Nakon odluke Vlade Srbije kojom se „stavlja van snage uputstvo AK Srbije“ i pozivaju na slobodan rad advokati koji hoće da rade, Vlada Srbije skliznula je u početak otvorene diktature. Otvorene pretnje ministra Selakovića krivičnim progonom onih advokata koji nastave da „ometaju pravdu“, kao i podrška koju je juče javno izrekao premijer svom ministru pravde, vraćaju nas u period Rankovićeve Udbe i onog čuvenog izveštaja Brozove tajne policije o stanju u advokaturi 1952. godine.

U tom izveštaju Udbe, koji je nosio naslov „Sastav, politički sastav i stanje u redovima advokature u NR Srbiji“, pored ostalog, Udba ocenjuje da su u moralnom pogledu advokati većinom ljudi niskog karaktera, derikože, pijanice i uopšte nemoralni tipovi. Analiza stanja u advokaturi završava se zaključkom da „advokati u celini predstavljaju ozbiljan problem. Postavlja se pitanje podizanja mlađeg, socijalizmu i Partiji odanog advokatskog kadra“… Tako zaključuje Udba februara 1952. godine.

Da li smo sve ovo što se događa danas, više od 50 godina kasnije, već videli? Da li ovaj naš „mlađani ministar“, kako ga je juče na protestu nazvao advokat Duja Nedić, podseća na to vreme iz davne 1952. godine? Da li ovaj momak od 30 i kusur godina, navodni poznavalac nacionalne istorije, zaista misli da može sebi da dozvoli da se ovako kako se ponaša može da se ponaša prema bilo kome u Srbiji? Arogancija i nevaspitanje potpomognuto velikim neznanjem. Mi smo ovih dana svedoci da sam ministar Selaković nema nikoga u svom ministarstvu koji bi mu skrenuo pažnju na pravne „gluposti“ koje čini ovih dana. Ministar pravde Vlade Srbije ne poznaje pravni poredak svoje zemlje. Ne zna šta je advokatura, ne poznaje ustavne principe, meša „babe i žabe“. Ništa nije bolji ni premijer, koji voli da se busa u grudi kako je bio odličan student i kako je posvećen pravnoj nauci. Da bar nešto zaista zna, imao bi bar pored sebe nekog iskusnog pravnika koji bi ga sprečio da dopusti svom ministru da ne ispadne smešan pred profesijom. Ovako, Vlada Srbije je donela set neustavnih zakona, sve po ubrzanoj proceduri. A da se progovori javno i zašto je ministar toliko zapeo za ovakva ovlašćenja javnih beležnika. Da li Vlada Srbije misli da advokati ne znaju kolike su razmere korupcije obuhvatile postupak polaganja javnobeležničkih ispita i izbor javnih beležnika? Da li Vlada Srbije misli da advokatura ne zna ko je u većini izabran za javne beležnike? Da li Vlada Srbije stvarno veruje da su bivši javni tužioci sposobni da se bave jednom delikatnom delatnošću sa kojom nisu nikada imali profesionalni dodir još od kada su polagali na fakultetu tih sedam-osam stručnih ispita koji obuhvataju pravnu materiju kojom se bave notari? Da li Vlada Srbije stvarno misli da advokatura ne razume šta znači odluka da se, na primer, za teritoriju opštine Savski venac imenuje 1 /jedan/ notar?

Dakle, Vlada Srbije treba da sedne i da razmisli. Najbolje bi bilo da kaže „šalili smo se“ sa ovim pretnjama. Ministar je nekompetentan. To kada se oslobodi jezičkih eufemizama kaže i nacrt izveštaja Evropske unije kada je u pitanju pravosudna reforma. Premijeru koji stalno govori „Ja“ bilo bi pametnije da pročita autorski tekst reditelja Gorana Markovića u jučerašnjem broju Politike. Ima vremena, ipak je premijer, da razmisli da li mu je od ikakve koristi, i njemu lično, a pogotovu „državi i srpskom narodu“, kako stalno voli da ističe, ovaj sukob sa advokatima Srbije. Mi nismo članovi njegove stranke koje on i ministar mogu da postrojavaju. Neka se raspita malo kod profesora na Pravnom fakultetu kako stoje stvari sa neustavnim zakonima i kako stoje stvari sa najnovijim odlukama njegovog ministra pravde?! Ali neka se raspita kod ovih koji su kompetentni, a ne kod stručnjaka za nacionalnu istoriju.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari