Ministarka Grujičić: Nije tačno da je K. K. rekao ono što se pojavljuje u medijima

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Pa ministarko pogledajte tabloide koji to pisu pa na sednici vlade ili na TVRTS kazite ko je to ili najverovatnije ne smete.Dzabe biti ministar kad si cutljiv.

2. Obratite se, gospodzo, vrhovnom uredniku „medija“ koji to objavljuju.
   Onom brninom sefu.

3. Kao što je nepredvidivo da u epidemiji kovida virus uđe u Onkološki institut i pobije pacijente i osoblje?

4. g-djo Grujicic, zasto ne navedete koji to mediji pisu o decaku K.K. bilo bi lepo da narod zna koji to mediji objavljuju lazne informacije ali vi to necete uraditi jer bi bilo lose po neke ljude. Ziveli

5. Koji mediji gospođo ministarka to pišu? Ne smete da kažete? Onda bolje da ćutite jer Vi ćutite mesecima dok oni čereĉe i to dete i njegove žrtve, do najgnusnijih detalja! Zato je ova Vaša izjava samo nevešto pranje Vašeg obraza. Vi ste ODMAH morali da reagujete, da ih gonite po zakonu, da ih tužioci i sudije kaźnjavaju…ali Vi to niste uradili. Zašto niste? Zašto nisu ti mediji zatvarani, vlasnici kažnjeni, osuđeni…? Zato što su nekome KORISNI! Kome? Da se ne foliramo viśe?

6. Uz dužno poštovanje Vaših znanja u hirurgiji, ovo što iznosite nema ništa zajedničko sa drugom naukom koja istražuje ovakve događaje. Naime, Vi kažete sledeće: … „jasno da ne postoji ni bezbednosna agencija, ni vojska, ni obaveštajana služba koja može da predvidi da dete od 13 godina uđe u školu i pobije svoje drugove, po mom mišljenju, to je nepredvidivo“. Ovo je ne samo NETAČNO već više od toga. Da se malo pozabavimo ovim iskazom. …“dete od 13 godina uđe u školu…“. Poštovana, nije on svratio sa ulice, on pohađa tu istu školu. termin „Uđe“, navodi javnost da je on od negde došao. Nije to „uđe“, on tu školu pohađa. Sada malo o tome da li je to moglo da se prepozna, samo kratko. Nauka dokazuje, da je u preko tri četvrtine incidenta, najmanje jedna osoba imala informaciju da je napadač razmišljao ili planirao napad na školu (81%). U skoro dve trećine incidenta, više od jedne osobe imalo je informacije o napadu pre nego što se to dogodilo (59%). U skoro svim ovim slučajevima, osoba koja je znala bio je vršnjak – prijatelj, školski drug ili brat ili sestra (93%). Pored toga, skoro svi napadači su planirali napad pre izvođenja (95%). Napadača je pre napada imao plan ili se spremao da povredi metu(e) (98%). Dakle, ne znanje je krivo-niko nije umeo da pročita signale-da ih dekodira (to se u nauci zove „dekodiranje signala koji ukazuju na neposrednu opasnost od kriminalnog delikta“, a onda predikcija, proaktivnost pa prevencija. Dakle, greška u sistemu. Takođe, sva istraživanja u svetu pokazuju da je većina napadača uvek bila između 11-13 u vreme napada ili (85%) slučajeva. Dve trećine napadača dolaze iz porodica sa dva roditelja, i tako dalje, ne možeo sadržajnije o tome jer smo omeđeni okvirom pisanja. Nego sada malo o tome o čemu se ovde radi. Nakon smrtonosnog napada u školi „Vladislav Ribnikar“, neko je morao da zna u sistemu bezbednosti da se može dogoditi naredni napad, simetričan ili asimetričan. Naravno, znao bi kada bi postojao takav kapacitet-savetnik u sistemu bezbednosti. Naime, nakon ovakvih napada u narednih nekoliko dana trebao je da se razvije unutar bezbednosnog miljea (u ovom slučaju teritorije Srbije), model „Češalj“, sa „Nultom tolerancijom“ u okviru kontrole miljea. Pazite, za pojedinačnu pljačku banke ili ubistva među kriminalcima oglašavan je (nalagano je sprovođenje akcije „Vihor“). Bez obzira što niko nije znao šta je model „Češalj“, da je pokrenut „Vihor“, ne bi bilo smtronosnih napada u Duboni i Malom Orašju. Ko je odgovoran? Sistem bezbednosti, ko bi drugi-nema tu mudrovanja. Nadalje, čim se pojave ovakvi napadi, dolazi do pojave naučno objašnjeno, kao što su „Magla rata“, ili „K12.13“. Ovo nije bilo kako se neznanjem govori „imitiranje“. Možda ima neke elemente „zaraze“. Dakle, nije „Uđe“, ovaj delikt nije posledica „lovokradice“, „lovca“ ili „situacioni“, već je u pitanju „delikt iz okolnosti“-naravno ovo je kompleksna naučna oblast koju bi kredibilan savetnik ili kod vlade ili kod predsednika ili u MUP-u, službama, morao da zna. Naravno treba da postoji, i da se radi ono što kaže, bez mešanja političara. Da bitno je – taj savetnik ne sme da bude izabran iz gomile posluših, ćutologa, poltrona ili neznalica kao što je sada, već iz redova vrsnih praktičara koji imaju naučna-istraživačka i profesorska znanja. Samo tako se ovakvi smtronosni napadi više neće događati. Može da se spreči ministarko. Nije mesto da o tome sada pišem ali bih imalo šta da se napiše.