Miloš Janković

On je, na konferenciji regionalne mreže nacionalnih mehanizama za prevenciju torture (NPM), upozorio da postoji brojne pravno sporne odredbe o postupanju prema osobama sa mentalnim smetnjama, od saznanja o tome do upućivanja na izdržavanje kazne.

Pravno je sporna odredba da se postupak hospitalizacije takvih osoba pokreće obaveštavanjem policije, čiji pripadnici nisu obučeni da se bave tim pitanjima.

Janković je istakao da i u zatvorima postoji veliki broj osoba obolelih od teških mentalnih poremećaja, i da je njih potrebno izmestiti u posebne psihijatrijske ustanove ili zatvoreske bolnice koje poseduju takva odeljenja.

On je upozorio da su kontrole pokzale da se osobe sa mentalnim poremećajima navodno dobrovoljno smeštaju u psihijatrijske ustanove, a potom se često utvrdi da nisu oni potpisali saglasnost već članovi porodice.

U ustanovama su zatečena lica lišena slobode, neka vezana, neka u „izolaciji“, a u dokumentaciji piše da su oni tamo dobrovoljno, rekao je Janković i dodao da seu tim slučajevima ne može konstatovati da je neko dobrovoljno vezan i zaključan.

Janković je naglasio da je neophodno promeniti zakonske odredbe o prinudnoj hospitalizaciji i da u tome treba da učestvuju i veštaci medicinske struke kao i da se mora zakonom propisati da o svakom zadržavanju u psihijatrijskoj ustanovi, dužem od 48 sati, odluku mora doneti sud.

Veliki problem u Srbiji je prinudno smeštanje mentalno obolelih osoba u socijane ustanove, jer zakonski okvir za to ne postoji, a odluka „ne može biti ostavljena upravniku ustanove ili nekom zaposlenom u njoj“, upozorio je Janković.

On je takođe upozorio da se u Srbiji pribegava krajnje nezadovoljavajućoj soluciji, da se lica, kojima je zbog starosti oduzeta poslovna sposobnost i ne mogu da obavljaju pravne poslove, lišavaju slobode.