Ministar informisanja Ristić: Nisam se pridružio optužbama za targetiranje predsednika, Tamara Skrozza nije neko ko promoviše nasilje

„Gospođu Skrozzu lično znam i ona nije neko ko promoviše nasilje, to je bila jedna trapava, nespretna izjava koja je izletela, koja nije bila dobro formulisana“, rekao je Ristić za televiziju Insajder.

On je istakao da je u saopštenju naveo da je to bio govor mržnje, ali i da je osudio kampanju protiv Skrozze.

Na početku intervjua, Ristić je odbacio navode da podržava tezu da novinari i određeni mediji pripremaju ubistvo predsednika Srbije i otvaraju prostor za takve sagovornike, a na pitanje o Skrozzi, rekao je da je to drugačiji slučaj.

Upitan da li je zaista rekao da je Skrozza izrazila žaljenje što neki od državnih zvaničnika nisu lišeni života, odgovorio je da jeste.

Na pitanje zašto mu nije palo na pamet da se mislilo da je neko trebalo da bude uhapšen ili lustriran, Ristić je rekao da je kao istoričar drilovan da analizira istorijske izvore.

„Ono što je Skrozza rekla je istorijski izvor, snimljena izjava, istorijski izvor prvog reda, jer je reč o audio-vizuelnom zapisu. Ona je izrazila žaljenje što se 6. oktobra se nismo probudili bez nekih ljudi, poučeni lekcijama iz istorije, pa ne želi da ulazi u detalje da ne bismo imali problema“, kazao je Ristić.

Istakao je da bi mogao da predoči lekcije iz srpske istorije o ljudima bez kojih „smo se probudili“, koji nisu ni suđeni noću, niti su lustrirani noću.

„Mi smo Karađorđa ubili tokom noći, pa smo tokom noći ubili i kralja Aleksandra i kraljicu Dragu“, naveo je.

Dodao je da Srbija ima istoriju brutalnih ubistava.

Na navode da je Skrozza ugrožena, Ristić je istakao da svi moraju da imaju odgovornost za izgovorenu reč i da nije dobro da bilo ko kaže da u Srbiji jednog dana ne bi trebalo da se probudimo bez nekih ljudi.

„Moramo da snosimo odgovornost za ono što izgovorimo i ono što uradimo“, rekao je Ristić.

Istakao je da mediji ne treba da ustupaju prostor nekome kako bi ispoljavao verbalno nasilje ili pozivao na fizičko nasilje prema neistomišljenicima, već da poštuju profesionalne standarde i ukazao da živimo u eri nasilja, što se prelilo i na Srbiju.

„Imamo globalni fenomen prisustva nasilja u javnom prostoru“, rekao je Ristić i dodao da živimo u društvu u kojem postoji tendencija da se umesto razmene argumenata, ljudi fizički sukobljavaju.

Kako je rekao, umesto sukobljavanja ideja i argumenata, sukobljavaju se ljudi, a Ministarstvo na čijem je čelu se protiv toga bori.

Istakao je da dijalog koji je pokrenuo sa medijima počinje da daje rezultate i dodao da ako krenu da gase „požar po požar, slučaj po slučaj“, vrteće se u krug.

Ristić je kazao da je neophodno poštovanje nacionalnih i međunarodnih propisa i nacionalnih i međunarodnih profesionalnih standarda i poručio da za njega nema zavisnih i nezavisnih medija, profesionalnih i neprofesionalnih novinara.

Naveo je i da su na početku neki „samozvani nezavisni mediji“ odbili razgovor, a pristali su tek posle ponovljenih poziva.

Dodao je da u prvom krugu mediji nisu želeli da razgovaraju zajedno, već pojedinačno, i da je na to pristao, a da je drugi krug sastanaka već zajednički i Ministarstvo se nudi kao jedna od platformi za razgovor.

Kako je rekao, nije zadovoljan stanjem u javnom informisanju i postoji potreba da se nešto uradi, ali i volja da se nešto uradi, ali je ukazao da stvari ne mogu da se promene preko noći.

Smatra da je za ova četiri meseca poslao najjaču poruku da niko ne sme da ugrožava bezbednost novinara, ali istovremeno i da svi moramo da se trudimo da budemo profesionalni i odgovorni.

Na pitanje da li se u Srbiju vraća verbalni delikt, Ristić je to negirao, a kazao je da direktorka Inicijative mladih za ljudska prava Sofija Todorović nije ni privedena na razgovor, ni zadržana, već je pozvana na razgovor, ali ne može da da kompetentan odgovor jer nije ministar unutrašnjih poslova.

Upitan da li spiskove nepoželjnih u demokratskoj zemlji može da pravi jedan čovek, Ristić je kazao da takve odluke donose odgovarajuće službe i dodao da ni u Srbiji to ne radi jedan čovek.

„Hajde da neke stvari ne preuveličavamo. Svaka država ima pravo da uskrati gostoprimstvo nekome i svaka država ima pravo da pozove na informativni razgovor svakog svog građanina ako državni organi dođu do zaključka da za time postoji potreba i to ne treba zloupotrebljavati“, rekao je Ristić.

Govoreći o poseti Belorusiji, rekao je da je pre toga posetio Bosnu i Hercegovinu, Švajcarsku, Izrael, Veliku Britaniju, Sjedinjene Američke Države i Ujedinjene Arapske Emirate, a da je u Belorusiju išao na poziv Ministarstva telekomunikacija i informacija, da je imao susrete sa tamošnjom poštom i telekomom, kao i da je posećivao IT parkove.

Upitan da li je razgovarao o novinaru Andreju Gnjotu koji je u Srbiji, a čije izručenje Belorusija traži, Ristić je rekao da nije i da nije postojalo interesovanje beloruske strane za to, jer nije imao susret sa ministrom informisanja.

Na pitanje kako će reagovati međunarodna javnost ako Srbija izruči Gnjota, on je rekao da ne treba prejudicirati odluku, jer je u krajnjoj instanci donosi ministar pravde.

Govoreći o projektnom finansiranju medija i navodima da 85 odsto novca dobijaju provladini mediji, Ristić je rekao da prema novom zakonu prvi put postoji konkurs za kandidate za članove komisije i da sada komisija donosi odluku koju rukovodilac državnog organa mora da potpiše i ne može da je menja.

Kao primer naveo je to što komisije nisu podržale Danasovu školu novinarstva i da on tu odluku po zakonu nije mogao da promeni, ali je pozvao glavnog urednika Danasa Dragoljuba Petrovića i projekat pomogao diskrecionim pravom.

Govoreći o pokrivenošću škola internetom, Ristić je rekao da su od oko 3.800 školskih objekata skoro svi povezani na internet, a da se uvodi i optički internet u sva ruralna područja i da će taj projekat biti završen do kraja 2025. godine.