Šta znači izjava ministarke prosvete da će razredne starešine pratiti mentalni sklop i socijalni život učenika?

Nekoliko dana unazad u nekim medijima se plasira priča o navodnim novim obavezama odeljenjskih starešina, iz čega je dobar deo zaposlenih u školama zaključio da se sprema donošenje novog propisa.

Direktorka jedne beogradske osmoletke za Danas kaže da ljudima u svom kolektivu objašnjava da nije upućena u to što se piše po medijima.

– A oni misle da nešto krijemo i lažemo – kaže ova direktorka za Danas.

I ona i dvoje njenih kolega iz dve beogradske srednje škole potvrđuju da nikakav novi dopis iz Ministarstva prosvete nije stigao, a na našu konstataciju da neće ni stići, pitaju se da li je cilj uznemiravanje zaposlenih.

A šta je tačno rekla ministarka prosvete?

Gostujući na TV Prva Đukić Dejanović je kazala da u jednom odeljenju ne mogu svi nastavnici poznavati podjednako svako dete, posebno njegova psihološka svojstva, ali da razredni starešina poznaje dušu svakog deteta.

– Razredni starešina ima obavezu, potrebu i do sada je to radio, ali sada su te administrativne mere dosta precizirane, da prati postignuća dece, ne samo u pogledu ostvarenog uspeha, nego i njegovo vladanje i ponašanje, njegov mentalni sklop koji je karakterističan upravo za tu školsku sredinu. Kakav je njegov socijalni život, kako se druži sa decom, koliko ima empatije, koliko je spreman na nekakvu solidarnost. Sve te elemente, koji karakterišu jedno dete, razredni starešina zapravo evidentira i u pisanoj formi – rekla je ministarka prosvete.

Iz Ministarstva prosvete za Danas pojašnjavaju ministarkinu izjavu.

„Nastavnici su i do sada, u skladu sa pravilnikom, vodili pedagošku dokumentaciju, a ne dosije. Nije u planu uvođenje bilo kakvih dosijea o učenicima. Pedagoška dokumentacija podrazumeva evidenciju o uspehu učenika. Kako je previđeno pravilnikom, nastavnik u propisanoj evidenciji i svojoj pedagoškoj dokumentaciji, u postupku ocenjivanja beleži podatke o postignućima učenika, procesu učenja, napredovanju i razvoju učenika tokom godine“, kažu u Ministarstvu prosvete.

Direktori škola sa kojima smo razgovarali misle da je ministarka u svojoj izjavi tumačila izmene Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koje su stupile na snagu krajem oktobra prošle godine.

Izmene, između ostalog, predviđaju obavezu odeljenjskog starešine da vodi pedagošku evidenciju o pojačanom vaspitnom radu, za koji mora da se sačini plan, ali se on donosi samo za učenike koji su načinili neki prekršaj.

U školama pak tvrde da su to i do sada radili i da u tom smislu nema novina.

Podsetimo da je u martu prošle godine doneto Uputstvo za pedagoški rad odeljenjskog starešine, kojim se „bliže uređuje uloga i način rada, odnosno zadaci odeljenjskog starešine, u cilju jačanja vaspitne uloge škole“.

Kako je Danas pisao, dokument je nastao na predlog Radne grupe za prevenciju i sprečavanje nasilja u školama, formirane posle serije incidenata po školama, od kojih je najviše uznemirenja u javnosti izazvao slučaj nasilja nad profesorkom Tehničke škole u Trsteniku.

U Uputstvu su zapravo sumirana sva zaduženja odeljenjskih starešina, koje su i inače imali.

Ono što je u celoj priči novo jeste povećanje dodatka za razredno starešinstvo sa četiri na sedam odsto, koje je počelo da se primenjuje od 1. januara ove godine, a prvu povišicu starešine će osetiti u februaru, kada primaju januarsku platu.

Kako je Danas prvi pisao, razredne starešine dobijajaće ubuduće nešto preko 6.000 dinara, dok je taj dodatak do sada iznosio oko 3.100 dinara.