Miloš Janković: Policija pokrenula na desetine postupaka protiv građana koji su uklanjali uvredljive grafite

Reč je o slučaju koji se desio 18. februara prošle godine u parkiću Mitićeva rupa, kada su aktivisti Krokodila čistili park i prefarbali slova ratnohuškačkog natpisa, neprimereno ispisanog na zidu uz dečiju igraonicu parkića: “Kada se Vojska na Kosovo vrati…”. Vidno su dodate tri tačke koje simbolizuju nastavak koji se pojavljuje na društvenim mrežama, a koji glasi “Svaki Šiptar žestoko će da plati”.

-U prekršajnim prijavama je brisanje te poruke tretirano kao nedozvoljeno. Prefarbavanje belom bojom slova nezakonito ispisanog grafita na belom zidu inkriminisano je kao narušavanje izgleda belog zida belom bojom?!?- navodi Janković.

On ocenjuje da vlastima očigledno nije smetala poruka mržnje već im je smetalo njeno brisanje.

Janković se osvrnuo na najnoviji Izveštaj organizacije za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešnel (AI), koji navodi nekoliko važnih činjenica koje ukazuju na nizak nivo ostvarivanja i zaštite ljudskih prava u Srbiji.

– Između ostalog konstatovano je da je ugrožena sloboda izražavanja, da su nezavisni i istraživački novinari, kao i aktivisti, suočeni sa pretnjama, omalovažavanjem, kaznenim postupcima i tkz SLAPP tužbama. Brojne organizacije i pojedinci, koji se zalažu za vrednosti građanskog društva, ljudska prava i vladavinu prava zaista su izloženi posebnoj vrsti progona, koja nije dovoljno prepoznata – dodaje naš sagovornik.

Protiv aktivista i organizacija koje su u svojim aktivnostima izrazile protivljenje nasilju i promociji mržnje, naglašava Janković, organi javne vlasti i pojedinci u sadejstvu sa vlašću iniciraju sudske postupke usmerene na njihovo zastrašivanje.

– Očigledna je namera da se brojnim utuženjima i kažnjavanjem za postupke koji ne odgovaraju vlastima spreči zalaganje za vrednosti koje aktivisti zastupaju – ističe Janković.

Do dodaje da je u cilju zaštite prava građanskih aktivista koje vlast progoni kroz kaznene postupke organizacije Krokodil i FAMA inicirale formiranje namenskog fonda kroz koji će im obezbediti pravnu, kao i drugu, svakovrsnu, podršku.

Podsetimo, u izveštaju AI, u delu o slobodi izražavanja u Srbiji, konstatuje da je u aprilu osam evropskih medijskih organizacija izrazilo strah od otvorenog neprijateljstva političara prema kritičkim medijima, pojačanog od strane tabloidne špampe, kao i da su normalizovane pretnje i napadi na nezavisne novinare.

Nezavisni mediji koji su izveštavali o septembarskim događajima u Banjskoj, kako navodi AI, označeni su kao izdajnici i državni neprijatelji, a oni koji su istraživali kriminal i korupciju bili su posebno ugroženi.

U izveštaju se dalje navodi da su novinari izvestili da su onlajn tokom prošle godine bili toliko rasprostranjeni da su postali normalni. Takođe prenose da je Nezavisno udruženje novinara Srbije prijavilo 11 fizičkih napada na novinare, ali da su ti slučajevi retko istraživani.

„Istraživački novinari, branitelji ljudskih prava i aktivisti bili su izloženi strateškim tužbama protiv javnog učešća (SLAPP)”, ističu u izveštaju. U prilog tome navode da je u maju Mreži za izveštavanje o kriminalu i korupciji naloženo da plati odštetu, nakon što je proglašena krivom za otkrivanje identiteta pojedinaca, uglavnom bliskih vladi, koji su protiv nje podneli SLAPP tužbe.

Takođe, u septembru je, navodi AI, sud u Novom Sadu odbacio jednu od pet SLAPP tužbi protiv Dragane Arsić i dve ekološke organizacije koje su protestovale protiv upada kompanija u nacionalni park Fruška Gora. Još jedan slučaj zabeležen je u avgustu, kada su se grafiti sa mizogenim pretnjama protiv Sofije Todorović iz Inicijative mladih za ljudska prava pojavili u blizini njenog doma, nakon što je izrazila podršku za članstvo Kosova u UN.

Šta su SLAPP tužbe?

SLAPP (Strategic Lawsuit Against Public Participation) u prevodu sa engelskog znači strateške tužbe protiv učešća javnosti. Prema vodiču koji je objavila Fondacija “Slavko Ćuruvija” SLAPP tužbe proizlaze iz javnog istupanja tuženog povodom pitanja od javnog interesa, a tužbeni zahtevi su pravno neosnovani, obično neutemeljeni ili sadrže elemente koji ukazuju na zloupotrebu prava ili procesnih pravila, te stoga koriste sudski postupak za druge ciljeve, a ne za stvarnu procenu, dokazivanje ili ostvarivanje prava.

„Ne odnosi se samo na parnične postupke zbog povrede časti i ugleda, odnosno tužbe u medijskim sporovima, već i na iniciranje krivičnog ili prekršajnog postupka, zatim postupke za zaštitu podataka o ličnosti, postupke za zaštitu prava intelektualne svojine, pa čak i privredne sporove“, stoji u vodiču.

SLAPP tužbe obično koriste uticajni i/ili bogati pojedinci, grupe, korporacije ili čak državni organi protiv onih koji izražavaju kritiku ili saopštavaju poruke koje su neprijatne za podnosioce zahteva, ali se tiču pitanja od javnog interesa. Najčešće su tuženi novinari, medijske kuće, aktivisti za zaštitu ljudskih prava, naučnici, organizacije civilnog društva, ali to mogu biti i obični građani.

Prilikom procene da li se radi o SLAPP tužbi, naročitu pažnju, kako dodaju, trebalo bi obratiti na neravnotežu moći (prvenstveno finansijske) između tužioca i tuženog.

Glavni cilj tužioca koji koristi SLAPP nije da zaštiti svoje pravo zbog koga je pokrenuo postupak, već da ograniči, ućutka i spreči svaku kritiku usmerenu protiv njega, da zastraši tuženog, ali i sve ostale koji bi mogli javno da istupaju protiv njega, što za posledicu ima cenzuru i autocenzuru. To sve dovodi do faktičkog ograničavanja slobode medija, slobode izražavanja, prava na primanje i saopštavanje informacija, kao i prava na učešće javnosti u javnim poslovima i pitanjima od javnog interesa, a utiče i na ostvarivanje prava na pravično suđenje, navode u ovom vodiču.