Ministarka prosvete tvrdi da 17 odsto učenika ima izvanredna postignuća na PISA testu: Podaci govore drugačije

Nakon što je svojevremeno o rezultatima PISA 2022 javnost obavestila Vlada, saopštenjem u kojem je izvela zaključak da su učenici iz Srbije „ostvarili napredak“ u odnosu na prethodni ciklus 2018. godine, ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović je sada izjavila da 17 odsto naših učenika ima izvanredna postignuća.

„Naša deca, 17 odsto njih ima izvanredna postignuća na PISA testu. Vrlo razumeju ono što su pročitali, dakle logičari su, primenjivo im je znanje i kada analizirate iz kojih su sredina ta deca, to su deca iz svih socijalnih sredina. Nisu to deca ni samo roditelja koji imaju niži ili viši socijalni status. Naravno da značajan broj dece nema onu logiku razumevanja pročitanog i to jeste jedan od bitnih zadataka i zato će naši programi biti takvi da upravo na tome radimo“, rekla je Đukić Dejanović u intervjuu televiziji Tanjug.

A istina je da je broj učenika iz naše zemlje u zoni visokih postignuća drastično manji.

Rezultati poslednjeg ciklusa PISA studije pokazuju da je svega dva odsto petnaestogodišnjaka iz Srbije imalo najbolja postignuća iz čitalačke i naučne pismenosti, odnosno dostigli su nivo 5 ili 6 (u pitanju su najviši nivoi), dok je OECD prosek sedam odsto.

Na ovim nivoima iz matematike, tačnije matematičke pismenosti, je četiri odsto naših đaka, što je upola manje u odnosu na učenike iz OECD zemalja (devet odsto).

Analize pokazuju da najveći broj đaka koji su dostigli najviši nivo u jednom domenu, to uspeva i u drugim, te se procenti ne mogu sabirati, a ovi đaci dominantno dolaze iz porodica višeg socioekonomskog statusa.

Ako se pak uporedimo sa refentnim zemljama (tj. onima koje su ili geografski blizu zemlji ili imaju sličan bruto nacionalni dohodak), razlike su još značajnije, pa je tako u Estoniji 13 odsto učenika iz matematike dostiglo peti i šesti nivo, 11 odsto u čitanju, a 12 procenata u nauci.

Devet odsto đaka u Poljskoj u zoni najviših postignuća iz matematike i čitanja, a osam iz prirodnih nauka.

U čitanju to znači da ovi učenici mogu da razumeju duge tekstove, da se bave konceptima koji su apstraktni i da uspostave razlike između činjenica i mišljenja, na osnovu implicitnih znakova koji se odnose na sadržaj ili izvor informacija.

U prirodnim naukama mogu kreativno i samostalno da primene svoje naučno znanje i znanje o nauci na širok spektar situacija, uključujući i one nepoznate.

Šta znači mesto na PISA rang-listi?

Ministarka Đukić Dejanović u pomenutom intervjuu je rekla i da smo 2018. bili na 46. mestu među 80 zemalja, danas smo na 42. i 41, u zavisnosti od toga da li je matematika, odnosno maternji jezik i nauka u pitanju, te zaključila da smo „u nauci i srpskom (oblast nije maternji jezik, već čitalačka pismenost) sada bolji“, a da smo u matematici „napravili nešto slabiji progres“.

„Ali mnoge zemlje Evropske unije su, na primer, od 2018. do 2022. pale“, poentirala je ministarka.

Gotovo identične podatke plasirala je i Vlada Srbije kada su početkom decembra prošle godine objavljeni rezultati poslednjeg ciklusa PISA istraživanja, i to baš u trenutku kada su ih nadležni korektno predstavljali i naglasili da samo mesto na rang-listi nije relevantan podatak koji bi objasnio učenička postignuća.
Vlada je tada saopštila i da prilikom tumačenja rezultata o postignućima treba imati u vidu da je u poređenju sa 2018. godinom učinak u zemljama OECD-a pao za 10 poena u čitanju i za skoro 15 poena u matematici.

„U trenutku kada se čak pet OECD zemalja suočava sa padom uspešnosti u matematici za 25 poena ili više, rezultati koji su kod nas ostvareni u uslovima kovida bude nadu da će reforme koje su započete odmah po završetku ciklusa PISA 2018 godine moći da se nastave u pravcu podizanja kvaliteta obrazovanja“, pisalo je u Vladinom saopštenju.

Kako zaista stojimo u PISA?

A šta je zapravo istina i kako treba tumačiti statistiku?

O tome je detaljno za Danas govorila Dragica Pavlović Babić, dugogodišnja nacionalna koordinatorka PISA istraživanja, koja je pojasnila da samo mesto na rang-listi nije i rang određene zemlje.

Ona je rekla da se prosečna postignuća zemalja mogu razlikovati za poen ili dva, ali ako ta razlika nije statistički značajna, to govori da među njima nema razlike u pogledu kvaliteta postignuća, pa takve zemlje imaju isti rang, a različite pozicije na listi.

Pavlović Babić je ukazala i da broj zemalja učesnica menja od ciklusa do ciklusa i da se ne može poredite pozicija na nečemu što nije isto.

Komentarišući pomenuti pad jednog broja zemalja kao posledicu pandemije korona virusa, u kontekstu podatka da se pozicija naše države nije promenila, Pavlović Babić je rekla da kad ste u zoni niskih rezultata nije nemoguće, ali nije ni za očekivati da ćete dodatno pasti, jer kad ste već nisko, nemate gde da padnete.

„To je jedan razlog zašto korona nije uticala na postignuća učenika iz Srbije. Drugi razlog je priroda znanja, odnosno tipovi zadataka koji se rade u PISA testiranju. To je nešto što i pored svih ovih godina otkako u učestvujemo u PISA, nije ušlo u naše škole u velikoj meri. Ne mislim samo na zadatke, nego na tip znanja koji se tu traži. To su razumevanje, povezivanje, zaključivanje, analiza, kritičko mišljenje. Toga u našim školama nema i kada škola na tim znanjima nije radila ni pre, a ni za vreme pandemije kovida, nema ni razloga da bude razlike u rezultatima. Jer škola se time nije bavila bez obzira na ove promenjene uslove“, objasnila je Pavlović Babić.

Navela je još ministarka prosvete da „PISA nije test koji treba da kaže ovaj sistem valja ili ne valja“, već „treba zapravo da pokaže institucijama koje se bave sačinjavanjem programa koji segment treba da menjaju i na koji način“.

PISA studija, što piše i u nacionalnom izveštaju, procenjuje obrazovni sistem u celini i ne ispituje stepen u kojem je učenik ovladao propisanim, nacionalnim standardima postignuća koji su kroz ishode ugrađeni u planove i programe nastavnim planom i programom, nego da li ono što je naučio zna kako i kada da primeni.

Podaci koji se obezbeđuju ovim istraživanjem omogućavaju da se utvrdi kvalitet, pravednost i efikasnost obrazovnog sistema, da se prati da li se i u kojoj meri promene u obrazovanju i društvenom kontekstu u kojem se odvija obrazovni proces odražavaju na kvalitet obrazovnih ishoda, kao i da se, na osnovu podataka, planiraju i donose odluke o daljim pravcima razvoja obrazovanja.

Generalno, imati dobre rezultate na PISA testovima podrazumeva mnogo više od puke promene nastavnih planova i programa, što je bila jedna od okosnica u svim dosadašnjim neuspelim reformama obrazovanja u Srbiji.