Ministar prosvete je učiteljica u Mirijevu

Tome je doprineo i profesor Radenović, koji je zahvaljujući svojim rezultatima u matematici – radovima objavljenim u prestižnim međunarodnim časopisima i tome što ga citiraju kolege iz celog sveta, svrstan u grupu najuticajnijih naučnih umova na svetu u 2015. godini.

Publikaciju svake godine objavljuje kompanija „Tomson Rojters“, zadužena i za formiranje SCI liste koja rangira najbolje naučne časopise iz celog sveta. U grupi najuticajnijih umova našlo se 3.000 istraživača iz ukupno 30 oblasti, a u svakoj po stotinu, među kojima je u matematici i profesor Radenović.

Pažnju javnosti on je privukao i nesvakidašnjim razmišljanjima o ulozi prosvetnih radnika i odnosu sa đacima i studentima, a mnogi su poželeli da imaju profesora kome je, kako sam kaže, veća radost da popravi jedno dete nego sva priznanja i novac.

Profesori danas teško žive, nezadovoljni su zbog malih plata.

– Sećam se nekadašnjeg dekana na Prirodno-matematičkom fakultetu u Kragujevcu, koji mi je rekao: jeste da prosvetni radnici nisu plaćeni kao lekari i advokati, ali ti si se opredelio za matematiku, a ja za fiziku. Plate nisu velike, ali su redovne, nije to ni toliko loš položaj. Druga stvar je što se kod jednog dela ljudi lakše stvara atmosfera da izražavaju nezadovoljstvo nego da se posvete mišljenju. Promišljanje je najteže, čovek mora da ima neku motivaciju. Ja i danas razmišljam i preslišavam sebe da li sam dobro radio. Prirodno je da se čovek preslišava. Ako čovek ima u sebi dobrotu, ako se opredelio da predaje deci, to mu je najveći poklon i ljubav. Ako nastavnik koji radi u školi ili na fakultetu nije nasmejan, ako nema ljubav prema svom pozivu, to je vrlo opasno i deca će mrzeti školu. Ja sam jedva čekao da idem u školu, voleli smo da dođemo pre časova da igramo odbojku, rukomet, tu su bile simpatije… Teško mi je padalo kad nisam mogao da idem, a deca se danas raduju kad gube neki čas. A što se tiče plata, navešću vam primer: kada sam pre 15 godina stupio u kontakt sa jednim od vodećih profesora na Indijana univerzitetu jer je trebalo nešto zajedno da objavimo, zamolio me da mu nešto pošaljem u pdf formatu i rekao mi da ima stari računar. A kod nas se misli da oni tamo leže na parama.

Gde prosvetni radnici da nađu motivaciju da se posvete učenicima?

– Moje pedagoško gledanje je bilo identično i u gimnaziji i na fakultetu. Ako profesor dođe sa mašnom i odelom i strogo izlaže, takav način predavanja je za većinu studenata odbojan, možda i dosadan, jer autoritet to tako nameće. Predavanje gde studenti ne postavljaju pitanja je zapravo suvišno. I sa učenicima sam se tako ponašao, učio sam zanat od starijih kolega i koleginica. Glavni pedagoški metod u ispitivanju je da đaka pitate spontano i da ga pitanje navodi da sam dođe do odgovora, a ne da mu postavite pitanje na koje sigurno neće znati odgovor.

Kažete da fakulteti na kojima se školuju nastavnici nemaju dovoljan broj pedagoških predmeta. Kako nastavnici da se snađu u učionici?

– Nekada su postojale više pedagoške škole, na kojima je bio veliki broj časova i pedagoških predmeta, danas nije tako. Profesori, naročito oni mladi, moraju da budu odmereni, da promišljaju, da čitaju pedagogiju. Postoji 10 pedagoških principa, glavni je frontalni rad. Evo jednostavnog primera: moja profesorka hemije iz gimnazije u Leskovcu počinjala je čas pitanjem šta smo poslednje radili i najpre smo to ponavljali. Onda pređe na novo gradivo, ali uz put stalno postavlja pitanja iz starog gradiva koje obnovimo i neki koji ne znaju tako zapamte. I na kraju kad završi lekciju, mi je obnovimo. Sada čujem od pojedinih đaka da profesor dođe na čas, otvori dnevnik i proziva. Ima slučajeva da nastavnik pita učenika pola sata i kad nađe pitanje koje učenik ne zna, da mu jedinicu. To prvo nema veze sa moralnošću i daleko je od pedagogije. Ima mnogo kompleksnih i teških stvari u gradivu, ali ako profesor ima dobru volju da neke stvari raščlani, onda to neće biti teško. To može samo profesor koji ima u sebi dobrotu, ali, nažalost, priroda nas nije sve takvim stvorila.

Vi matematiku poredite sa slikarstvom, za većinu đaka je ona bauk. Kako je došlo do toga da je matematika jedan od najtežih predmeta u školi?

– Problem je kako se tumači od prvog dana. Ona je bila bauk i u ranijim vremenima kada je nastajala. Bitan je sami početak, od uvođenja brojeva i oznaka. Moj stav je da udžbenici nisu potrebni učenicima do četvrtog razreda, ali izdavači te knjige izdaju zbog ekonomskih interesa. Te knjige su dobre, ali detetu u prvom razredu nije potreban ni udžbenik, ni radna sveska, te knjige imaju samo komercijalni karakter. Potrebno je da učitelj ima ljubav prema deci i da ih uvede u relacije veće-manje, levo-desno, napred-nazad… matematika je igra do četvrtog razreda i uči se sa jednom sveskom, a ne sa udžbenikom i radnom sveskom. Ista situacije je sa udžbenicima za srednju školu, njih mahom pišu univerzitetski profesori koji ne znaju pedagogiju i time zaklanjaju nedostatak naučnih rezultata. Pisati udžbenik na takav način je zločin. Takvi udžbenici bolje da ne postoje. Moj stav je da udžbenike treba da pišu dobri profesori iz srednjih škola, ali na pristupačan način. Ali kao što sam rekao, suština cele priče je u koristoljublju. Čovek je rođen kao koristoljubiv, a to se manifestuje na mnogo načina, ne samo materijalno. Ja nisam koristoljubiv jer sam shvatio da je čovek konačan i da je moja misija da podučavam.

Jesu li po vašem mišljenju đaci preopterećeni?

– Jesu, škola treba da bude relaksirana, da bude radost. Dati učenicima svaki dan po sedam časova je zločin. Bolje da program bude na nižem nivou, a da deca imaju pet časova u vrh glave. Profesor održi tri časa i ako mora duže od toga da ostane on je nezadovoljan, zamislite kako je tek deci. Smatram da su po tri časa srpskog i matematike u toku nedelje sasvim dovoljni. Ali tu opet dolazimo do koristoljublja, jer svako brani svoj esnaf.

Svaki ministar prosvete je najavljivao reformu obrazovanja.

– Ministar za prosvetu je višak, taj resor ne treba da postoji. Ministar je učiteljica u Mirijevu, jer kad uzme prvi razred, ona, čak iako ima malo iskustva, zna šta treba da radi. Ona u hodu vrši reformu, prvo će da izbaci radne listiće, da nauči decu šta je veće, manje, da broje, da sabiraju… Ministri za energetiku su naši najbolji inženjeri koji rade po elektranama, a sam ministar je višak i ne treba da postoji. Fiskalni savet je suvišan, on ništa ne rešava. Nemam ništa protiv tih ljudi, ali svakom običnom čoveku je jasno da ekonomska kriza nastaje jer vladajući troše više nego što zarade. Kad ja svoju penziju rasporedim, nisam u krizi. I država može da pati. Zanimljivo je istražiti da li postoji član Fiskalnog saveta koji nije ni u jednom upravnom odboru. Da li je moguće uvesti pravilo u Srbiji da jedan čovek ima jedno primanje? Sad će mnogi da kažu šta ovaj priča, ali to su realna pitanja koja vode ozdravljenju društva.

Kakav je vaš stav o plagijatima?

– To nije ništa novo, imate primere da su članovi nemačke vlade plagirali doktorate. Po mom mišljenju to je beznačajno. Doktorat je naučni rad, a ti ljudi koji nešto prepišu se ne bave naukom. Oni u suštini nemaju doktorat, jer njegovo vreme je iscurilo. To nisu naučnici već statistička greška. Ako ja smatram da je nečiji rad plagijat, objaviću kritiku u naučnom časopisu. Dakle, nije priča o tome za medije već za naučne časopise. Da me ne shvatate pogrešno, ne branim nikoga. Jednostavno, nekima je doktorat samo potreban.

Da li je univerzitet trebalo da reaguje?

– Univerzitet štiti sebe, on je institucija od nacionalnog značaja. Ja ne poznajem rektora i prorektore, oni verovatno imaju sličan stav i neće da se bave dnevnopolitičkim pitanjima. Nisu oni zauzeli nikakav politički stav već znaju kako se kritikuje naučni rad. On se ne kritikuje u Danasu, jer Danas je informativni list, ima edukativni karakter, ali nije pozvan da ocenjuje da li je nečiji doktorat plagijat ili ne.

Da li je vas neko plagirao?

– U nekoliko radova koje sam recenzirao sam pronašao delove svojih, poslao sam obaveštenje uredništvu časopisa i oni nisu objavljeni.

Ko je Stojan Radenović

Profesor Stojan Radenović je karijeru započeo kao nastavnik matematike i nacrtne geometrije u Četrnaestoj beogradskoj gimnaziji, potom je predavao na Prirodno-matematičkom fakultetu u Kragujevcu, pa na Mašinskom fakultetu u Beogradu, odakle je otišao u penziju. Sa oko 40 domaćih i preko 90 stranih koautora objavio je veliki broj naučnih radova, preko 130 u časopisima sa SCI liste. Ima više od 4.000 citata. Oblasti kojim se bavi su funkcionalna i nelinearna analiza.

Tekst objavljen u okviru dodatka Danas Škola.