Milutin Mrkonjić: Evo, ja sam kriv što Prokop nije završen

S obzirom na to da izgradnja Prokopa traje gotovo pola veka, postavlja se logično pitanje zašto stanica do danas nije završena, i zbog čega je saobraćaj izmešten, s obzirom da za njegovo odvijanje ne postoji ni minimum uslova.

Bivši ministar infrastrukture i saobraćaja Milutin Mrkonjić kaže za Danas da preuzima krivicu za to što Prokop još nije završen, kao i da je taj projekat njegova „rak rana“.

– Evo, ja sam kriv. Preuzimam svu krivicu na sebe, ali molim sadašnje stručnjake koji rade na njemu da ga konačno završe. Ja sam spreman da im pomognem, ukoliko žele moju pomoć. Prokop mora da se osposobi tehnološki i infrastrukturno, da se urade dve tehničko-putničke stanice i loko-teretna stanica, kako bi se oslobodio Savski amfiteatar – naglašava Mrkonjić.

Problem sa velikim investicionim projektima je, dodaje, što su za njih potrebna velika sredstva, a nijedna međunarodna institucija ne ulaže rado u njih. Prema njegovim rečima, nijedan političar u Srbiji, takođe, ne voli takve projekte jer se oni rade na duge staze, a političari mahom planiraju od mandata do mandata.

– Takva je stvar sa Prokopom, isto i sa Koridorima. Potreban je državni kontinuitet da bi se oni završili – ističe Mrkonjić. U svom planu o velikim investicionim projektima iz 2013. Mrkonjić je u vezi Prokopa napisao:“Za uspešan završetak ovog velikog investicionog poduhvata potrebno je, kroz stalnu saradnju države, železnice i grada, proveriti usklađenost tehničko-tehnoloških i prostorno-urbanističkih rešenja, inovirati ih, a zatim uskladiti dinamiku realizacije u cilju postizanja maksimalno pozitivnih efekata za železnički saobraćajni sistem i grad“. NJegova analiza i planovi još postoje, iako je Mrkonjić te iste godine smenjen sa mesta ministra saobraćaja. Na to mesto naredne godine došla je aktuelna ministarka Zorana Mihajlović.

Tadašnji premijer Aleksandar Vučić je početkom 2016. godine „svečano“ otvorio stanicu Prokop, najavljujući da će svi radovi na projektu biti gotovi 2018. godine. Nakon 40 godina, iz Prokopa je tada krenuo voz za Novi Sad. Svečanosti su prisustvovali ministarka saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović i tadašnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali. Od „svečanog“ otvaranja stanice do danas gotovo ništa nije urađeno, a sa izmeštanjem stanice se, prema mišljenju stručnjaka i javnosti, žurilo jer je strani investitor „Beograda na vodi“ želeo da izmesti železnički saobraćaj iz svog projekta.

To mišljenje deli i bivši gradonačelnik Beograda Dragan Đilas koji je na svom Tviter nalogu napisao da se Železnička stanica ukida zbog „ludila jednog čoveka“ i njegovih Arapa, a da pre toga nisu napravili drugu stanicu. On je za naš list osudio ponašanje aktuelne vlasti.

– Ko normalan gasi železničku stanicu u centru grada, pa onda tek pravi novu? Ko normalan zna dve godine da će zatvoriti centralnu stanicu, a na novoj ne asfaltira perone, ne napravi liftove, ne otvori bar kioske da ljudi kupe nešto dok čekaju vozove koji kasne satima? Niko naravno. Ali nije to pitanje, već ko je taj koji sve te nenormalne stvari smisli i ko su ti koji gospodarov hir sprovode bespogovorno – kaže Đilas.

Akademik Vukan Vučić, koji je diplomirao na Saobraćajnom fakultetu a potom predavao na Pensilvanijskom univerzitetu u Filadelfiji, obratio se pismom predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, ukazujući mu na neodrživost postojećeg rešenja o izmeštanju železničkog saobraćaja. On je pismo uputio pre nego što je glavna Železnička stanica zatvorena, ističući da bi to bila ozbiljna greška koja bi pogodila ne samo Beograd, nego i ceo sistem putničkih vozova Srbije „koji bi izgubili veliki procenat putnika u vreme kada sve razvijene zemlje Evrope, Azije i drugih kontinenata grade brze železnice sa brzinama od 250-350 kilometara na sat“.

– Problem koji Beograd sada ima je katastrofalna greška izbora lokacije nove železničke stanice na potpuno neprilaznom mestu u Prokopu, napravljena još 1970-ih. Taj plan je tada predvideo da se izgradi veliki kompleks poslovnih zgrada, hotela, trgovačkog centra i dve metro linije, što bi bar donekle smanjilo problem totalne neprilaznosti te lokacije. Jedino šta je urađeno: uvode se jedna ili dve autobuske linije sa intervalima od 15-20 minuta. Jasno je da to neće biti funkcionalna železnička stanica – naveo je akademik Vučić u pismu. On je dodao da je jedino objašnjenje zašto se sada planira da se postojeća stanica zatvori, do kog se došlo u diskusiji sa stručnjacima u Srbiji, bilo da je ta odluka doneta zato što „investitor ne želi da ima šinski saobraćaj na terenu Beograda na vodi.“ Ovaj faktor je, kako je naglasio, neprihvatljiv iz dva razloga.

– Prvo, taj stav je suprotan osnovnim principima modernog planiranja gradskog saobraćaja, jer svi vodeći gradovi u ostvarivanju gradova prijatnih za život („Livable Cities“) ulažu velike investicije u šinski javni gradski prevoz – metro, laki metro i regionalnu železnicu, a nijedan grad ne izbacuje ove sisteme kao nepoželjne. Drugo, potpuno je neprihvatljiva odluka da jednom, ma koliko važnom, investitoru bude dozvoljeno da upropasti jedan tako važan objekat grada kao što je glavna železnička stanica – zaključio je akademik Vučić.

Ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović juče nije odgovorila na pitanja Danasa o kritikama vezanih za izmeštanje železničkog saobraćaja u stanicu koja za to nije osposobljena.

Zabrinutost struke

„Ne samo ja, nego ogromna većina mojih kolega saobraćajnih inženjera i planera, urbanista i drugih stručnih lica sa kojima sam u kontaktu u Beogradu smo jedinstveni u zabrinutosti oko udara Beogradu koji bi doživeo ako se stanica koja je za svojih 134 godine svog postojanja izgradila prilaznost i sve funkcije koje takva stanica treba, „iščupa“ i zameni stanicom koja nema prilaznost niti bilo kakve druge funkcije“, upozorio je Vukan Vučić.