Ministarka: Srbija bi do 2024. mogla da iskoreni problem apatridije

Ona je na predstavljanju rezultata istraživanja o apatridiji u Srbiji navela da po podacima iz novembra prošle godine, 253 lica nisu upisana u matične knjige rođenih, a da je od 2016. do 2020. godine smanjen broj podnetih zahteva za naknadni upis u matične knjige rođenih.

„Unapređen je normativni okvir čime je ubrzano ostvarivanje prava na upis u matične knjige rođenih. Urađen je veliki posao, u ministarstvu smo zadovoljni postignutim rezultatima i činjenicom da postoji neznatan broj lica koja nisu upisana u matične knjige rođenih“, navela je ministarka na skupu u beogradskom Medija centru u organizaciji Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR).

Dodala je da se u izveštaju UNHCR iz marta 2019. navodi da su postignuća Srbije u toj oblasti „izvanredna“ kao i da su neka od primenjenih rešenja predstavljena kao primer dobre prakse u regionu i šire.

Predstavljajući rezultate istraživanja, programski direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSid) Ivo Čolović kazao je da su u 86 odsto domaćinstava u 117 neformalnih naselja obuhvaćenim anketom, svi članovi domaćinstava posedovali sve dokumente a da u 14 odsto domaćinstava jedan član ne poseduje makar jedan dokument.

„Najčešće nedostaje potvrda o prebivalištu, pa zatim lična karta, državljanstvo pa upis u matične knjige rođenih. Tako 253 lica nisu upisana u te knjige, 275 nema državljanstvo, 1.032 lica su bez lične karte a 2.027 nema prijavljeno prebivalište“, naveo je Čolović.

Dodao je da su riziku od apatridije „značajno“ više izloženi muškarci, posebno oni koji žive u barakama i takozvanim „slam“ naseljima.

Istraživanje „Lica u riziku od apatridije – Pregled trenutnog stanja i preporuke za budućnost“ sprovedeno je tokom oktobra i novembra 2020. godine.