Milovan Bojić: Doktor za partijska srca

U politiku je ušao kao predsednik opštinskog odbora SPS-a na Vračaru, međutim odmah po osnivanju Jugoslovenske levice pridružuje se Mirjani Marković, da bi u godinama koje slede postao jedan od njenih najbližih saradnika, nosilac brojnih partijskih ali i visokih državnih funkcija.

U martu 1998. postaje potpredsednik Vlade Srbije, a od jula 2000. i ministar zdravlja. U međuvremenu je bio i predsednik Atletskog saveza Jugoslavije, a od asistenta na Prištinskom univerzitetu postao je profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu. Iako član JUL-a, bila je primetna njegova bliskost sa liderom SRS Vojislavom Šešeljem, takođe potpredsednikom u Vladi Mirka Marjanovića. Kako nedeljnik Vreme o tome piše, Šešelj i njegov, kasnije lični, lekar zajedno su „kumovali“ „onom“ Zakonu o informisanju i „onom“ Zakonu o Univerzitetu.

Petooktobarske promene iznele su na svetlo brojne afere u kojima se Bojić pojavljuje kao glavni akter, a najviše njih vezano je za njegovo vođenje upravo instituta „Dedinje“ u koji ga sadašnja Vlada vraća. Od brojnih finansijskih mahinacija sa kojima je povezan, blokiranja ličnog računa u Švajcarskoj, protiv Bojića se podiže „samo“ optužnica da je od 1995. do 2000. godine kao direktor Instituta „Dedinje“ prekoračenjem službenih ovlašćenja oštetio Institut za više od (tadašnjih) 450.000 dinara, u korist drugih. Prvostepenom odlukom Bojić je osuđen na 10 meseci zatvora, da bi ga kasnije Apelacioni sud pravosnažno oslobodio tih optužbi. Protiv njega je podignuta i optužnica da je oštetio privatnu kliniku „Ostrog“ za 300.000 evra, ali optužbe su odbačene na predlog same klinike.

Kao lični lekar Vojislava Šešelja, odnosno šef njegovog lekarskog tima, odlazio je u Hag i „spasio život“ šefa radikala, kako i sam Šešelj kaže. Nakon Šešeljevog povratka iz Haga, Bojić je postao član i visoki funkcioner Srpske radikalne stranke.

Kako je Bojić od „julovca“ postao radikal, objasnio je Vojislav Šešelj za Blic prisećajući se zajedničkog putovanja u Bijeljinu i „najboljeg“ bureka.

„Kad smo stigli u Bijeljinu, setio sam se da je tu najbolji burek. Stali smo u pola četiri ujutru, kupili burek, stavili novine na haubu automobila i jeli dok su helikopteri UN iznad nas brujali. Bojić je zbog toga odlučio da uđe u SRS.“

Bojić je 2016. godine postao poslanik SRS u Skupštini Srbije, a ostavku na tu funkciju podneo je „zbog obaveza lekarske profesije“, ustupivši poslanično mesto Šešeljevom sinu Aleksandru, neposredno pred (ponovni) izbor na mesto direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“.