Milovan Šuvakov: Promena statusa bi Petnicu učinila lakim političkim plenom

Petnica je oduvek bila nezavisna od države, to je obezbedilo da se razvija uprkos izazovima vremena. Nezavisnost je suština ove institucije. Imajući u vidu aktuelnu političku atmosferu, bilo koja promena tog statusa bi ovu ustanovu učinila lakim političkim plenom, što bi nužno bilo praćeno urušavanjem koje vidimo i u slučaju drugih institucija. Izjava gospodina Šarčevića je stoga veoma opasna – kaže za Danas Milovan Šuvakov, bivši pomoćnik ministra prosvete, komentarišući izjavu savetnika predsednika i premijerke Mladena Šarčevića da bi Petnica trebalo da bude deo mreže istraživačkih centara pod okriljem države.

U kom periodu ste bili učesnik petničkih seminara i da li ste imali bilo kakva saznanja o dešavanjima o kojima je svedočilo više žena u nedeljniku Vreme?

– U Petnicu sam prvi put došao 1995. kao polaznik, nakon čega sam dolazio kao saradnik i predavač, a dve godine sam bio rukovodilac programa matematike u ovoj ustanovi. Deluje da se u javnosti stvara utisak da su mnogi znali za dešavanja, a nisu reagovali. Siguran sam da to nije tačno. Činjenica je da su pojedini rukovodioci i uprava imali saznanja tako što su im se žrtve obratile. Nažalost, nisu odreagovali na ispravan način što smo imali priliku da čitamo i što su i sami priznali. Međutim, to što ja i mnoge kolege nismo znali za konkretna dešavanja ne znači da nismo odgovorni. Od kada sam pročitao tekst osećam grižu savesti što nisam bolje gledao, sumnjao i na kraju uticao da se ta ustanova bolje uredi, što je, verujem, suština problema.

Članovi Upravnog odbora i Saveta Istraživačke stanice takođe su rekli da ništa nisu znali. To je potvrdio i bivši ministar prosvete, koji se sada član Saveta Srđan Verbić u izjavi Danasu, ali je posle kazao da je video dosta toga što je „nedolično ponašanje“. Imate li Vi saznanja o tako nečemu?

– Ne znam tačno na šta se misli pod nedoličnim ponašanjem, ali svakako je u Petnici bilo puno situacija koje se na ovaj način mogu okarakterisati, baš kao što se to dešava i u svakoj drugoj obrazovnoj instituciji.

Na koje situacije konkretno mislite?

– Na ponašanja koja postoje na gotovo svakoj ekskurziji. To nema puno veze sa seksualnim uznemiravanjem, ali ako pravila nisu postojala ni za te očiglednije i češće probleme, jasno je da je to plodno tlo i za ovo što se desilo.

Mi zapravo ne znamo da li je i na koji način pitanje odnosa rukovodilaca, saradnika i polaznika bilo regulisano i da li su postojale procedure za zaštitu od nasilja, za prijavljivanje i reagovanje.

– Suštinski problem sa Istraživačkom stanicom Petnica je što ona nikada nije imala jasna i transparentna pravila i procedure za prevenciju i prijavljivanje bilo kog problema, ali i što su inicijative da se stvari urede nailazile na nerazumevanje. Većina procedura se bazirala na nepisanim pravilima koja su se prenosila sa generacije na generaciju i razlikovali su se između seminara. Do pre neki dan kada je ova priča dospela u medije čak ni sastav Upravnog odbora i Saveta nije bio poznat ni javnosti, ni većini petničkih rukovodilaca i saradnika. Sa jedne strane imamo neverovatno veliki uspeh ove organizacije u obrazovnom delu, dok sa druge strane nemamo skoro nikakav pomak u domenu uređivanja.

Da li smatrate da je ostavka sada već bivšeg direktora Petnice Nikole Božića iznuđena pod pritiskom Upravnog odbora?

– Koliko sam ispratio Nikola Božić je sam dao neopozivu ostavku koju je Upravni odbor konstatovao, ali je u nedostatku bilo čega drugog to predstavljeno kao rezultat sednice Upravnog odbora. Nikolin čin jeste za pohvalu, posebno ako je iskren. Međutim, treba imati u vidu da i dalje u Upravnom odboru i Savetu glavnu reč vodi stara garda koja ima poverenje u Vigora Majića. To nije ni čudno pošto bez njega ova organizacija nikada nije ni funkcionisala. On je najzaslužnija osoba za to što je ova ustanova preživela decenije i izrasla u najpoznatiju obrazovnu ustanovu u regionu. Međutim, njegova centralna uloga sa sobom nosi i odgovornost. Način na koji se upravljalo Petnicom se neće promeniti ako to nastave da rade isti ljudi. Nadam se da će članovi Upravnog odbora i Saveta, kao i sam Vigor shvatiti koliko je važno suštinski prepustiti vođenje ove ustanove novim ljudima. To je ujedno i jedina nada da će Petnica opstati.

Šta je po Vama put da Petnica izađe iz krize i povrati poverenje roditelja, ali i javnosti?

– Mislim da je jedini spas za ovu ustanovu da se na transparentan način transformiše i uredi tako da bude primer i ostalima. U suprotnom ne vidim kako će neko ubediti roditelje da je ta ustanova sigurna za njihovu decu. Petnica treba prva da uvede procedure kojima će se regulisati svaki vid nasilja, a ne da bude među poslednjima koji će ovakvu promenu uneti u svoj rad. Ne vidim zato da je ova transformacija moguća sa ljudima koji su u prošlosti propustili šansu da nešto menjaju. Zato mislim da mlađe kolege koje su već pokazale ozbiljnost u odnosu na novonastalu situaciju treba da iznesu taj posao. Ulogu nas starijih vidim samo kroz bezrezervnu podršku i nemešanje.

Da li je moguće da je Stanica opstala sve ovo vreme zahvaljujući angažovanju dva čoveka i da bi se njihovim povlačenjem Petnica urušila, što neki misle?

– Petnica je postala to što jeste zahvaljujući entuzijazmu i znanju velikog broja stručnih saradnika koji su decenijama dolazili u ovu ustanovu. Sam način rada sa učenicima koji se iskristalisao je možda najvažnija stvar koja se u Srbiji desila tokom dvadesetog veka. Desetine hiljada stručnjaka koji su postali to što jesu zahvaljujući Petnici o tome svedoči. U katalizaciji ovog procesa je uprava Petnice imala veliku ulogu, ali sa druge strane način na koji je sama organizacija ustrojena ima puno mana i ne prati razvoj ovog obrazovnog dela. Od grupe entuzijasta koji su se osamdesetih godina prošlog veka u Petnici našli pod šatorima dobili smo najpoznatiju obrazovnu instituciju u regionu, dok su sa druge strane papiri koji formalno regulišu rad ove ustanove ostali na nivou mladih izviđača.

Imovina u Petnici je državna, a država samo manjim delom učestvuje u finansiranju programa. I vi ste se kao pomoćnik ministra prosvete bavili upravo tim problemom. Deo javnosti iznosi zamerke da je Petnica radila kao privatno preduzeće, da je htela da je država finansira, ali ne i da je kontroliše.

– Kao i mnoge druge organizacije civilnog sektora Istraživačka stanica Petnica dobija deo sredstava iz budžeta, a nije kontrolisana od strane države. To ne vidim kao problem već naprotiv kao prednost koja je verovatno i razlog zašto je Petnica u domenu obrazovanja postigla to što jeste.