Milošević: Pravo vreme za kraj

– Da sam lično pisao scenario za kraj karijere ne bih mogao bolje da ga osmislim, sve se lepo namestilo, pravo je vreme da je završim i to baš na mestu gde sam je i započeo. Ni za čim ne žalim. Ni na klupskom, ni na reprezentativnom planu. Stjepan Bobek je ispred mene u datim golovima, kao što sam ja ispred Dragana Džajića u nastupima. Ali, mi ćemo uvek biti ono što jesmo i tri-četiri gola ili meča ne menjaju te stvari. Imam razne ponude da nastavim sa igranjem, mogao bih i sa Rubinom u Ligu šampiona, ali čovek treba da čita signale. Prateći znakove i instikte odlučio sam da se povučem posle Svetskog prvenstva u Nemačkoj 2006. i prepustim mesto nekome ko će da promeni stvari. Tako sam i sada postupio, mada mi je bilo veoma teško, jer se završava bitan deo mog života. Ako me većterate da tako kažem – bolje da odem, nego da me teraju – strelac 35 pogotka za nacionalni tim i bivši fudbaler Partizana, Aston Vile, Saragose, Parme, Espanjola, Selte i Osasune juče je zvanično objavio povlačenje s terena, na kojem je proveo više od dve decenije.

Tridesetpetogodišnji strelac gola koji je nedavno Rubinu iz Kazanja doneo titulu u Rusiji, a njemu tek drugi šampionski trofej u karijeri, proživeo je mnogo blistavih trenutaka u kopačkama, ali on se najradije seća dva klupska gola i reprezentativne utakmice u Pragu, pre 11 godina, u kvalifikacijama za Mondijal u Francuskoj.

– Postigao sam gol u poslednjim minutima utakmice u Češkoj, što mi je mnogo značilo na ličnom planu, ali i mnogo pomoglo ekipi. Od klupskih pogodaka su mi najdraži ovaj poslednji za Rubin, kojim smo overili titulu, i onaj kojim je Aston Vila osvojila Kup Engleske, inače najlepši u celoj mojoj karijeri.

Bilo je, međutim, i situacija kojima se ovaj rođeni Bijeljinac ne ponosi.

– Jedina mrlja i nešto za šta nikada nisam priznao da sam pogrešio jeste incident sa grupom navijača Aston Vile. Vređali su me na nacionalnoj osnovi, u najgorem trenutku za našu zemlju, nisam uspeo da se iskontrolišem i pljunuo sam u pravcu njih. Ni danas nisam siguran da li bi trebalo da im se izvinim zbog toga ili ne. Nije mi jasno ni zašto sam stalno bio na meti navijača Zvezde na mečevima selekcije, kada im ničim nisam dao povoda za prozivke. Jedini razlog je to što sam igrao u Partizanu. Voleo bih da zaboravim i duele sa Argentinom i Holandijom na našem poslednjem SP. Odnosi nisu poremećeni pre Mondijala, nego tokom takmičenja, tačnije posle poraza od Holandije. I dalje tvrdim da nikada ranije u reprezentaciji nismo odradili tako dobre pripreme. I atmosfera je bila odlična. Međutim, veću Austriji dolazak Dušana Petkovića mnogo je poremetio neke stvari, a onda je usledio pomenuti poraz. To su mnogi shvatili kao tragediju, jer godinu i po dana pre toga nismo izgubili meč. Imao sam utisak da su svi jedva to sačekali. Bilo je dosta stvari koje su uticale, a nije više tajna da neki igrači nisu ispoštovali dres reprezentacije.

Njemu je, tvrdi, uvek bila čast da ga obuče i bori se za grb koji nosi, kako god se zvala zemlja u tom trenutku, a Miloševićih je menjao četiri puta posle debija u Porto Alegreu protiv najboljih brazilskih fudbalera.

– Reprezentacija je najbitnija, jer je svaki nastup za nju velika čast i obaveza. Tako je bilo i kada sam debitovao, radovao se pobedama, gubio, odigrao prvu i poslednju utakmicu za zemlju koja se raspadala…I ova ima specifičnu težinu, ne samo zbog mog povlačenja iz aktivnog fudbala. Drago mi je što sam ovde, kao i mojim saigračima, iako su me dočekali s šaljivim pitanjem – zar opet ti, taman smo mislili da smo te se rešili – priča Milošević, koji ne želi da njegovi naslednici ponove greške iz prošlosti, pogotovo ne posle odličnih partija i pobeda protiv Litvanije i Austrije, u dve oktobarske etape kvalifikacione trke za SP 2010.

– Trenutna situacija je izuzetno dobra. Samo bih da opomenem da smo sličan start imali i mi u kvalifikacijama za prvenstvo Evrope u Portugalu, ali nam se onda desio Azerbejdžan. Početak kvalifikacija izuzetno je važan za dalji tok, ali nama se često dešavalo da u jednom meču upropastimo sav prethodni trud. Većsam rekao Dekiju Stankoviću, a reći ću ovih dana i ostalim igračima da su odlično odigrali poslednje dve utakmice u kvalifikacijama, ali one su većprošlost, istorija. Nema gledanja unazad. Ekipa je pokazala da ima dovoljno kvaliteta, čak i više nego što je bilo potrebno da se dobiju neki mečevi. U narednim najbitniji su motiv i želja – opominje Savo i priznaje da ne bi imao ništa protiv da bude deo stručnog tima koji će voditi našu ekipu u Južnoj Africi, ako “orlovi” odlete do Afrike, ali ne bi da se nudi selektoru Antiću, “stručnjaku velikog znanja i iskustva”, s kojim je prvi strelac EP u Belgiji i Holandiji 2000. sarađivao neko vreme u Španiji.

Ergić umesto Kuzmanovića

Sa prvobitnog spiska od 18 igrača, selektor Antićmorao je da izbriše ime Zdravka Kuzmanovića, jer je vezista Fiorentine u poslednjem kolu Serije A povredio vilicu, zbog čega neko vreme neće smeti da ima kontakt s loptom. Zato je iz tzv. netakmičarske grupe od šest fudbalera među kandidate za duel sa komšijama prekomandovan Ivan Ergić. Prozivku je zbog gripa preskočio i iskusni štoper Mladen Krstajić, ali bi on većdanas trebalo da se priključi ekipi koja će biti uz prvi tim, trenirati sa njim, ali (radi poštede) neće biti u kombinaciji za sredu. Pod znakom pitanja je i Marko Pantelićkoji je u subotu propustio meč Bundeslige u kojem se njegova Herta sastala sa Hamburgom.