Milovanović: Uzrok tragedije je nepoštovanje propisa

To treba da znaju ljudi ispod mene u lancu rukovođenja. Svako jutro kad dolazim u fabriku, prekrstim se i kažem – ne daj bože da se nešto desi, a može da se desi i to bilo kad, jer su u pitanju opasne tehnologije. Ako se ne poštuju propisi, nitroceluloza i nitroglicerin ne praštaju i uzimaju živote. Ja to objašnjavam mojim radnicima i možda sam u tome nekada i oštar prema njima, kaže za Danas Radoš Milovanović, generalni direktor vojne fabrike „Milan Blagojević – Namenska“ u Lučanima.

I pored toga što mu je Ministarstvo odbrane zabranilo da se oglašava u medijima o nesreći koja se dogodila 14. jula prošle godine, dok traje postupak kojim bi trebalo da se utvrde okolnosti tog događaja, on je za Danas pristao na razgovor i objasnio da „više nije mogao da trpi medijsku hajku protiv njega, kao i to što je Slobodan Jolović, načelnik Moravičkog upravnog okruga, za koga je rekao da je „naprednjak i da je promenio nekoliko partijskih knjižica i da želi da bude presednik opštine Lučani, iskoristio tragediju porodice Milovanović za politički sukob sa njim“.

– Ćutao sam, ali više nisam mogao. Ceo život proveo sam u Lučanima i veće uvrede nisam doživeo. Ne mogu da verujem šta se dešava i kolika se hajka vodi protiv mene, pa i u Danasu. Treba li da neko napadne moje unuke? Teško mi je da mi se pripisuje da sam ubio nečijeg sina. Žao mi je porodica koji su pretrpele tragediju i mogu da zamislim koliki je njihov bol. Ipak, ostavimo državnim organima, koji nisu do sada najbolje uradili svoj posao i u to neću da se mešam, da ga urade do kraja i onako kako treba, poručio je generalni direktor lučanske fabrike.

U toj nesreći, za koju Milovanović izričito tvrdi da je posledica „požara, a ne eksplozije“, prilikom istovara kartonskih buradi sa tehnološkim otpadom raketnog goriva, osim Milomira Milivojevića (25), poginuo je i radnik Milojko Ignjatović (55), a sudski postupak je u toku protiv generalnog direktora i još pet lica koji se za teško krivično delo protiv opšte sigurnosti.

Otac nastradalog radnika Milovan Milivojević, koji takođe radi u toj fabrici, kao još nekoliko svedoka, optužio je direktora za tu nesreću, isticao da su veštaci ponudili netačne nalaze i od državnih organa traži da se, posle 14 meseci, razjasne okolnosti te tragedije.

Uz navode da je „200 radnika videlo šta se tog dana dogodilo“, Radoš Milovanović navodi da je Ignjatović, „umesto vučnog vozila, suprotno propisima koristio elektrovozilo za transport dva kartonska bureta od po 70 kilograma, koje je sam utovario i prevezao do magacina i da je za istovar zatražio pomoć Milivojevića, koji mu je pomogao, a koji nije imao zaštitno odelo što, takođe nije u skladu sa propisima“.

– Prilikom istovara čuo se udarac bureta o asfalt, najverovatnije zbog toga što ga je ispustio neko od njih dvojice, i zapalila se nitroglicerinska smesa. Vatra je zahvatila drugo bure, potom i raketno gorivo koje se nalazilo u prvom delu objekta E03. Bila su tri požara, jedan za drugim, i to su potvrdili svedoci. Milivojević i Ignjatović su pokušali da pobegnu, ali nisu uspeli, jer se požar razbuktao i temperatura je bila oko 2.300 stepeni Celzijusa. Zadobili su veoma teške opekotine i, nažalost, preminuli su – objašnjava generalni direktor i ističe da pisani propisi o radu postoje u svim pogonima i da bi trebalo da budu „Sveto pismo“ za radnike.

Na pitanje da li je tačno to da je u priručnom magacinu, umesto dozvoljenih 400 kilograma, bilo više od dve tone raketnog goriva, on kaže da je „to teško dokazati jer se u taj magacin stalno dovozi i odvozi raketno gorivo“, te da „u to vreme nije bilo video nadzora nad tim prostorom“. Potvrdivši da dograđeni deo nema upotrebnu dozvolu, jer nema atest o protivpožarnoj zaštiti, on je dodao da je poslovodstvo 23. marta ove godine podnelo zahtev za ozakonjenje i taj dokument je dao na uvid Danasu.

– Taj objekat već tri godine kontrolišu Sektor za preventivnu zaštitu MUP i protivpožarna policija i nisu našli nijedan razlog da zabrane rad u njemu, a dobijanje upotrebne dozvole je u postupku – kazao je i naveo da je „u Srbiji mnoštvo objekata bez takve dozvole i da se na nju čeka godinama“.

On je odbacio i tvrdnje da je „moćan i uticajan i da ga štite predstavnici u vrhu vlasti“, a potom dodao da „fabrika dobija velike poslove u svetu, bez avansa i garancija, isključivo na osnovu njegovog ugleda među inostranim partnerima“, a potom negirao da je uticao na istragu.

– Zašto bih uticao? Zašto bi bilo ko trebalo da me štiti? U čemu je moja krivica? U lancu rukovođenja ima mnogo odgovornih za rad u fabrici. Međutim, porodica Milivojević i njihov advokat okreću se protiv mene i tvrde da je to bila eksplozija. Kako je bila eksplozija ako je jedan radnik bio dva metra od tog mesta i uspeo da pobegne? Zar se ne bi čulo da je bila eksplozija? Ja nisam ubica, kako to tvrdi otac nastradalog Milivojevića, protiv koga sam podneo tužbu, jer proživljavam strašne optužbe i medijski linč – navodi generalni direktor. Ocenivši da je sa rodbinom poginulih radnika bio u dobrim odnosima sve dok se u taj slučaj, kako kaže, nije umešala politika, on je naveo da je „propali političar iz Lučana čije ime neće da izgovori (aludirajući na Slobodana Jolovića), iskoristio njihovu tragediju za mržnju prema njemu“.

– Nalaze prvog veštačenja otac poginulog radnika je odbio i zatraženo je drugo veštačenje u kome je navedeno da se nisu poštovali propisi, prilikom rukovanja barutom i njegovim transportom. To ne treba dovoditi u bilo kakvu vezu sa objektom koji nema upotrebnu dozvolu. S druge strane, nisam član nijedne stranke, pa ni SNS, a taj propali političar priča kako sam ja moćan čovek i da se protivim njegovoj želji da postane predsednik opštine, kazao je naš sagovornik.

On dodaje da su „protiv svih koji u fabrici nisu uradili ono što je trebalo da urade i nisu poštovali propise preduzete disciplinske mere“ i ocenio da „nažalost, predstavnici državnih organa nisu ispitali one koje bi trebalo da ispitaju“. Postoje poslovođe, navodi on, ali i druga odgovorna lica, poput predradnika koji je dužan da svakog radnika upozori na to kako da se ponaša na radnom mestu i da mora da ima zaštitnu odeću i opremu“.

– Ja, kao generalni direktor, vodim politiku preduzeća, moram da uposlim fabričke kapacitete, da obezbedim prodaju naših proizvoda i da to naplatim, ali i da obezbedim sve ono što traže moji saradnici za svako radno mesto. Sve sam to činio. Zbog čega postoje tehnički direktor, upravnik te celine i pogona, inženjeri, poslovođe, smenske poslovođe, predradnici? Ali u medijima, kriv sam samo ja. Valjda bi trebalo ja da oblačim radnike i da, umesto njih, istovaram burad – kazao je Milovanović.

Na podsećanje da jeste odgovoran za sve što se desi u fabrici, on to potvrđuje i dodaje da „ipak, ne može biti odgovoran za ono što se dešava na svakom radnom mestu u fabrici koja ima opasne tehnologije“.

– Javno kažem da se 99,9 odsto dosadašnjih nesreća u fabrici desilo zbog nepoštovanja propisa. Od prošle godine, deset radnika je dobilo otkaze, a među njima i oni koji su došli na posao pod dejstvom alkohola. Sve vreme se vodi hajka protiv mene, ali kako mogu biti kriv što radnici ne poštuju propise – kazao je Milovanović i dodao da je od 1979. godine u toj fabrici poginulo 18 radnika.

Odbacivši i tvrdnje da je sedam od osam radnika dobilo otkaze samo zato što su drugačije svedočili, a da je osmi radnik povukao svedočenje i ostao na poslu, Milovanović je poručio da „ti otkazi nemaju nikakve veze sa nesrećom, već sa nepoštovanjem propisa i radne discipline“.

 Nalazi komisija

Na saznanja Danasa da je, posle nesreće, komisija Ministarstva odbrane ustanovila nepravilnosti i da je poslovodstvu naložila mere za njihovo otklanjanje, direktor je uzvratio da su to „strogo poverljivi dokumenti“ i da su u njima „navedene nepravilnosti koje nisu toliko bitne za ceo slučaj“. „Osim stručne komisije Ministarstva odbrane, komisiju je formirao i Nadzorni odbor fabrike, a formirana je i naša interna komisija i u sva tri izveštaja se navodi da se neke procedure nisu poštovale, ali da to nije izazvalo požar i nesreću. Da je bilo ozbiljnijih nepravilnosti, dalji rad u tom objektu bio bi zabranjen“, poručio je direktor Milovanović.

Referendum

– Posle nesreće, na referendumu sam dobio podršku od 98,5 odsto radnika da ostanem direktor. Mislite li da radnici ne vide kako ja radim? Nikada nisam bio na bolovanju, od 2001. godine nisam koristio godišnji odmor, na moj ugled dobijamo poslove u svetu, a u fabrici sam i subotom i stalno sa radnicima. Na fabričkim računu je 16 miliona evra, prosek primanja je 73.000 dinara, naš cilj je da to bude 100.000 dinara, a radnici u pogonu valjaka, gde su najrizičnija radna mesta i dešavaju se tehnološki požari, zarađuju od 120.000 do 130.000 dinara“, istakao je direktor.