Miloš Teodorović: Dosije Ćuran je nastao unutar službe

Međutim, nismo mogli da utvrdimo ko je taj dokument izneo u javnost, rekao je juče Miloš Teodorović, bivši načelnik Pete uprave RDB-a, svedočeći u postupku koji se pred Višim sudom u Beogradu vodi zbog ubistva novinara Slavka Ćuruvije.

Teodorović je bio deo komisije koja je u novembru 2000. godine osnovana sa ciljem da, između ostalog, otkrije pod kojim okolnostima je „Dosije Ćuran“ iscurio u javnost. Komisija koja je radila dvadesetak dana, prema Teodorovićevim rečima, nije uspela da otkrije ko je dokument prosledio medijima, delom i zbog toga što nisu mogli da saslušaju sva lica koja su želeli.

– Nismo saslušali Stevana Nikčevića, koji je u trenutku ubistva bio zamenik načelnika beogradskog centra RDB-a. Rečeno mi je da se on, koji je u tom trenutku obavljao funkciju koministra policije, nije odazvao zato što na pozivu nije pisalo za ministra, kazao je Teodorović.

Komisija je uspela da utvrdi da je dokument diktirao Ratko Ljubojević, jedan od šefova smene u Devetom odeljenju RDB-a i da su dva primerka prosleđena Vladimiru Nikoliću, šefu smene u noći ubistva (Nikolić je trenutno generalni konzul Srbije u Banjaluci, prim. aut.). Međutim, Teodorović nije znao da odgovori ko je Ljubojeviću dao nalog da sačini „Dosije Ćuran“, niti to da li je Nikolić isti prosledio Nikčeviću.

Teodorović, koji je od 1994. godine rukovodio komisijom za uništenje dokumentacije RDB-a je kazao da je nakon 5. oktobra bila uništavana dokumentacija, ali da je to učinjeno u skladu sa propisima.

– Nakon 5. oktobra načelnik Rade Marković je poslao depešu rukovodiocima centara u kojima je od njih zatražio da predlože dokumentaciju za uništenje. Sve je urađeno u skladu sa pravilima. To je redovna praksa, kazao je Teodorović, koji je na čelu ove komisije bio i nakon petooktobarskih promena.

Podsetimo, Dosije Ćuran se pojavio u medijima u novembru 2000. godine. U njemu je do detalja opisan način na koji je RDB vršila nadzor nad Slavkom Ćuruvijom, kao i to da je pratnja obustavljena neposredno pred njegovo ubistvo.

Nakon Teodrovića, pred Višim sudom svedočio je i bivši direktor i glavni urednik RTV Studio B, Dragan Kojadinović. Svi mediji koje vlast nije kontrolisala, naveo je on, našli su se na udaru zloglasnog Zakona o javnom informisanju. Prema Kojadinovićevim rečima, najviše kazni po tom zakonu, platio je upravo Ćuruvija i njegov Dnevni telegraf.

– Za Ćuruvijino ubistvo sam saznao od slušalaca koji su nam to javili. Nakon što sam dobio potvrdu te informacije, pustili smo je kao udarnu vest. Ostale takozvane nezavisne redakcije su tu informaciju pustile tek tri dana kasnije, kazao je Kojadinović.

Vlast je, prema njegovim navodima, imala „efikasniji“ način da se obračuna sa novinarima koje nisu mogli da kontrolišu.

– Kada je počelo bombardovanje, svi muški novinari su automatski postali vojni obveznici. Meni ubistvo Slavka Ćuruvije liči na nečiji lični kapric, na osvetu zbog nečega što je uradio, kazao je Kojadinović.

Za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije optuženi su bivši načelnik RDB-a Radomir Marković, šef beogradskog centra RDB-a Milan Radonjić, glavni obaveštajni inspektor u Drugoj upravi resora Ratko Romić i pripadnik rezervnog sastava službe Milan Kurak. Radonjić i Romić su u pritvoru, Marković služi kaznu od 40 godina zatvora u požarevačkoj Zabeli, a Miroslav Kurak je u bekstvu i za njim je raspisana međunarodna poternica. Slavko Ćuruvija ubijen je na Uskrs 11. aprila 1999. godine, u vreme NATO bombardovanja Srbije, ispred zgrade u kojoj je živeo u Beogradu.

Ćuran – drugi deo

Po objavljivanju „Dosijea Ćuran“, Miloš Teodorović, bivši načelnik Petog odeljenja RDB-a, je po sopstvenom priznanju pokupio svu dokumentaciju iz Petog centra i odneo je na, kako je rekao, sigurnu lokaciju. „Nisam želeo da mi se dogodi Ćuran 2. O tome sam obavestio svog pretpostavljenog. Nakon dva meseca vratili smo dokumentaciju“, kazao je Teodorović.