Milošević pristao na pregovore o Kosovu

Mahom prenošene izjave zabrinutosti gotovo svih zapadnih zvaničnika, veoma uticajnih igrača po pitanju sudbine Kosova, stvorile su opšte uverenje da će Savet bezbednosti ipak, na osnovu sedme glave Povelje UN, preduzeti odgovarajuće „mirnodopske“ mere i započeti vojnu intervenciju na teritoriji tadašnje SRJ.

Stavovi o stvarnim namerama Zapada bili su podeljeni. Dok stručnjak za međunarodno pravo Konstantin Obradović u izjavi za naš list tvrdi da će vojne intervencije biti samo ukoliko ne dođe do potpunog prekida vatre u ovoj pokrajini, dr Momir Stojiljković bio je mišljenja da će se to desiti na osnovu isprovociranog incidenta u Albaniji ili Makedoniji koji bi mogao da posluži kao „alibi za intervenciju“.

Pretpostavljalo se da će Rusija, ukoliko EU ostane pri stavu da se SB mora izjasniti o Nacrtu rezolucije o Kosovu, glasati „za“. Tadašnji predsednik Rusije Boris Jeljcin u našem listu biva nazvan „vatrogascem iz Kremlja“.

Naime, dok vesti o pogibijama vojnika, što srpskih, što albanskih, gotovo svakodnevno stižu, po evropskim prestonicama vode se sastanci Kontakt grupe. Cilj ovih sastanaka bio je iznalaženje mogućih diplomatskih i ekonomskih mera po pitanju Kosova.

Jeljcin ovom prilikom dobija zadatak da s jedne strane ubedi Miloševića da obustavi aktuelne vojne operacije na jugu, a s druge da ubedi Kontakt grupu i EU da odustanu od moguće intervencije. Razgovoru između srpskog i ruskog predsednika prethodile su „intenzivne konsultacije između Vašingtona i Moskve“.

Milošević i Jeljcin potpisuju zajedničku izjavu kojom se insistira na očuvanju teritorijalnog integriteta i poštovanju suvereniteta SRJ, a Milošević se obavezuje da kosovsko pitanje reši političkim sredstvima. U suprotnom, Rusija bi međunarodnoj zajednici rekla „da“.

Nakon ovog sastanka, prenosi FoNet, Milošević ostaje pri stavu da „ne postoji razlog zbog koga jugoslovenska vojska ne bi bila na jugoslovenskoj teritoriji“.

A u slučaju da do intervencije dođe, tadašnji predsednik Skupštine Crne Gore Svetozar Marović izjavljuje da neće slati crnogorske vojnike na teritoriju Kosmeta.

„Mi nećemo pristati ni na kakve nove ratove, a naročito da na glave naših sinova, u uniformama, padaju bombe NATO pakta“, izjavio je Marović ocenjujući da ovi konflikti, „iako uzimaju žrtve, ne zahtevaju upotrebu sile“.

Paralelno s ovim pregovorima, generalni sekretar NATO Havijer Solana najavljuje vojnu vežbu na teritoriji Albanije i Makedonije pod nazivom „Odlučni soko“, s ciljem demonstracije moći NATO da primeni silu u ovom regionu.

Za to vreme, protest rodtelja čija su deca služila vojni rok na Kosovu poprima sve veće razmere. Povodom odbijanja garnizona da pruže informacije o lokaciji vojnika i nejasnoće zašto posete roditelja nisu dozvoljene „ako nije ratno stanje kako se zvanično tvrdi“, stotinu roditelja krenulo je put Kosova u potragu za svojim sinovima.

„Vaša deca su zlatna, izvršavaju zadatke odlično…ponosni smo što imamo tako dobre vojnike“, bile su reči „dobrodošlice“ komandanta garnizona Kosovske Mitrovice zabrinutim roditeljima. Oni su se bunili i zato što na Kosovu nema dece oficira i političara i onih koji „imaju vezu“, a kosovske kasarne smatrale su se „pravim mišolovkama“.

Što se tiče novosti iz oblasti ekonomije, Rojters u ovom trenutku objavljuje vest da je MMF ponovo odložio odluku o prijemu SRJ. „Jugoslavija je iz MMF i Svetske banke isključena 1992. godine, u vreme kada su UN Srbiji i Crnoj Gori uvele sankcije. Vlasti u Beogradu smatraju da je SRJ ispunila sve formalne uslove za prijem u MMF“, piše Rojters. Međunarodna zajednica držala se stava da povratak SRJ u ovaj finansijski krug zavisi od saradnje sa Haškim tribunalom.

U vreme ovih neizvesnosti, otvaranje Svetskog prvenstva u fudbalu jedina je vest koja se našla na naslovnoj strani Danasa, a ne tiče se Miloševićeve politike i Kosova. Ovaj „najveći sajam fudbala“ pre 20 godina svečano je otvoren u Francuskoj, u Sent Deniju kraj Pariza, a prvi meč odigran je između Brazila i Škotske.

Sajt Danasa objavljivaće rubriku „Iz arhive Danasa“ svake nedelje, kada će podsećati na to šta su bile vesti sedam dana pre tačno 20 godina.