Miloš Vazura: Baš kontroverzan

I to posle izborne procedure koja je praćena skandalima i incidentima u tom klubu trajala više od pola godine.

Po prvi put tu funkciju u Partizanu dobio je još u decembru 2014, nije bilo baš uobičajeno da jedan 28-godišnjak zauzme tako bitnu i prestižnu poziciju. U svetu fudbala niko za njega razumljivo nije do tada ni čuo, objašnjenja na razumljivo pitanje „otkud i zašto on“ stizala su iz sasvim drugih sfera. Pre svega porodično-kumovskih: Miloš Vazura je kum Novaka Nedića, generalnog sekretara Vlade Srbije, u Partizan je došao na preporuku Novakovog oca Vladimira, koji je tad bio potpredsednik kluba. Vazura je inače zet Zorana Nedovića, poznatijeg kao Šok, jednog od viđenijih na beogradskom asfaltu devedesetih godina, a njegova sestra Danijela Vazura postavljena je za direktorku Agencije za licenciranje stečajnih upravnika mimo sprovedenog konkursa. Ono što je u toj „si-vi“ priči takođe bitno je da je Vazura dve godine bio što savetnik, što pomoćnik ministra pravde Nikole Selakovića.

NJegova zvanična biografija nije dostupna na sajtu kluba, njegove biografije nema ni u naznakama ni na društvenim mrežama. Da se nagađati da je rođen 1986, da je studirao i diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu, gde je bio i student prodekan, a kasnije i predsednik Studentskog parlamenta. Već tada su mu neki spočitavali da je „sumnjivo“ organizovao seminare studenata po srpskim planinama i da je od toga imao bitne materijalne koristi.

U žižu javnosti je najpre upao prošle godine kad je ispred stadiona napadnuto njegovo obezbeđenje, kad je očigledan pokušaj ubistva kasnije okvalifikovan kao nasilničko ponašanje, između ostalog i zato što Vazura na sudu nikog nije „identifikovao“ i nikoga nije hteo da optuži. U međuvremenu jedan od trojice napadača je ubijen, drugi je u pritvoru zbog optužbe za ubistvo, a treći odslužuje kaznu za pomenuti napad.

Posle kraće medijske pauze u kojoj se pojavljivao samo kao predstavnik Partizana koji je bio suspendovan iz Evrope, na naslovne strane vratio se prethodne nedelje. Po nekim tabloidima, pehar namenjen šampionu države poneo je na svadbu prijatelja, navijači Zvezde su mu ga nakratko oteli, ali ubrzo i vratili. Odmah posle toga u društvu drugih čelnika Partizana bio je napadnut opet od navijača Zvezde ispred jednog italijanskog restorana, ali je prošao bez povreda. I konačno u nedelju patrola policije je u njegovom džipu našla pištolj za koji nije imao dozvolu za nošenje, privela ga pa pustila da se brani sa slobode.

Za nekoga ko je tek kročio u četvrtu deceniju života, ima i previše sadržajnu i isto tako konspirativnu biografiju. Nekad se za takve tipove govorilo da su kontroverzni, sada ih smatraju „uspešnim“.