Foto: EPA/ GEORG HOCHMUTHMiloš Lolić ovogodišnji laureat nagrade „Ljubomir Muci Draškić“ rekao je primajući ovo priznanje da je počastvovan, jer je bio đak čuvenog reditelja, kao i da misli da je odrastajući uz majku glumicu Danicu Maksimović, taj specifičan nadimak Muci bio prvi koji je kao dete upamtio.
Lolić je dobio nagradu za režiju predstave „Kaspar“ po tekstu Petera Handkea koja se igra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu (JDP) i koja je kao i mnogi komadi, koje je ranije režirao, u nekom kontekstu radikalna za trenutak u kome nastaje.
Ovaj daroviti reditelj niže uspehe svetu i veoma retko daje intervjue.
Moglo bi se reći da baš ne voli da ga pitaju da li mu je komad na kome radi aktuelan.
Čini mu se da je to „aktuelno“ medijski nametnuto i smatra da pozorište ne bi trebalo sagledavati isključivo na dnevno političkom nivou budući da se tako „prenebregava sva širina scenskog fenomena“.
– Radije idem korak dalje, pa na pozorište gledam kao na teritoriju političkog – rekao je jednom.
Lolićev rad na sceni menjao se, kako je sam primetio, kao i njegov emotivni život i veruje da je pozorište odlično mesto za rešavanje sopstvenih problema.
Stručnjaci njegove predstave ocenjuju smelim i inteligentnim, a oni koji ga poznaju kažu za njega da je „opasno duhovit“ i uobražen.
Ovo drugo je po pisanju nekih medija i potvrdio, dodajući da i njega samog privlače uobraženi ljudi.
Prošle godine Lolić se našao među 30 ličnosti kojima je dodeljeno počasno austrijsko državljanstvo zbog „izvanrednih doprinosa u interesu zemlje“.
Vazda je besprekorno stilizovan i, priznaje, modni frik.
Kada je na dodeli prestižne austrijske nagrade „Nestroj“ za najboljeg mladog umetnika za predstavu „Magično popodne“ čuo svoje ime, kazao je da je prvo što mu je palo na pamet bilo da zakopča dugme na sakou.
Miloš Lolić rođen je 1979. godine u Beogradu gde je i diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti.
Više predstava je postavio u čuvenom Dvorskom pozorištu Burgteater u Beču, a samo u JDP režirao je predstave „Tesla totalna refleksija“, „Druga strana“ „Sanjari“ , „Otelo“ „Dnevnik o Čarnojeviću“.
Vlasnik je brojnih prestižnih nagrada među kojima su Grand Prix Mira Trailović na Bitefu 2009 za predstavu Sanjari, Gran Prix Borštnikovo srečanje 2011. za predstavu Bartlbi, nagrade za režiju Festivala Theatertage Augsburg 2012 za komad „Krvave svadbe“, za koju je dobio i Politikinu nagradu za režiju na Bitefu 2012. Najveći stimulans su mu ljudi, putovanja i muzika.
Televizor je izbacio iz kuće, ne samo da ga ne bi trovao, nego i zato što ih po sebi smatra ružnim uređajima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
