Miloš Cvetković Cvekla, jedan od najboljih srpskih fotoreportera iz Užica, otkriva tajnu šta se krije iza blještavila Kana i Monte Karla

„Bio je to slobodan i opušten svet i bilo je moguće prići velikim filmskim zvezdama i šampionima Formule 1. Ipak, manje su me zanimala zvanična dešavanja na „crvenom tepihu“, jer sam želeo da otkrijem ono šta se dešava iza svega toga“, kaže poznati fotoreporter u razgovoru za Danas.

I to je pokazao na svojim fotografijama na izložbi „Bilo jednom na Azurnoj obali“ koja se može pogledati u Gradskom kulturnom centru Užice, koju prati i bogato opremljena fotomonografija.

Cvetković, koji fotografiše skoro pet decenija, poznat je kao ratni fotoreporter koji je domaćoj i svetskoj javnosti prikazao neizmernu patnju ljudi i ratno zlo u bivšoj Jugoslaviji.

Ovoga puta je prikazao potpuno drugačije prizore, inspirisan dekadencijom Kana i Monte Karla.

Na Cveklinim fotogtafijama su Nastasija Kinski, Serž Gensbur, Roman Polanski, Katrin Denev, Karen Blejk, Ingeman Stenmark, Pele, Dušan Makavejev, Srđan Karanović, Goran Paskaljević, Veljko Bulajić, Svetozar Cvetković, Bora Todorović, Niki Lauda, Džejms Hant, Rene Arnu, Žil Vilnev, Karlos Rojteman, princeza Grejs i princ Renije…

I još mnogi su na njegovom fotografijama, koje su dokazi vrhunskog majstorstva i umeća o „hvatanju“ detalja koji drugima promiču.

Na Kroazeti i njenoj blizini, mimo zvezda, prikazao je ljude kako se baškare na plaži, žene u toplesu, mlade devojke željne fotoreporterske pažnje, starice koje u čudu posmatraju taj raskalašan svet, čudake, porno-dive…

„Hteo sam da vidim kako se to radi u velikom svetu. Bio sam honorarac i od zarade sam mogao da platim sve troškove i da mi ostane nešto novca. Imao sam akreditacije i spakovao se i otišao. Video sam sve to i vratio se“, kaže Cvekla, koji je na Formuli 1 bio pet puta, od 1978. do 1982., a u Kanu u tri navrata, od 1980 do 1982. godine.

Kada se vratio sa jednog od Kanskih festivala, pozvao je redakciju ondašnjeg i vrhunskog zagrebačkog magazina Start. Ponudio je fotografije i urednici su ga pozvali da dođe i da ih donese.

„Otišao sam u Beograd, potom avionom u Zagreb. Fotografije su im se dopale i Start ih je objavio. Platili su mi sve troškove i vratio sam se u Užice. Danas je sve to mnogo drugačije. Nekad su se poštovali i novinari i fotoreporteri, i profesionani standari, a ovo sada ne bih komentarisao, da ne bih otišao predaleko“.

Novinari i fotorepoteri, su, navodi, iz Kana prikazivali samo prizore pod reflktorima na „crvenom tepihu“, ali ne i dešavanja iza tog blještavila.

„Devojke su bile na plaži u toplesu da bi bile zapažene, a policija je „žmurila“ na to, iako je u Fransuskoj, u to vreme, toples bio zabranjen. Održavao se, primera radi, festival filmova za odrasle, čija industrija je zgrtala ogroman novac“, kaže naš sagovornik.

Istražujući blještavilo Kana i sve što se oko njega zbivalo, kaže da je „otkrio veliki i profitabilan biznis“.

„Novinari se time nisu bavili. Ne znam da li je to posledica cenzure ili autocenzure, ali ja sam hteo da ispričam priču na svoj način o svemu šta se dešava, a ne da saopštavam to da sam bio pored Polanskog ili Pelea i da su mi dali autograme“.

U bašti kanskog hotela Karlton, glavnom mestu okupljanja slavnih, priseća se, sedeli su Pele, Nastasija Kinski, Karen Blejk i druge zvezde.

„Ugledao sam jednu devojku, koja mi se učinila poznatom. Pitao sam se odakle je znam, a onda sam se setio da sam je dva dana pre toga, gledao u pornićima“, duhovit je Cvekla.

Za atmosferu na trkama Formue 1 u Monaku, kaže da je bila veoma opuštena i da su vozači u boksovima bili dostupni novinarima i fotoreporterima.

„Možete li da zamislite situaciju u kojoj je svetski prvak Džejms Hant u bermudama, nag do pojasa i, na metar od mene, jede sendvič. Svi su odličnio raspoloženi. Divna i opuštena atmosfera. Međutim, danas, pričaju mi kolege  koje prate Formulu 1, toga više nema, jer važe pravila koje uspostavljaju  korporacije, koje se reklamiraju, i obavezuju vozače kako da se ponašaju. Sada, dodaje, „Hamiltonu ne može da se priđe“.

S druge strane, objašnjava, njegove kolege danas rade drugačije i koriste digitane aparate, koji nude pregršt tehničkih mogućnosti, pa je i kvalitet fotografija nesporno bolji.

„Za celu trku Formule 1, koja traje tri dana, zajedno sa treninzima i drugim događajima, imao sam samo deset filmova sa po 36 snimaka, jer štedelo. Danas, moje kolege, samo za jedan trening, naprave 2.000 digitalnih snimaka i na licu mesta mogu da provere kvalitet snimljenig materijala. Tada, ja to nisam mogao i bio sam u panici dok ne razvijem filmove“, priznaje Cvetković i kaže da trenutno priprema obimnu digitalnu monografiju, koja će biti presek njegovog celokupnog fotoreporterskog rada.

„Nemam ništa protiv toga što danas mnogi fotografišu, ali ta produkcija je ogromna i nema vešte selekcije u medijima, a ni na društvenim mrežama. Ne znam kako bih se danas u svemu tome snašao, jer ne znam kako bih mogao da istisnem iz sebe sve ono što sam video, iskusio, sve knjige koje sam pročitao i radio tokom skoro 50 godina baveći se fotografijom“.

Trilogija

Za sada, objavljene su dve Cvetkovićeve ratne fotomonografije „Vukovar, sloboda do temelja“ i „Moja Bosna“, koja tek treba da se promoviše. Sa trećom, koju piprema u digtalnim formatu, a u kojoj će biti izbor fotografija od 1977. do 2020. godine, biće to njegova trilogija.

Bogata karijera

Cvetković je rođen 1950. u Užicu, u kome i danas živi. Počeo je kao sportski fotoreporter u ljubljanskom Auto-magazinu. Bio je saradnik beogradskih Omladinskih novina, fotoreporter Borbe od 1990. godine, a od 1995.  Večernjih novosti. Tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, sarađivao je sa agencijama Rojters, Gama i EPA. Njegove fotografije su objavile svetke dnevne novine i magazini – Herald Tribune, Independent, Daily Telegraph, Washington Post, Toronto Star, El Pais, Time, Stern, Spiegel, Newsweek, Paris Match… Za svoj rad je više puta nagrađivan.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Divlja deponija u krugu komunalnog preduzeća u Čačku, pristiže i smeće iz Užica

Udruženje „Da (ne) dišemo duboko“: Deponija Duboko radi uprkos zabrani inspektora

Udruženje „Da (NE) dišemo Duboko“: Ministarstvo dostavilo rešenje o zatvaranju deponije Duboko

Dačić: Unapređen sistem reagovanja u vanrednim situacijama kroz digitalni registar rizika