Ministarka pravde Maja Popović: Srbiji se ne može pripisati politika negiranja zločina

Popović je, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na kojoj je predstavljen šestomesečni izveštaj o radu Mehanizma za međunarodne krivične tribunale, konstatovala da to telo nije ostvarilo svoju projektovanu ulogu, već je doprineo daljoj destabilizaciji odnosa na području bivše Jugoslavije i okolnostima koje SB kvalifikuje kao „pretnju međunarodnom miru i bezbednosti“.

Komentarišući izjavu zvaničnika Mehanizma da „ostaju posvećeni borbi protiv razjedinjujućih pojava negiranja genocida, istorijskog revizionizma i glorifikacije osuđenih ratnih zločinaca“, Popović je konstatovala da rezultat glasanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija povodom rezolucije o
Srebrenici jasno ukazuje na potpunu razjedinjenost međunarodne zajednice po tom pitanju.

U saopštenju se ističe da je Popović ukazala da su Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju i
Mehanizam pasivnim odnosom i negiranjem srpskih žrtava doveli do poricanja zločina nad srpskim civilnim stanovništvom i podstakli politiku istorijskog revizionizma i glorifikaciju ratnih zločinaca u Hrvatskoj, Bosni i Hervegovini i na Kosovu i Metohiji.

Oslobađajućim presudama Tribunala i Mehanizma za Anta Gotovinu, Nasera Orića i Ramuša Haradinaja ignorisani su zločini za koje postoje forenzički i drugi dokazi u posedu tužilaštva, rekla je Popović.

Ukazala je da je Mehanizam osnovan sa ciljem da njegov mandat traje četiri godine, ali su ti rokovi tendenciozno zanemareni, a trenutno je razlog njegovog postojanja isključivo namera birokratije Mehanizma da obezbedi sopstvenu egzistenciju.

Popović je izrazila očekivanje da će Mehanizam uskoro završiti rad, jer je odavno izgubio svoju primarnu funkciju i izašao van svojih nadležnosti, koje je utvrdio Savet bezbednosti.

Ona je pozdravila odluku da Srbiji ustupi slučaj Vojislava Šešelja i još četiri optužena, uz uveravanja da će sudski postupak biti vođen u skladu sa propisima zemlje, uz garancije pravičnog suđenja.

Insistirala je da Mehanizam Srbiji ustupi i slučaj Radeta i Jojić i napomenula da postupanje Srbije u tom predmetu ne predstavlja kršenje njenih međunarodnih obaveza, već nastojanje da se postupa u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti 1966.

Popović je izrazila bojazan da će insistiranje Mehanizma da se postupci za nepoštovanje suda vode u Hagu dovesti do novih političkih napetosti i podsetila da je Mehanizam osnovan sa ciljem procesuiranja najtežih oblika povrede međunarodnog humanitarnog prava izvršenih na teritoriji bivše Jugoslavije, a ne da vodi postupke za nepoštovanje suda.

Prema njenim rečima, isključivi razlog pooštravanja kriterijuma za prevremeno puštanje na slobodu osuđenih lica je namera Mehanizma da produži svoj mandat.

Popović je ukazala i na veoma loš tretman osuđenih državljana Srbije koji izdržavaju kazne zatvora koje su izrečene presudama Tribunala ili Mehanizma, a posebno se osvrnula na Ratka Mladića.

Srbija će i dalje insistirati da svi njeni državljani osuđeni pred Tribunalom i Mehanizmom izdržavaju kazne zatvora u svojoj zemlji. Uslovi u kojima naši državljani služe zatvorske kazne u inostranstvu su nehumani, a zbog nemarnog odnosa zatvorskih uprava prema njima, često su im ugroženi životi, ukazala je Popović.

Popović je rekla da je nedopustivo dugogodišnje neodlučivanje ili negativno odlučivanje o molbama osuđenih državljana Srbije na uslovni otpust.

Nepostupanje po predmetnim molbama ili njihovo odbijanje za osuđene predstavlja izricanje smrtne kazne, imajući u vidu njihove godine života i zdravstveno stanje, kazala je Popović.