Iz stranke u stranku, sa funkcije na funkciju, preko optužnice i poništenja presude, kao lični lekar Vojislava Šešelja, Milovan Bojić ponovo je izabran za direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“.
U politiku je ušao kao predsednik opštinskog odbora SPS-a na Vračaru, međutim odmah po osnivanju Jugoslovenske levice pridružuje se Mirjani Marković, da bi u godinama koje slede postao jedan od njenih najbližih saradnika, nosilac brojnih partijskih ali i visokih državnih funkcija.
U martu 1998. postaje potpredsednik Vlade Srbije, a od jula 2000. i ministar zdravlja. U međuvremenu je bio i predsednik Atletskog saveza Jugoslavije, a od asistenta na Prištinskom univerzitetu postao je profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu. Iako član JUL-a, bila je primetna njegova bliskost sa liderom SRS Vojislavom Šešeljem, takođe potpredsednikom u Vladi Mirka Marjanovića. Kako nedeljnik Vreme o tome piše, Šešelj i njegov, kasnije lični, lekar zajedno su „kumovali“ „onom“ Zakonu o informisanju i „onom“ Zakonu o Univerzitetu.
Petooktobarske promene iznele su na svetlo brojne afere u kojima se Bojić pojavljuje kao glavni akter, a najviše njih vezano je za njegovo vođenje upravo instituta „Dedinje“ u koji ga sadašnja Vlada vraća. Od brojnih finansijskih mahinacija sa kojima je povezan, blokiranja ličnog računa u Švajcarskoj, protiv Bojića se podiže „samo“ optužnica da je od 1995. do 2000. godine kao direktor Instituta „Dedinje“ prekoračenjem službenih ovlašćenja oštetio Institut za više od (tadašnjih) 450.000 dinara, u korist drugih. Prvostepenom odlukom Bojić je osuđen na 10 meseci zatvora, da bi ga kasnije Apelacioni sud pravosnažno oslobodio tih optužbi. Protiv njega je podignuta i optužnica da je oštetio privatnu kliniku „Ostrog“ za 300.000 evra, ali optužbe su odbačene na predlog same klinike.
Kao lični lekar Vojislava Šešelja, odnosno šef njegovog lekarskog tima, odlazio je u Hag i „spasio život“ šefa radikala, kako i sam Šešelj kaže. Nakon Šešeljevog povratka iz Haga, Bojić je postao član i visoki funkcioner Srpske radikalne stranke.
Kako je Bojić od „julovca“ postao radikal, objasnio je Vojislav Šešelj za Blic prisećajući se zajedničkog putovanja u Bijeljinu i „najboljeg“ bureka.
„Kad smo stigli u Bijeljinu, setio sam se da je tu najbolji burek. Stali smo u pola četiri ujutru, kupili burek, stavili novine na haubu automobila i jeli dok su helikopteri UN iznad nas brujali. Bojić je zbog toga odlučio da uđe u SRS.“
Bojić je 2016. godine postao poslanik SRS u Skupštini Srbije, a ostavku na tu funkciju podneo je „zbog obaveza lekarske profesije“, ustupivši poslanično mesto Šešeljevom sinu Aleksandru, neposredno pred (ponovni) izbor na mesto direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.