Ministar poljoprivrede pre 20 godina predvideo današnje temperature u Srbiji, meteorolozi ga demantovali i tvrdili da očekuju da će temperatura da padne

Naime, republički ministar Stojan Jevtić u vladi Zorana Živkovića (bio na funkciji nepunih godinu dana) izneo je u javnost meteorološka predviđanja koja su tvrdila da nam predstoje mnogo vrelija leta i da će narednih godina prosečna avgustovska temperatura u Beogradu, na primer, iznositi između 42 i 44 stepena Celzijusova. To je, kako je pisao Danas, izazvalo buru reagovanja i dilemu ko je, uopšte, dao ministru tu informaciju.

„Izjava ministra poljoprivrede je brzopleta i neodgovorna, a i čini mi se da se suviše pažnje poklanja ekstremnim rezultatima i predviđanjima“, rekao je tada i danas aktuelni meteorolog hidrometeorološkog zavoda Nedeljko Todorović. Dodao je da su klimatske promene evidentne, ali da kao što je temperatura u poslednjih deset godina porasla za 0,5 stepeni, može se dogoditi da temperatura u narednom periodu padne.

Meteorolog Branko Sparavalo izražavao je sumnju u tačnost dugoročnih prognoza i smatrao da je izjava ministra poljoprivrede neosnovana, politički obojena i verovatno vezana za isticanje neophodnosti rekonstrukcije sistema za navodnjavanje.

Pozivajući se na podatke Saveznog hidrometeorološkog zavoda, list Danas je naveo da su u Srbiji meteorološke pojave istraživane i merene od 1888. godine, ali da bi se, kako se navodi, odredilo da li prelazimo u drugi tip klime, odnosno da bi konstatovali da se klima menja, to je suviše kratak period.

„Stručnjaci iz oblasti meteorologije tvrde da ako se nastavi zagađenje atmosfere ovim tempom, temperatura će na Zemlji do 2050. godine porasti za 4,5 stepeni Celzijusovih, a do 2080. mogla bi da skoči i za 6 stepeni“, naveo je Danas u izdanjima od pre dve decenije.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

Pojedini domaći meteorolozi te 2003. godine upozoravali su i na smanjenje količina padavina u Srbiji, prognozirajući da bi se do 2010. godine mogle pojaviti sušne oblasti u južnom i istočnom delu Srbije. Od aprila te 2003. godine, kako je preneo Danas, prosečne temperature u Srbiji povećane su za 4,3 stepena, dok je prosečna temperatura u avgustu bila 25,9 speteni, a u julu 23,2.

U razgovoru za Danas tadašnji direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda Đorđe Kardum otkriva da je u aprilu te godine zapažena vrlo neobična situacija. Tada je maksimalna temperatura iznosila 37,6 stepeni. Kardum nije mogao sa sigurnošću tada da tvrdi da li će se ovaj trend nastaviti i tropsko leto počinjati već u aprilu.

U to vreme, kako je tvrdio direktor RHMZ, izrada dugoročnih sezonskih i tromesečnih prognoza u hidrometeorološkom zavodu bila je još uvek u fazi eksperimenta. On je isticao odgovornost ljudskog faktora u nagloj promeni klime i upozoravao da zagađenje atmosfere uzrokuje „efekat staklene bašte“ i trend globalnog zagrevanja delova Zemljine kugle.

„Smene nepogoda i sušnih perioda, odnosno oštrije promene klimatskih uslova su ono što nas potpuno izvesno čeka u budućnosti, a što će se odraziti na i ovako katastrofalnu hidrološku situaciju“, ukazao je je pre 20 godina direktor RHMZ.

Da li zbog tropsih temperatura treba proglasiti stanje elementarne nepogode: Šta su sagovornici Danasa pre 20 godina odgovorili

Branko Sparavalo, meteorolog : Svakog leta imamo par dana sa temperaturama preko 35 stepeni, i čini mi se da u tom slučaju ne treba preduzimati nikakve mere, ali ako su tropske vrućine dugotrajne, odnosno, ako traju duže od deset dana, onda svakako treba proglasiti stanje elementarne nepogode.

Tomica Milosavljević, ministar zdravlja u ostavci: Ne mislim da zbog trenutnih temperatura treba uvoditi neke posebne mere, jer one ne prelaze 40 stepeni ali se slčažem da zakonski propisi treba preciznije da definišu kada treba proglasiti vanredno stanje.

Činjenica je da postoji trend promene globalne klime u sveti i da je to u zapadnoj Evropi izazvalo velike probleme, prvenstveno što visoke temperature nisu karakteristične za atlntsku klimu. Mi smo pojačali obaveštenje i edukaciju građana i mislim da e to u našim okolnostima dovoljno.

Veljko Đerković, epidemiolog i savetnik u gradskom Zavodu za zdravlje: Trenutno stanje liči na elementarnu nepogodu, ali je problem što ona nije registrovana u zakonu. Naime, u zakonu postoje mere koje se preduzimaju u slučaju zemljotresa ili požara, ali u slučaju visokih temperatura ne postoji jasno definisana reakcija nadležnih službi, kao što su zdravstvena ili komunalna služba. Između ostalog postoji opasnost od širenja klimatskih bolesti koje mogu biti prenesene iz afrike i drugih zemalja u kojima su visoke temperature uobičajne, jer se i ovde stvaraju isti uslovi u kojima te bolesti mogu da se razvijaju ili šire.

Boriša Antonijević, portparol Unije Zelenih: Svakako da treba proglasiti stanje elementarne nepogode, jer je povećana smrtnost ljudi. Svedoci smo problema globalnog otopljavanja, koje je, naravno, izazvano ljudskim faktorom. Ovakva klima posledica je pucanja ozonskog omotača i preterane seče šuma, kao i činjenicom da većina fabrika radi bez filtera, a automobili ne koriste ekološki benzin. Čini mi se da ovo nije samo ekološki problem, već i politički jer je neophodno preduzeti konkretne mere na poboljšanju sredine u kojoj živimo.

Bez zime 2080. godine

Međunarodni stručnaci upozoravali su da će se do 2020. godine prepoloviti broj hladnih zima, dok će do 2080. ovo godišnje doba potpuno iščeznuti na severnoj hemisferi.

Naučnici: Do 2050. Grčka bi mogla da bude prevruća za letovanje

Kako prenosi Danas, naučnici su upozoravali da bi, na primer, do 2050. godine, u julu i avgustu, Grčka mogla da postane prevruća za letovanje, dok bi se u Španiji upetostručio broj velih leta. Sušni periodi i šumski požari koji bi mogli da zahvate Sredozemlje, smanjili bi zahlihu vode i uništili zemljište to bi se odrazilo na gotovo sve faze života na Zemlji.

Dan pred nama se meteorološki opisuje u jednoj rečenici – vrelina: Koliko još moramo da čekamo do temperatura ispod 30 stepeni Celizijusa?