku ne bi trebalo da se govori o tome već „o našim vladarima koji podržavaju ovakva ponašanja i promovišu zločince u ugledne građane, a koji su svojim delovanjem žrtvama zauvek oduzeli pravo na normalan život“.
– Pozivam državne organe da „mom slučaju“ ne posvećuju ni sekund pažnje, i da svoje resurse usmere na procesuiranje optuženih za ratne zločine pred Specijalnim sudom, koji je postao nepokretna institucija. Mnogo je važnije da se slučajevi za ratne zločine pokrenu sa mrtve tačke, da procesi dovode do presuda, i da to bude tema u javnosti – navodi Ćirić.
Njegov tekst nije samo privukao veliki broj pretnji i uvreda, već i reakciju Marine Komad, savetnice bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića. Između ostalog, Komad je u svoj odgovoru naglasila da je Ćirić „izjednačio one koji su se u ime Srbije izvinili za zločine u Srebrenici i one koji su pozivali na smrt sto muslimana za jednog Srbina“.
Reakcija Tadićeve savetnice, navodi Ćirić, izraz je kontinuiteta Tadićeve politike.
– Savetnica Komad se poziva na Tadićevo izvinjenje u Srebrenici, ali prigodno zaboravlja njegovu kohabitaciju sa Koštunicom, normalizaciju Dačića kroz „nacionalno pomirenje“, i tako dalje. Ona izostavlja štetu koju je Tadićeva vlast ostavila za sobom, od pljačkaške privatizacije, preko kobne reforme pravosuđa, pa sve do rehabilitacije četništva i velikosrpske ideologije u javnom diskursu – kaže Ćirić.
On dodaje da je nemoguće izjednačiti Tadića i Vučića, pošto aktuelni predsednik ima mnogo goru prošlost od prethodnog.
– Ali odnos Tadića, zajedno sa medijima i istaknutim ličnostima našeg javnog života prema toj prošlosti je ono što mi dozvoljava da kažem da su, u suštini, njih dvojica isti. Vučić je sa brda Sarajeva navijao dok Srbi granatiraju grad, a Tadić je minirao svaki pokušaj suočavanja našeg društva sa tom prošlošću. On je zarad političkih poena pokušavao da bude veći četnik od Vučića, što je bizaran običaj svih naših opozicionih lidera – navodi Ćirić.
On naglašava da Tadiću i „demokratskoj“ opoziciji ostaje da trpe rezultate svog ponašanja i štete koju su napravili – da im Vučić, za koga je lako dokazati da je živi simbol najmračnijeg perioda naše istorije, drži lekcije iz morala.
„To su oni“, ističe Ćirić, „a i mi zajedno sa njima, i zaslužili“. Međutim, dodaje on, opozicionari su preko zloupotreba vlasti sebe dobro obezbedili, a ostali smo, kako naglašava, samo mi, siromašni i zbunjeni, da se međusobno mrzimo i pre svega mrzimo žrtve ratova koje je naša država vodila.
– Zato, sve dok kao pojedinci i društvo ne prihvatimo odgovornost koju kolektivno delimo, ne možemo se nadati dostojanstvenijem životu. Od nas se, dakle, traži sramotno malo – „žrtva“ koju moramo da podnesemo je ništavna u odnosu na svo zlo koje je naša država učinila drugima tokom prethodnih 30 godina. Rat se vratio kući, jer više nije imao gde da ode – naglašava Ćirić.
Vučićeva poruka o okretanju budućnosti koja je usledila nakon presude Ratku Mladiću za Miloša Ćirića je pokazatelj njegove evolucije, nikako i evolucije društva koje, kako dodaje, nastavlja da propada u netrpeljivosti prema drugima.
– Podsećam da Vučić nije maloletan, i da neopravdana dobronamernost koja mu se ukazuje kada, umesto za njega tipičnih zapaljivih izjava, da izjavu koja zaliči na izjavu mržnjom nezadojenog čoveka, nije u javnom interesu. On je ličnost nastala na ratnoj ideologiji velike Srbije i podržavala dobrovoljačke odrede koji su klali civile po bivšoj Jugoslaviji, čime se ponosio kao poslanik i ministar. On pažnju na svoju odgovornost za nedela iz devedesetih danas skreće pozivima na pogled u budućnost, ali ta prošlost, ni njega ni nas, nikada neće napustiti, čak iako preko noći dođe do suočavanja sa njom – ističe Ćirić.
Izbor: Nemačka ili Turska
Prema Miloša Ćirića, iskustva drugih država pokazuju da čak i u najboljim slučajevima, recimo u Nemačkoj, prošlost ostaje zauvek prisutna u javnom diskursu i svesti građana. „Pred nama je odavno jedan isti izbor – ili ćemo kao Nemačka uložiti napore u priznavanje kolektivne odgovornosti za ratove, genocide i etnička čišćenja, ili ćemo ih i za sto godina negirati i propadati, kao što je slučaj sa Turskom koja ni posle jednog veka ne priznaje genocid na Jermenima. Bojim se da taj zadatak pada na pleća moje i mlađih generacija, uprkos skoro nepostojećem prostoru koji imamo u domaćim medijima i javnosti“, navodi Ćirić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
