Kako je Miloš Vučević plagirao ekspoze Ane Brnabić?

„I u ovom mandatu obrazovanje i nauka će biti u vrhu prioriteta rada Vlade“, izjavila je krajem oktobra 2022. Ana Brnabić, dok je Vučević pre nekoliko dana sa skupštinske govornice poručio da će „ulaganje u obrazovanje biti jedno od najvažnijih prioriteta nove Vlade, jer je to ulaganje u budućnost naše zemlje“.

Pre nepune dve godine Brnabić je kazala da „moramo da nastavimo da budemo jedna od najnaprednijih zemalja na evropskom kontinentu po kvalitetu i inovacijama u našem nastavnom programu“.

„To smo postigli kada smo 2017. godine na najbolji mogući način uveli programiranje kao obavezan predmet od 5. razreda osnovne škole i svake godine smo nastavili da to nadograđujemo. Već samo godinu dana kasnije, 2018. godine, dramatično smo povećali broj IT odeljenja u srednjim školama, zatim smo uveli predmet Digitalni svet od prvog razreda osnovne škole kako bi učenici od najranijeg uzrasta imali mogućnost da razvijaju algoritamski način razmišljanja i uče kako da bezbedno i funkcionalno koriste informacione tehnologije, a od 2021. godine i osnove razumevanja veštačke inteligencijeu okviru određenih predmeta u osnovnim i srednjim školama. Danas smo jedna od samo 11 zemalja na svetu koja je ovo uspela da uradi“, piše u tekstu Brnabićkinog ekspozea iz 2022.

U Vučevićevom ekspozeu doslovno stoji: „Moramo da nastavimo da budemo jedna od najnaprednijih zemalja na evropskom kontinentu po kvalitetu i inovacijama u našem nastavnom programu. To smo postigli uvođenjem Digitalnog sveta od prvog razreda osnovne škole, kao i Programiranje od petog, povećanog broja IT odeljenja, dok od 2021. godine učenici imaju i Osnove razumevanja veštačke inteligencije u okviru određenih predmeta u osnovnim i srednjim školama. Danas smo jedna od samo 11 zemalja na svetu koja je ovo uspela da uradi.“

Brnabić je pre nešto manje od dve godine obećavala da će se njena vlada „posebno fokusirati na podršku talentovanoj deci“, te da se „mora napraviti strateški pristup u kojem ćemo u najranijem uzrastu moći da prepoznamo talentovanu decu, podržimo ih i pratimo kroz celokupni sistem obrazovanja i dalje sveopšteg učešća u društvu“.

Vučević sada kaže da Vlada Srbije „pokreće niz projekata koji će obezbediti razvoj sistemskog pristupa u prepoznavanju i radu sa ovim učenicima, kao i promovisanje njihovih izuzetnih rezultata, te omogućiti podršku kakvu talentovani i daroviti učenici zaslužuju“.

Bivši i novi premijer saglasni su i kada je reč o dualnom obrazovanju za koje se slobodno može reći da je „naprednjačko čedo“.

Uoči stupanja na dužnost pre nešto manje od dve godine Brnabić je ocenila da se do tada „dualno obrazovanje pokazalo kao jedna od najuspešnijih novina koju smo uveli“, dok je Vučević rekao da „od kada smo 2016. godine uveli u srpsko obrazovanje mogućnost za dualno obrazovanje, dokazali smo da je ova promena jedna od najznačajnijih reformi“.

Brnabić je krajem 2022. obećala da ćemo „nastaviti ulaganje u predškolsko obrazovanje radi obezbeđivanja infrastrukturnih i kadrovskih kapaciteta za što veći obuhvat dece“, a Vučević je pre nekoliko dana kazao da je „zahvaljujući ulaganjima i unapređivanju infrastrukture opremljenosti objekata i kadrovskih kapaciteta predškolskih ustanova, ostvaren širi obuhvat dece kvalitetnim predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem“.

Šta je Vučević zaista rekao o obrazovanju?

Vučevićev ekspoze obiluje opštim mestima i obećanjima koja slušamo godinama unazad, poput privlačenja većeg broja stranih studenata, obezbeđivanja nedostajućih kadrova ili uvođenja obavezne srednje škole koju su najavljivala najmanje dva bivša ministra prosvete, kao i aktuelna ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović u vreme dok je bila na čelu Međuresorne radne grupe za sprovođenje Agende UN o održivom razvoju.

Obećava premijer i nastavak investicija, bez obzira što mnogo toga najavljenog u ekspozeu njegove prethodnice nije ispunjeno, kao na primer izgradnja novih fakultetskih zgrada i povećanje energetske efikasnosti objekata fakulteta u sastavu Beogradskog univerziteta.

Pohvalio se povećanjem iznosa učeničkih i studentskih kredita i stipendija, ali nije rekao da je ta mera posledica poskupljenja smeštaja i ishrane u učeničkim i studentskim domovima.

Deo ekspozea novog premijera koji se odnosi na obrazovanje deluje kao jedna lepa bajka – maštovito i bez ikakvog dodira sa realnošću i stanjem u kojem se naše obrazovanje nalazi, komentariše Goran Radojev, predsednik Resornog odbora za obrazovanje Demokratske stranke i profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.

– Manjak kvalifikovanih nastavnika, pre svega matematike, imformatike i fizike, je svake godine sve veći i ako se ovaj trend nastavi uskoro će našoj deci predavati potpuno nekvalifikovan kadar, a rezultati takvog obrazovanja će biti katastrofalni za čitavu državu. Tužno je i tragično što se premijer ovog problema nije ni dotakao u svom ekspozeu, što samo znači da se njime neće ni baviti, odnosno da je za njega obrazovanje potpuno nebitno. Ja to zovem osvetom loših đaka – kaže Radojev.

Dodaje da premijer nije ni pomenuo nasilje u školama, a kamoli da je pričao o merama za njegovu prevenciju.

– On kao da je prespavao prethodne dve godine kada je došlo do erupcije nasilja u školama u Srbiji. Vučević se nije bavio ni problemom preskupih udžbenika, niti je pomenuo mogućnost da se svoj deci obezbede besplatni udžbenici. Hvalio je dualno obrazovanje koje treba samo da zadovolji trenutne potrebe pojedinih poslodovaca, a ne i da omogući šire znanje učenika i tako ih pripremi i za izazove koje slede u budućnosti. Nisam očekivao mnogo od njegovog ekspozea, ali me je ipak iznenadilo što barem na papiru nije napisao da će se baviti nekim od gorućih problema u obrazovanju – ističe Radojev.

To što ekspoze u prvi plan ističe značaj obrazovanja za razvoj društva je opšte mesto i svih prethodnih ekspozea, uočava Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije.

– Na samom početku Vučević ukazuje da je ovo vek nauke i tehnike. A za ministra prosvete bira penzionerku, partijskog činovnika, čiji je realan kontakt s obrazovanjem bio u prošlom veku. Zar ovo društvo nema boljih za taj posao? Vladajuća koalicija očigledno nema. Vučević kaže da će njegova Vlada napraviti obrazovni sistem na vrednostima razvoja stvaralaštva, kritičke svesti i novih ideja. Da li je to faktičko priznanje da takav sistem sada nemamo? Kako je dualno obrazovanje, na kome je akcenat izlaganja, ključ razvoja tih vrednosti? Biće da Vučević govori o nečemu što uopšte ne razume – ističe Kokot.

On podseća da sva dosadašnja istraživanja, uključujući i poslednje PISA testiranje, ukazuju da je Srbija znatno ispod svetskog proseka.

– Sa druge strane, Vučević kaže „moramo da nastavimo da budemo jedna od najnaprednijih zemalja na evropskom kontinentu po kvalitetu i inovacijama u našem nastavnom programu”. Po kojim i čijim merilima smo jedna od najnaprednijih zemalja? A ako jesmo, zašto bismo onda morali praviti nov obrazovni sistem, kako je pročitao samo par minuta ranije – pita Kokot.

I on primećuje da u delu ekspoeza koji se odnosni na obrazovanje nema pomena problema vršnjačkog i svakog drugog nasilja u obrazovnim ustanovama.

– Znači li to negiranje problema ili Vlada samo beži od sopstvene odgovornosti – pita Kokot.

Dodaje da je za poslednjih 10 godina bilo pregršt planova i ideja koje nikada do kraja nisu sprovedene u praksi.

– Da li je neko analizirao kako nam je uvođenje bezbroj timova učinilo školu sigurnijom, kvalitetnijom? Vučević očigledno nije. Pohvalno je što Vlada smatra da je neophodno obavezno srednjoškolsko obrazovanje, ali to je deo Strategije razvoja obrazovanja već 15 godina i nikada nije realizovano. Na osnovu čega verovati da će ovog puta biti drugačije – kaže Kokot.

Prema njegovom mišljenju, ovaj ekpoze u delu koji se odnosi na obrazovanje se gotovo ne razlikuje od pređašnjih. Naš sagovornik ocenjuje da vlast nema ni znanja, ali ni hrabrosti, da se uhvati u koštac sa nagomilanim problemima.

– Možda su dešavanja u OŠ „Vladislav Ribnikar“ dobar pokazatelj dokle se stiglo. Vlast nakon te tragedije pokušava da se dodvori svima, ali nikako da izađe s konkretnim, svojim predlogom o budućnosti te škole. I dalje se prvenstveno razmišlja o što manjoj političkoj šteti po vlast, umesto o ispostavljanju rezultata. Ne čudi što do sada, osim formiranja raznih radnih grupa koje treba da kupe vreme i zamute suštinu, drugo od Vlade nismo dobili – komentariše Kokot.

Kaže da su njegova očekivanja ista kao i od prethodne vlade – nema ih.

– Imam strahovanje da će se situacija dodatno pogoršavati za učenike, nastavnike, roditelje, za društvo u celini, a voleo bih da me razvoj događaja u narednim mesecima i godinama dematuje – zaključuje Kokot.