Ministarstva sporazumima zaobilaze zakone

Najviše sumnje izaziva to što ovi sporazumi nisu javno dostupni, te njihova sadržina ostaje poznata samo ministrima koji su ih potpisali i stručnim službama koje su ih pripremile. Ovakvo zaobilaženje zakona od strane državnih institucija, koje bi po svojoj funkciji trebalo blisko da sarađuju, jer njihovi čelni ljudi sede u istoj vladi i sprovode istu državnu politiku, samo nanovo stvara nejasnoće da li će ministarstva „trgovati“ zakonom strogo zaštićenim podacima građana Srbije i to bez ikakvih posledica.

MUP je jedan od organa sa najviše takvih sporazuma, a samo u prethodnih desetak dana uspostavio je tri sa drugim ministarstvima – spoljnih poslova, pravde i državne uprave i lokalne samouprave.

Da je suština u zakonima koji definišu šta ministarstva treba da rade, podseća Zoran Gavrilović, direktor programa u Birou za društvena istraživanja (BIRODI), te zaključuje da nije dobra praksa vanzakonskim instrumentima regulisati neku oblast.

– Sporno je da li su ti sporazumi usklađeni sa zakonom. Oni češće predstavljaju akt političke volje da se nešto uradi pa makar se i zaobilazio zakon. Time se zanemaruje vladavina prava koja razlikuje pravnu državu od partijske birokratije, ističe Gavrilović.

Poslednji takav sporazum potpisan je između Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, pre dva dana, sa ciljem formiranja elektronske evidencije o državljanstvu građana Srbije.

Gavrilović ukazuje da u konkretnom slučaju ministarstva zaobilaze, ne samo zakonske akte nego i regulatorna tela, odnosno nisu konsultovali poverenika za zaštitu podataka o ličnosti.

I poverenik Rodoljub Šabić reagovao je u ovom slučaju tako što je naredio da se pokrene nadzor nad pomenutim sporazumom i da se, uvidom u tekst sporazuma, proveri da li je on u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

– Činjenica je da nismo videli sadržinu tog memoranduma ali očigledna je pretenzija ministarstava da vrše robusnu obradu osetljivih podataka o ličnosti, i pitanje je da li imaju osnovu u zakonu, ističe Šabić, dodajući da sve vrste tog tipa ugovora o saradnji „u najmanju ruku“ ne deluju neophodno, jer svi treba da rade na zajedničkom cilju – unapređenja života građana.

Da ovakva vrsta sporazuma ne služi za unapređenje života građana već za samopromociju rada državnih organa, smatra Jelisaveta Vasilić, članica Saveta za borbu protiv korupcije.

– To je izmišljanje da bi se pokazalo kako državna uprava mnogo radi. Neopevana je glupost da su im za to potrebni sporazumi, oni su već po svojim akcionim planovima, strategijama i zakonima obavezni na saradnju. Svako ministarstvo treba da radi u svojoj nadležnosti a te nadležnosti se dodiruju, ističe Vasilić.

Ipak, prema izveštaju poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti značajan je i broj žalbi koje su pojedina ministarstva i državne institucije upućivale zbog nedostavljanja podataka iz drugih ministarstava. Time se stiče utisak da saradnja ne „cveta“ među svim ministarstvima, već da ona zavisi od dobre volje, ili prema rečima Zorana Gavrilovića „političke volje“ čelnih ljudi u toj instituciji.

MUP ima najviše sporazuma

Ministarstvo unutrašnjih poslova nedavno je sklopilo sporazum i sa Ministarstvom pravde na osnovu koga će biti omogućena elektronska razmena podataka i uvid u podatke od značaja za vođenje postupka. I nad ovim sporazumom je Poverenik pokrenuo postupak nadzora. U ime MUP-a Nebojša Stefanović je dogovorio intenziviranje saradnje sa Ministarstvom spoljnih poslova na planu suprotstavljanja nastojanjima Kosova da postane član Interpola.